0
Rusija bi mogla ponovo da počne sa testiranjem nuklearnog oružja, što bi bio prvi put od 1990. godine kada je SSSR izveo poslednji takav test. Iako iz Moskve to nije nije zvanično potvrdio, na ovakav zaključak navode izjave ruskih zvaničnika, pa i samog predsednika Vladimira Putina.
Sumnju da bi Rusija mogla ponovo da počne da testira nuklearno oružje, što je na zapadu protumačeno kao zaoštravanje nuklearne retorike, probudio je sam Vladmir Putin.
Prvi čovek Rusije izjavio je u četvrtak na plenarnoj sednici Međunarodnog debatnog kluba „Valdaj“ da „trenutno nije spreman da kaže da li Rusija treba da testira nuklearno oružje“. Međutim, tokom istog govora Putin je jasno rekao da bi Rusija bila spremna da upotrebi ovo razorno oružje.
Prema njegovim rečima, u ruskoj vojnoj doktrini postoje dva razloga zbog kojih Rusija može da upotrebi nuklerano oružje – udar na Rusiju i pretnja opstanku države. Tvrdi da nijedan od dva scenarija trenutno nije slučaj i da „niko pri zdravoj pameti ne bi pomislio da primeni nuklearno oružje protiv Rusije, ali ukoliko bude u Moskvi su spremni za napad „stotinama raketa“.
„Od trenutka kada se otkrije lansiranje rakete, odakle god da se to desilo – sa bilo kog mesta u svetskim okeanima ili sa bilo koje teritorije – kao odgovor, u kontraudaru u vazduhu će se pojaviti toliki broj, toliko stotina naših raketa, da nijedan neprijatelj neće imati šanse da preživi. Istovremeno, u nekoliko pravaca odjednom“, naglasio je Putin.
Istovremeno, Putin je objavio i da će ruska vojska uskoro biti bogatija za dve moćne rakete na nuklearni pogon – „sarmat“ i „burevesnik“. Kako je rekao, Rusija je izvela najnoviju uspešnu probu interkontinentalne krstareće rakete „burevesnik“ na nuklearni pogon.
Za sada, malo podataka poznato je o „burevestniku“, raketi kojoj je NATO dao kodno ime „Skajfol“. Veruje se da „burevestnik“ može da nosi nuklearnu bojevu glavu ili konvencionalnu. Takođe, veruje se da može da ostane u vazduhu mnogo duže od drugih projektila i da pređe mnogo veću udaljenost zahvaljujući nuklearnom pogonu. Ipak, pojedini zapadni stručnjaci su skeptični prema ovom projektilu, napominjući da bi nuklearni motor mogao da bude veoma nepouzdan.
Sledeći korak je masovna proizvodnja i uvođenje u redovno naoružanje ove dve rakete.
„Mi smo faktički završili posao na ‘sarmatu’, na super-teškoj raketi. Ostalo je pitanje da neke procedure treba da završimo čisto administrativno i birokratski“, rekao je Putin.
Dan kasnije, iz Moskve je stigla još jedna najava koja ukazuje da Rusija pravi prostor za nove nuklearne testove. Predsednik Predstavničkog doma Vjačeslav Volodin izjavio je da će Savet Državne dume Rusije na narednoj sednici razmotriti povlačenje iz Sporazuma o sveobuhvatnoj zabrani nuklearnih testiranja.
„To odgovara nacionalnim interesima naše države i biće recipročan odgovor SAD koje još nisu ratifikovale sporazum“, rekao je Volodin.
Ovaj sporazum potpisan je 1996. godine, ali nisu ga sve zemlje ratifikovale. Rusija je to učinila 2000. godine, ali Kina i SAD nisu do danas. Ipak, države koje poseduju nuklearno oružje dobrovoljno su se obavezale da neće sprovoditi takva testiranja.
Rusija je globalna supersila kada je nuklearno naoružanje u pitanju. Nuklearni arsenal koji poseduje nasledila je od Sovjetskog Saveza, a prema podacima za 2023. godinu, danas ima najveće svetsko skladište nuklearnih bojevih glava. Putin kontroliše oko 5.889 takvih bojevih glava u poređenju sa 5.244 koje kontroliše američki predsednik Džo Bajden, pokazuju podaci Federacije američkih naučnika.
Oko 1.400 ruskih bojevih glava je penzionisano, ali verovatno još uvek netaknuto, 2.815 je u rezervi, a oko 1.674 su raspoređene strateške bojeve glave. Sjedinjene Države imaju oko 1.670 raspoređenih strateških nuklearnih bojevih glava. Kina ima ukupno 410 bojevih glava, Francuska 290, a Britanija 225, navodi Federacija.
Pročitajte još...
0
0
0
Tokom Hladnog rata, Sovjetski Savez na vrhuncu imao je oko 40.000 nuklearnih bojevih glava, dok je američki maksimum bio oko 30.000.
Sjedinjene Države su u svom pregledu nuklearnog položaja iz 2022. navele da Rusija i Kina proširuju i modernizuju svoje nuklearne snage .