Alarmantan izveštaj "Gardijana" iz Beograda, grada u kojem se jedva diše: "Ponekad osećam da nanosim štetu sopstvenoj deci jer živim ovde"

Dejan (40) ima astmu, i kako kaže to ga ubija.„Nije smog, čoveče, to je crna magla. Ništa pred sobom ne vidite", ispričao je on za Gardijan.

Vazduh u glavnom gradu Srbije, zemlji od sedam miliona stanovnika lošiji je nego u gotovo bilo kom drugom gradu u Evropi. Beograd je dom pet od 15 najzagađenijih okruga na kontinentu, otkrila je Gardijanova analiza.Fabrike uglja, ogromne deponije, stara vozila i loši grejači izbacuju koktel toksičnih čestica koje ulaze u pluća i vene stanovnika grada.Bes građana zbog ovog problema neretko je prerastao u proteste, ali malo toga je urađeno da se to i zaista učini. Prošlog meseca, u jednom od svojih prvih pokušaja da zaštiti decu od toksičnih isparenja, grad je raspisao tender za 11.500 prečistača vazduha koji će se uvesti u škole i vrtiće.Pri tome, kako kaže Milica Jablanović, odbornica opozicione zelene stranke i istraživač u Institutu za istraživanje obrazovanja, grad Beograd odbija da prizna da ne može da reši problem.

„Ponekad imam osećaj da nanosim štetu sopstvenoj deci jer živim ovde", rekla je ona.Leti je vazduh u Beogradu samo malo lošiji od onog u Londonu ili Berlinu. Ali kada dođe zima, kada ljudi počnu da sagorevaju više goriva i slojevi toplog urbanog vazduha zarobe toksine u blizini zemlje, grad je zagušen pokrivačima smoga koje su vetrovi preslabi da izbace.Jelena Cvetić, 48, farmaceutkinja kaže da je tada problem to što nema dovoljno vazduha i svuda se oseti miris ulja."Ljudi sa astmom i kardiovaskularnim problemima obično imaju velike probleme tih dana", rekla je Cvetić.

Studija koju je ove godine finansiralo srpsko ministarstvo nauke analizirala je podatke o zagađenju za letnje mesece i procenila da su sitne čestice odgovorne za svaki peti moždani udar, svaki četvrti slučaj hemijske bolesti srca i jedan od 11 slučajeva raka pluća. Pozvalo je gradsko veće da kaže građanima kada je vazduh loš i zamoli ih da ostanu u kući.„Efektivne mere koje suzbijaju zagađenje vazduha moraju se poboljšati što je pre moguće“, rekli su istraživači.Sekretarijat Gradskog veća za zaštitu životne sredine navodi da je grad preduzeo niz mera za smanjenje zagađenja vazduha i da njegovi podaci ne pokazuju povećanje prosečne godišnje koncentracije PM10 čestica ili broja dana koji prelaze graničnu vrednost.„Ovi napori su rezultirali pozitivnim efektima“, naveli su.

Kao i mnoge prestonice republika koje su činile Jugoslaviju, Beograd se napaja iz zastarelih elektrana koje sagorevaju lignit, izuzetno prljavu vrstu uglja. U 2016. godini, 16 elektrana na ugalj na zapadnom Balkanu emitovale su više sumpor-dioksida od 250 elektrana u Evropskoj uniji, prema izveštaju neprofitne Alijanse za zdravlje i životnu sredinu.Najveće zagađenje u Beogradu zabeleženo je u Obrenovcu, opštini udaljenoj 25 kilometara od centra grada u kojoj se nalazi najveći deo kompleksa elektrane na ugalj Nikola Tesla.U 2019. godini, njegov vazduh je sadržao nivoe finih čestica poznatih kao PM2,5 koje su bile pet puta iznad granica koje je postavila Svetska zdravstvena organizacija.Dodatni problem predstavljaju kuće koje prokišnjavaju, a koje se greju na stare peći koje sagorevaju prljavo gorivo.

Uz to, većina zgrada u Srbiji izgrađena je pre više od 50 godina, često ima lošu izolaciju, dok se više od 60 odsto grejanja prostora u zemlji obezbeđuje na drva i ugalj.Rezultat toga je da zimi građani moraju da biraju između boravka kod kuće ili udisanja vazduha koji ubija.Aleksandra Tomanić, direktorka neprofitnog Evropskog fonda za Balkan, koji je vodio kampanje za rešavanje problema prljavog vazduha u regionu, kaže da svakog jutra pre nego što ustane iz kreveta proverava aplikaciju za zagađenje vazduha."Ako je nivo upozorenja narandžasti, otvaram prozor. Ako je crveni ili ljubičasti, čeka - ponekad i po ceo dan", rekla je Tomanić.

Kako kaže, zagađenje se oseća fizički - i to bukvalno."A kada ga osetite u grlu, možete zamisliti stanje svojih pluća", navela je.Ipak, grad jeste napredovao u nekim oblastima. Poslednjih decenija Beograd je proširio svoju mrežu daljinskog grejanja, koja uglavnom radi na fosilni gas, i iščupao više od 1.000 kotlova. Takođe je prestao da gori ugalj u nekim velikim javnim zgradama.Poboljšanja se dešavaju, ali to nije dovoljno, kaže Elizabet Paunović, doktorka u penziji koja je vodila Evropski centar za životnu sredinu i zdravlje SZO.

„Da, imamo dobre primere, ali ovo su primeri – to zaista mora da postane praksa", rekla je Paunović.Dodaje da ljudi i političari zaboravljaju da vazduh u Beogradu nije pretnja samo zimi."Tek kada zagađenje dostigne vrhunac, političari su uznemireni. Ali treba da budu uznemireni 24 sata dnevno, 365 dana u nedelji", navela je.Sa mosta preko Dunava, jednog popodneva u avgustu, u gužvi u saobraćaju tokom špica može se videti i namirisati celogodišnju zalihu lošeg vazduha u Beogradu.

Ispod, na manje od pet kilometara od Trga republike u centru Beograda, smeće je nagomilano pored puta nekadašnje zvanične deponije, a sada je improvizovanog naselja u kom ljudi ponekad spaljuju plastični otpad. U nekim slučajevima, smeće je krajnje sredstvo za one koji ne mogu da priušte drva. U drugim slučajevima, požari su podmetnuti da bi se topili kablovi i izvlačili metali za prodaju na tržištu starog otpada.Dejan, koji vlasnik prodavnice koja se nalazi u blizini, kaže da vazduh ubija sve u okolini."Stvara žuti oblak dima koji ljudi mogu da osete i okuse“, rekao je Dejan.Nekima stanovnica ipak to ne smeta. Ispred Bajrakli džamije u blizini Kalemegdanskog parka, jedine džamije iz otomanskog doba koja je preživela ponovljene ratove koji su potresli grad, Nenad Lazarević, vlasnik švarma restorana, kaže da Beograd ima mnogo zelenih površina u koje ljudi mogu da pobegnu .

„Mislim da pokušavaju da to poboljšaju“, rekao je on.Inače, Srbija je prošle godine usvojila akcioni plan od 2,6 milijardi evra za smanjenje zagađenja vazduha tokom decenije. Uključuje mere za čišćenje fabrika i ubrzanje povlačenja starih automobila, bojlera i peći.Kritičari kažu da nema dovoljno političke volje da se vazduh brzo očisti. Milenko Jovanović, koji je 2020. godine otpušten iz Agencije za zaštitu životne sredine Srbije (Sepa), kaže da je ostao bez posla zbog prigovora na odluku o podizanju praga na kojem se zagađenje vazduha naziva opasnim. Viši sud Srbije naložio je agenciji da ga vrati na posao nakon što je presudio u njegovu korist.I u beogradskoj skupštini se sada nalazi šačica zelenih političara koji su frustrirani tempom promena. Dobrica Veselinović, iz Zeleno-levog fronta, stranke koja je nastala iz protestnog pokreta, kaže da se predlozi za čišćenje vazduha odbijaju jer se loš vazduh doživljava kao „posledica ekonomskog rasta“.

Ipak, ovo nije problem novog doba. Tokom konferencije o životnoj sredini u Beogradu davne 1974. godine, tadašnji premijer Jugoslavije Džemal Bijedić predstavio je izveštaj koji nije pravio takvu razliku, objavio je tada Njujork tajms.„Jugoslavija ne bi morala da razmatra smanjenje svog ekonomskog rasta kako bi obuzdala zagađenje“, navodi se.Dakle, još 1974. jugoslovenski premijer je bio svestan šta je održivi razvoj i da se država ne može razvijati sa potpuno uništenom prirodom. Ali, po tom pitanju već 49 godina, nije učinjeno gotovo ništa.BONUS VIDEO Košava u borbi protiv zagađenog vazduha