I diktator i Putinova marioneta: Kako je Aleksandar Lukašenko opstao više 30 godina na vlasti

Izbori bez izbora

Ove predsedničke izbore karakterišu brojne kontroverze. Lukašenko, koji je vlast preuzeo 1994. godine, nije imao stvarne političke rivale, budući da su njegovi najoštriji protivnici zatvoreni, proterani ili primorani na egzil. Prema njegovim rečima, "neki su izabrali zatvor, neki egzil".

Izborna komisija je saopštila da je izlaznost iznosila 85,7%, ali je nedostatak opozicionih kandidata i slobodnih medija doveo do toga da zapadni lideri unapred označe glasanje kao nedemokratsko.

EU i SAD su otvoreno osudile izbore. Kaja Kalas, visoka predstavnica EU za spoljnu politiku, nazvala je izbore "potpunom farsom", dok je nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok istakla da je ovo "gorak dan za sve one koji teže slobodi i demokratiji".

Režim pod čvrstom kontrolom

Lukašenko je tokom svoje višedecenijske vladavine sproveo oštre mere protiv opozicije. Nakon masovnih protesta izazvanih predsedničkim izborima 2020. godine, stotine ljudi su završile u zatvoru, dok je oko 300.000 građana emigriralo, uglavnom u Poljsku i Litvaniju.

Slična retorika dominirala je i tokom ovih izbora. Lukašenko je odbacio tvrdnje o političkoj represiji, navodeći da su njegovi protivnici "prekršili zakon" i da svako ko otvori "preširoko usta" mora snositi posledice. On je jasno poručio: "Zakon je strog, ali je zakon".

Kao i ranije, Lukašenko je optužio Zapad za uplitanje u unutrašnje poslove Belorusije. Prema njegovim rečima, "strani agenti i plaćenici" koriste opoziciju za destabilizaciju zemlje. Lukašenko je direktno izjavio: "Ne zanima me da li Zapad priznaje naše izbore ili ne. Najvažnije mi je da ih priznaje beloruski narod".

Belorusija pod ruskom senkom

Od protesta 2020. godine, Lukašenko je postao gotovo potpuno zavisan od političke i ekonomske podrške Moskve. Zbog njegovog poltronskog odnosa prema ruskom režimu, često je nazivan marionetom Vladimira Putina.

Belorusija je 2022. godine dozvolila Rusiji da koristi njihovu teritoriju kao odskočnu dasku za invaziju na Ukrajinu, a 2023. godine postala je domaćin taktičkog nuklearnog oružja koje je Rusija postavila na svojoj teritoriji.

Dok Lukašenko koristi narativ o očuvanju mira i stabilnosti u zemlji, mnogi Belorusi su sve više zabrinuti zbog rata u Ukrajini. Jedan od građana, Aleksej iz sela Gubiča, izjavio je: "Nadam se samo da neće biti rata ovde".

Opozicija u egzilu

Svetlana Tihanovskaja, opoziciona liderka u egzilu, osudila je izbore kao "potpunu farsu". Njen suprug, Sergej Tihanovski, već godinama je u zatvoru, a mnogi opozicionari su u sličnoj situaciji. Ipak, Tihanovskaja je pozvala građane Belorusije da budu spremni za promene u budućnosti, iako je priznala da "trenutak za promene još nije došao".

Na dan izbora, Lukašenko je održao četvoroiposatnu konferenciju za novinare koja se prenosila uživo na državnoj televiziji. Na pitanje novinara BBC-a o tome kako može nazvati izbore demokratskim kada su njegovi glavni rivali u zatvoru ili egzilu, Lukašenko je nonšalantno odgovorio: "To je demokratija – neki biraju zatvor, neki egzil. Nikoga nismo prisiljavali".

On je takođe branio prisustvo prorežimskih kandidata, tvrdeći da su njihove politike slične njegovim, pa "nemaju razloga da glasaju protiv njega".

Izbor između stabilnosti i slobode

Dok Lukašenko tvrdi da garantuje stabilnost i mir, sve veći broj Belorusa izražava nezadovoljstvo autoritarnim režimom. Međutim, strah i represija i dalje dominiraju političkom scenom, dok opozicija traži način da se suoči s režimom koji je čvrsto vezan za sovjetsku prošlost i rusku budućnost.