8
Iako Rusija negira da planira invaziju, Pentagon tvrdi da se gomilanje ruskih trupa nastavlja, a predsednik SAD Džozef Bajden upozorio je svog ukrajinskog kolegu Vladimira Zelenskog da postoji „izvesna mogućnost“ da bi Rusija mogla da izvrši invaziju u februaru. Zelenski je međutim, ponovio svoj stav da je pretnja Rusije i dalje "opasna, ali dvosmislena". Američki CNN analizirao je koliko je zaista neposredna opasnost od rata i kako bi on izgledao ukoliko bi se zaista zapucalo.
Analitičari kažu da Rusija ima niz opcija za napad u bilo kom trenutku – od vazdušnih udara do kopnene invazije duž širokog fronta. Ali iako je prebacila velike količine vojne opreme u oblasti koje se graniče sa Ukrajinom, nije svo ljudstvo koje je potrebno za operaciju spremno.
Iako SAD tvrdi da bi invazija mogla da počne uskoro, ukrajinski zvaničnici kažu da najnoviji obaveštajni podaci sugerišu da ruske snage još uvek nisu spreme da izvrše punu invaziju. Govoreći za CNN, izvor blizak ukrajinskom rukovodstvu kaže da šefovi odbrane i obaveštajnih službi analiziraju satelitske snimke ruskih snaga koje su dobijaju iz SAD i drugih zapadnih agencija na sat vremena, ali da još uvek ne vide da Rusija ulazi „u borbeni režim“ ili da se „pozicionira za napad“.
Ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba istakao je da bi ruske trupe mogle da napadnu Ukrajinu u bilo kom trenutku, kao što je bio slučaj 2014. godine, ali da njene snage još nisu okupljene u potpunosti. Veruje se da bi, ako bi došlo do rata, Rusija mogla da prebaci neophodne trupe u roku od 72 sata.
Kako bi izgledala invazija?
Kako navodi CNN, teško je predvideti kako bi invazija izgledala, ali nedavna istorija može da da neke naznake. Kada je Moskva anektirala ukrajinsko poluostrvo Krim 2014. godine, to je učinila pod izgovorom da brani svoje interese i interese onih koji govore ruski, a žive na toj teritoriji. Hiljade vojnika za specijalne operacije je došlo na poluostrvo, a onda je aneksija završena nekoliko dana kasnije na referenduu koji su Ukrajina i ostatak sveta ocenili kao nelegitiman.
Ubrzo nakon toga, proruski separatisti u regionima Donbas i Lugansk na istoku Ukrajine, proglasili su nezavisnost od Kijeva, što je dovelo do višemesečnih teških borbi. Ruska de fakto invazija na Donbas je završena 2015. godine kad je potpisan prekid vatre, a Rusija i dalje podržava tamošnji separatistički pokret.
Odnos ruskih i ukrajinskih snaga
Prema proceni obaveštajnih službi ukrajinskog ministarstva odbrane, koju je prošle nedelje podelio CNN, Rusija je ima više od 106.000 kopnenog osoblja u blizini ukrajinske granice, uz još oko 21.000 pripadnika vazdušnog i pomorskog osoblja. Takođe, procenjuje se da Rusiju podržava više od 35.000 pobunjenika u istočnoj Ukrajini i da ima oko 3.000 svog vojnog osoblja na toj teritoriji.
Ukrajina insistira da su njene snage dobro opremljene. Zapadni saveznici, uključujući i SAD i Veliku Britaniju, pojačali su svoju vojnu obuku, opremu i zalihe Ukrajine kako su tenzije sa Rusijom porasle. Prema rečima analitičara, ukrajinska vojska je sada u daleko boljem položaju nego što je bila 2014. i 2015. godine, kada je njihova spremnost bila veoma niska.
Majkl Bočirkiv, analitičar i bivši portparol Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju, rekao je za CNN da veruje da bi Putin mogao da odluči da izvrši invaziju kroz Donbas, jer zna da će se izvući.
„Putin je davao stotine hiljada ruskih pasoša proruskim stanovicima Donbasa – sada ima još jedan izgovor da uđe i kaže da treba da ih zaštiti“, rekao je on.
PROČITAJTE JOŠ:
U najmanju ruku, ruska akcija je mogla da uključuje „normalizaciju“ kontrole zemlje nad regionom Donbasa slanjem ruskih trupa za zatvore kontrolu nad tim područjem i čak da malo prošire tampon zonu prema ostatku Ukrajine, navodi Nik Paton Volš iz CNN-a.
Drugi analitičari sugerišu da bi uzak kopneni koridor duž Azovskog mora, kroz grad Mariupolj na jugu Ukrajine mogao da lako da se dostigne putem amfibijskog vozila – iako bi takav koridor bilo teško odbraniti.
Druga opcija koja se razmatra je šira invazija na zemlju, ali to bi bilo skupo za Rusiju u smislu života Rusa i zapadnih sankcija.
Ukrajinski ministar Kuleba je rekao da je njegova zemlja fokusirana na svaki scenario, ne samo na pretnju vojnom invazijom.
„Vidimo scenario destabilizacije Ukrajine i taj scenario je neizbežan, već se dešava – širenjem panike, pristikom na finansijski sistem Ukrajine, izvođenjem sajber napada na Ukrajinu“, rekao je ministar.
BONUS VIDEO: Rusija i Ukrajina: Ide li Evropa ka ratu?
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
