Albanija trči, Srbija stoji u mestu: Evo u čemu nas je sve nekadašnji autsajder pretekao

Albanija je i u brojnim drugim aspektima u poslednjih godinu-dve postigla bolje rezultate od Srbije.

Niska inflacija i procvat turističkog sektora doprineli su snažnoj potrošnji i investicijama. To su oblasti u kojima je Albanija uspešno iskoristila svoje prednosti.

Iskorišćavanjem potencijala turizma i održavanjem stabilnosti, Albanija je uspela da ostvari veliki napredak u ekonomskom smislu.

Albanija i Srbija su podnele zahtev za članstvo u Evropskoj uniji iste 2009. godine. Srbija je status kandidata dobila 2012, a Albanija dve godine kasnije. Međutim, dok je Beograd poslednji klaster otvorio još u decembru 2021. godine, Tirana je od oktobra 2023. otvorila već četiri – uključujući i Klaster 3, koji Srbija bezuspešno pokušava da otvori više od tri godine.

Prema podacima portala European Western Balkans, Srbiji je trebalo čak sedam godina da otvori 22 pregovaračka poglavlja, a od tada – više od tri godine nije uspela da otvori nijedno novo. Vlada Srbije je više puta pokušavala da otvori Klaster 3, poslednji put u decembru 2024, ali bez uspeha.

U međuvremenu, Crna Gora je otvorila sva 33 poglavlja i već je privremeno zatvorila tri, dok Albanija ulazi u punu brzinu, sa četiri otvorena klastera u roku od samo osam meseci.

Albanija je prvo otvorila prvu grupu – Temelji, koja uključuje pravosuđe i osnovna prava, bezbednost, finansijski nadzor i javne nabavke. To je ujedno i najvažnija grupa koja se prva otvara i poslednja zatvara. Zatim je Albanija započela pregovore u Klasteru 6 – Spoljni odnosi, i u Klasteru 2 – Unutrašnje tržište.

Sada je otvorila Klaster 3 koji se odnosi na konkurentnost i inkluzivni rast i obuhvata osam pregovaračkih poglavlja.

Nova metodologija pregovora uvedena je 2000. godine, kada je trideset pet poglavlja podeljeno u šest tematskih grupa. Od tada, zemlje kandidati više ne otvaraju pregovore po pojedinačnim poglavljima, već po grupama koje ih objedinjuju. Kada je reč o zatvaranju poglavlja, to pravilo se ne primenjuje.

Albanija je u potpunosti uskladila svoju spoljnu i bezbednosnu politiku sa EU, dok je Srbija na nivou od oko 47% usklađenosti, uz stalne zabrinutosti EU zbog njenih odnosa sa Rusijom i Kinom.

Evropska komesarka za proširenje Marta Kos više puta je istakla da vidi Crnu Goru i Albaniju kao zemlje koje bi prve mogle da ispune uslove za članstvo u EU u narednim godinama. Time se pozicija Srbije dodatno urušava – zemlja koja je nekada važila za predvodnicu regiona, sada zaostaje za susedima.
„Formalno, Albanija je sada pretekla Srbiju u evropskim integracijama. Dok Beograd čeka, Tirana otvara. I ne samo to – Albanija danas ima unutrašnji politički konsenzus o članstvu u EU, jasnu geopolitičku orijentaciju i ubedljiviji napredak u reformama“, izjavio je politikolog Dušan Gajić za Insajder.

Makron vidi Albaniju u EU za dve godine

Nedavno je i francuski predsednik Emanuel Makron tokom posete Tirani otvoreno podržao albanske evropske aspiracije.

„Albanija je mesto ulaska u region Balkana i šire u mediteranski basen. I za dve godine, za šta premijer Edi Rama ima jasan mandat, ona će se pridružiti EU“, rekao je Makron na ekonomskom forumu „Prioritet Evropa“.

Makron je istakao da je Evropa i dalje „stabilno i pouzdano mesto“ u svetu punom geopolitičkih turbulencija, pozivajući investitore da Albaniju posmatraju kao ključnu ulaznu tačku na evropsko tržište.

Premijer Edi Rama je naglasio da Albanija planira da završi pregovore do 2027. godine, što bi, kako kaže, bilo „neverovatno dostignuće“. Ova ambicija je utemeljena i u snažnoj javnoj podršci – prema istraživanju iz 2024, čak 92% građana Albanije bi glasalo za članstvo u EU, dok je u Srbiji ta podrška pala na svega 40%.
Ne treba zanemariti ni prepreke sa kojima se Tirana suočava. Frans pres podseća na „ozbiljne izazove“ u pogledu vladavine prava i borbe protiv korupcije – među kojima su optužbe protiv bivšeg predsednika Iljira Mete i gradonačelnika Tirane. Ipak, za razliku od Srbije, koja godinama stagnira u ključnim reformama, Albanija, čini se, aktivno odgovara na zahteve Brisela – i za to dobija priznanje.

Niža inflacija u Albaniji

U 2024. godini i Albanija i Srbija zabeležile su solidan ekonomski rast, pri čemu su rezultati bili gotovo identični – oko 4%. Albanska privreda porasla je za 3,96%, što je neznatno više od srpskog rasta od 3,9%.

U vreme kada su mnoge zemlje pogođene globalnim inflatornim šokovima, Albanija je uspela da očuva cenovnu stabilnost. U 2024. godini, inflacija je pala na svega 2,2%, dok je u Srbiji iznosila skoro duplo više – 4,7%.
Takva makroekonomska stabilnost donosi višestruke koristi – od očuvanja realne vrednosti plata, do atraktivnijeg ambijenta za strane investitore.

Uz stabilnu valutu i nižu inflaciju, izgleda da je Albanija pokazala sposobnost da upravlja fiskalnom i monetarnom politikom efikasnije od Srbije.

Turizam: Lider u regionu

Jedan od najvidljivijih pokazatelja albanskog uspeha jeste rast turizma. U 2024. godini, ovu zemlju je posetilo više od 11 miliona stranih turista – gotovo četiri puta više nego što ima stanovnika. U poređenju, Srbija je zabeležila oko 2,4 miliona stranih poseta.

Prihodi od turizma u Albaniji premašili su 4,5 milijardi evra, što čini više od 17% BDP-a. Srbija se sa prihodima od oko 2,8 milijardi evra nalazi daleko iza, kako po apsolutnim ciframa, tako i u odnosu na veličinu ekonomije. Dok Srbija pokušava da pozicionira svoje banje i gradski turizam, Albanija beleži eksploziju u oblasti letnjeg turizma, zahvaljujući obali Jadranskog i Jonskog mora, kao i rastućoj popularnosti među turistima iz EU.

Avio-saobraćaj: Tirana pretiče Beograd

Ovaj turistički bum direktno se odrazio i na avio-saobraćaj. Glavni međunarodni aerodrom u Tirani oborio je sve rekorde i u 2024. godini prevezao više od 10 miliona putnika. Beogradski aerodrom Nikola Tesla, iako značajan regionalni čvorište, dostigao je brojku od 8,4 miliona.

S obzirom da je još 2019. godine Beograd imao skoro duplo više putnika od Tirane, ovaj preokret ukazuje na dubinske promene u regionalnim tokovima. Veliki broj novih linija, dolazak niskotarifnih kompanija i povećana potražnja iz dijaspore učinili su da Tirana danas bude jedno od najbrže rastućih avio-čvorišta u Evropi.