Albanija pokušava da šarmom uđe u EU: Edi Rama istovremeno doživljava najveće uspehe i najteže udarce

U maju je osvojio četvrti uzastopni mandat na čelu Albanije, a ekonomski rast njegove zemlje deluje impresivno – bruto domaći proizvod je, izražen u evrima, od 2013. godine porastao za čak 160 odsto. Rat u Ukrajini dodatno je pogurao albansku kandidaturu za članstvo u Evropskoj uniji, koja je godinama bila zaglavljena. U Briselu se sve češće govori da bi pregovori mogli biti završeni već 2027, a da bi Albanija mogla postati članica EU oko 2030. godine.

Ipak, paralelno sa tim napretkom, Albanija se suočava sa ozbiljnim unutrašnjim problemima. Broj stanovnika se tokom Ramine vladavine smanjio sa 2,9 na 2,4 miliona, a korupcija i dalje ostaje duboko ukorenjena. Specijalno tužilaštvo za borbu protiv korupcije (SPAK) podiglo je optužnice protiv nekoliko ljudi bliskih premijeru. Najupadljiviji slučaj je gradonačelnik Tirane, nekada Ramin saveznik, koji grad vodi iz zatvorske ćelije. Opozicija i kritičari vlasti tvrde i da je vladajuća stranka koristila kazne i administrativne pritiske kako bi obezbedila pobedu na izborima.

Rama takve optužbe odbacuje jednom rečju – „Glupost“. U opuštenoj atmosferi bečkog hotela, dok pije espreso i sprema se za govor na međunarodnoj konferenciji, on pokazuje samopouzdanje političara koji je izgradio snažan međunarodni imidž. Nikada ranije nijedan albanski lider nije bio toliko vidljiv i povezan sa evropskim političkim elitama, piše Ekonomist. Rama neguje bliske odnose sa Viktorom Orbanom, ali i sa liderima levice poput Pedra Sančeza i Mete Frederiksen. Sarađivao je i sa Đorđom Meloni na kontroverznom planu premeštanja tražilaca azila u Albaniju, a dve vlade su u novembru u Rimu potpisale čak 16 bilateralnih sporazuma.

Ipak, iza tog diplomatskog šarma krije se i veliko nezadovoljstvo. Rama je posebno ogorčen zbog odluke suda da suspenduje Belindu Baluku, potpredsednicu vlade, protiv koje je SPAK podigao optužnicu zbog navodnog nameštanja tendera. On tvrdi da ne zna da li je kriva, ali smatra da je odluka suda neprihvatljiva: „Ovo je nečuveno u istoriji Evrope!“ Slično reaguje i u slučaju gradonačelnika Tirane, koga je pokušao da smeni, ali su sudovi to sprečili. Činjenicu da grad vodi iz zatvora Rama opisuje kao apsurd.

Iako kritikuje SPAK, premijer priznaje da je izgradnja nezavisnog pravosuđa bolan proces. Antikorupcijsko telo opisuje kao „neiskusno, ponekad previše revnosno, a ponekad jednostavno pogrešno“, ali dodaje da je to cena reformi. Istovremeno poručuje da njegovi saradnici ne treba da očekuju zaštitu: „Nisam u braku s njima.“

Ključni motiv za takav stav je evropska perspektiva. Članstvo u EU zahteva saglasnost svih 27 država, a skeptika i dalje ima mnogo. Jedni sumnjaju u iskrenost borbe protiv korupcije, dok se deo populističke desnice protivi prijemu Albanije jer bi to bila prva članica Unije sa većinski muslimanskim stanovništvom. Rama priznaje da ni dobri odnosi sa Orbanom i Meloni možda neće biti dovoljni. Pokušava da uspostavi kontakte i sa francuskim Nacionalnim okupljanjem, iako je ta stranka čvrsto protiv proširenja.

Kako bi umirio skeptike, Rama ide i korak dalje – spreman je, kaže, da se privremeno odrekne prava veta u EU i čak mesta evropskog komesara za Albaniju. Paralelno s tim, otvara vrata i drugim partnerima. Džared Kušner, zet Donalda Trampa, dobio je zeleno svetlo za veliki turistički projekat na albanskoj obali, dok Rama sve intenzivnije gradi veze sa zalivskim državama. „Njihova privrženost kulturi je zadivljujuća“, kaže on i dodaje: „Ono što je Firenca bila za Evropu u renesansi, to su oni za svet danas.“

Poruka je jasna – dok pokušava da šarmom i kompromisima uđe u evropski klub, Rama želi da pokaže da Albanija ima i druge opcije ako vrata EU ostanu zatvorena.