Ako se Netanjahu zaista odluči za ovaj potez, izbiće rat svih ratova: Iran napada, SAD idu u defanzivu, ključne uloge Rusije i Kine

Palestinsko pitanje postalo je jedna od centralnih tačaka iranske spoljne politike koja stvara mrežu posredničkih grupa, prvo u Libanu tokom građanskog rata (1975 – 1990) formiranjem Hezbolaha, a zatim postavši pokrovitelj palestinske militantne grupe Hamas.

Neprijateljstvo dve zemlje, koje se međusobno ne priznaju, pojačala je informacija da Teheran tajno razvija nuklearni program, iz čega je Jerusalim izvukao zaključak da je cilj stvaranje nuklearne bombe koja bi ugrozila postojanje Izraela. Za Izrael se veruje da ima nuklearnu bombu, ali to ne priznaje.Agencija "Blumberg" je postavila nekoliko pitanja pokušavajući da objasni kako su Izrael i Iran do sada izbegavali direktne sukobe predvodeći niz indirektnih, kao što su to činile SAD i bivši SSSR tokom Hladnog rata.

Кakvo rešenje Iran nudi za palestinsko-izraelski sukob?

Iran nije arapska zemlja i u njoj nema palestinskih izbeglica - ima ih u Siriji, Libanu, Jordanu. Od trenutka kada je teokratski režim došao na vlast, Teheran tvrdi da nije protiv Jevreja, već protiv cionističkog režima. Tvrde da bi palestinsko-izraelski spor bio rešen formiranjem jedinstvene države svih koji žive na teritoriji Izraela, Pojasa Gaze i Zapadne obale.Predlog može izgledati pravedno dok se ne uzme u obzir važan dodatak – sav palestinski korpus koji je napustio tu teritoriju posle poraza arapskih kombinovanih snaga 1948. trebalo bi da se vrati u tu zemlju. U tom trenutku Jevreji postaju manjina.

Кoji je bio najotvoreniji sukob između Irana i Izraela?

Hezbolah je 2006. godine ušao u otvoreni, težak sukob sa Izraelom u kojem je šiitska grupa pokazala zavidne ratne veštine.Izraelske snage su uspele da prodru samo nekoliko kilometara na jug Libana pre nego što je sukob okončan prekidom vatre. Ali pokazao je da ta nedržavna grupa može da izazove ozbiljne probleme izraelskoj vojsci.

Sukob iza leđa Sirije

Arapsko proleće u Siriji počelo je da se pretvara u jesen i, konačno, zimu – i Tunis se vratio autoritarnom sistemu. Vlada Bašara al Asada je odmah po izbijanju pobune pozvala u pomoć Teheran, koji ju je spremno dočekao, Hezbolah je stao na stranu nove vlasti, a Iran je pokušao da uspostavi vojna i obaveštajna postrojenja što bliže Izraelu.Vlada u Jerusalimu je koristila obaveštajne informacije sa terena i elektronski nadzor za praćenje iranskih pokušaja, a čim je zaključila da predstavljaju bezbednosnu pretnju, uništila ih je vazdušnim udarima. Taj rat se nastavlja i sada.

Napadi na komercijalna plovila počeli su 2019. godine. Iako ni Izrael ni Iran nisu preuzeli odgovornost za napade na brodove, veruje se da oni stoje iza njih. Gubitak života je bio retkost, ali u julu 2021. godine, britanski i rumunski član posade su poginuli kada je izraelski brod u Omanskom zalivu udario dron koji su američki zvaničnici povezivali sa Iranom.Prethodne mete su uključivale iranske tankere koji su prevozili naftu namenjenu Siriji, iranski brod kod obale Jemena koji je služio kao plutajuća baza Iranske revolucionarne garde i teretne brodove koji pripadaju Izraelcima ili su povezani sa njima.

Iranski nuklearni fizičari

Izraelska obaveštajna zajednica našla se pod ozbiljnim i teškim kritikama jer nije predvidela napad Hamasa. Mosad, izraelska spoljna obaveštajna služba, duboko se infiltrirala u unutrašnje sisteme Irana i od 2010. godine je da likvidirala pet fizičara koji vode iranski nuklearni program. Istovremeno je bilo i sajber napada, Stuknet je bio jedan od poznatijih, a ubijeni su i zvaničnici koji su rukovodili nuklearnim programom.U aprilu 2021. Iran je okrivio Izrael i obećao osvetu za eksploziju u njegovom najvećem postrojenju za obogaćivanje uranijuma u ​​Natanzu, za koju je rekao da je izazvala značajnu štetu njegovim centrifugama. To je bio drugi put za manje od godinu dana da je lokacija u pogodila sumnjiva eksplozija.

U oktobru 2021, iranski general je rekao da Izrael verovatno stoji iza sajber napada koji je paralisao benzinske pumpe širom Irana. A u januaru, nakon što je dron napao iransko skladište municije u blizini centralnog grada Isfahana, dva američka lista su objavila da je Izrael odgovoran.

Kolika je pretnja od direktnog rata?

Izrael je modifikovao novi avion F-35, tako da sada može da izvede napad na Iran bez dopunjavanja goriva. Benjamin Netanjahu je od početka prošle decenije govorio da će uništiti iranska nuklearna postrojenja.Ako on to odluči, izbija "rat svih ratova": Iran napada Izrael, SAD idu u defanzivu, arapske zemlje moraju da se odluče, Rusija bi morala da stane na stranu Teherana, a Кina će verovatno podviti rep pokušavajući da svima proda sve što im treba.Izraelski rat sa Hamasom će verovatno zadržati sukob na sekundarnom nivou, ali prelivanje na Liban, Siriju i Jordan bi moglo da podstakne Teheran da se otvoreno uključi.Sve informacije o ovom događaju, pratite u našem blogu.