0
Miro Babić, Hrvat koji misionarskim putem korača već 17 godina. Život je posvetio napuštenima i ostavljenima u nemaštini i patnji, zaboravljenima i bespomoćnima. I dok je ceo zapadni svet obavijen karantinima i strahom od koronavirusa, stanovnike afričkog kontinenta dobrim delom muče sasvim drugačije tegobe. Brine ih glad, loš prinos, najezda skakavaca - stvari koje nama nisu ni na kraj pameti.
Pročitajte još:
Uz svoj primarno sveštenički rad u selu Lover Subukia, koje se nalazi u prometno izolovanom i planinskom delu Kenije u kom se nalazi oko 20 hiljada stanovnika na rubu siromaštva, svakodnevno pomaže i sirotištu za napuštenu i bolesnu decu Mali dom, kao i školi Sv. Franje koja omogućava srednjoškolsko obrazovanje deci iz najugroženijih porodica u tom zabačenom kraju.
Uz sve navedeno, Miro Babić vodi i Zdravstveni centar koji jedini lokalnom stanovništvu osigurava medicinsku pomoć.
Kako kaže zaraženih ima u gradovima, urbanim sredinama i u obalnom delu Kenije, u Mombasi, do njih još uvek nije došla.
„Mi smo na selu, daleko od grada i ovde ne vrede ista pravila. Kad kažem pravila, mislim na život ljudi. Ljudi u selima žive normalno, rade na njivama po ceo dan. Ja se normalno krećem, obilazim ljude. Razumemo mi šta je to korona i da može biti opasno, ali sa druge strane, ovo je Afrika, ovde ljudi žive od danas do sutra, nemaju zaliha za život. Imamo samo dva godišnja doba, kišnu i sušnu sezonu“, kaže on.
On navodi da država propisuje zakone, ali ne preduzima nikakve mere.
„Ne brine materijalno o ljudima, a da ne govorimo o tome koliko je kenijski zdravstveni sistem loš. Vlasti nalažu da ljudi treba da nose maske ne samo u zatvorenim prostorima, već i na otvorenim i propisane su novčane kazne za one koji krše odredbe“, naglašava Miro.
Ni ovaj deo sveta nije zaobišao karantin.
„Sada su kretanja neograničena, od marta do avgusta prošle godine postojale su restrikcije i smeli smo se kretati samo unutar regije. Bio je ukinut prevoz, zatvorile su se škole, Kenija je obustavila međunarodnu trgovinu, u gradovima su zatvorili kafiće, restorane…Imali smo potpuni karantin. Trenutno su mere blaže, ali policijski čas i dalje nije ukinut. Korona je donela i problem nezaposlenosti, posla ionako nije bilo i teško ga je bilo pronaći, ali sad ga ima još manje“, rekao je Babić.
Ljudi iz Kenije žive od zemljoradnje i stočarstva i to su jedini prihodi koje ljudi imaju. Žive od onoga što sami proizvedu, a najviše seju grašak i kukuruz.
„Ako neko ima dobru žetvu, može prodati nekoliko vreća kukuruza i graška i od toga kupiti nešto što ne može sam proizvesti ili platiti školu detetu, jer ovde školovanje nije besplatno i dostupno svima. Siromaštvo je veliko, ali ljudi su zadovoljni s onim što imaju i doslovno žive dan po dan“ objašnjava sveštenik.
Kako kaže rashode koje je izazvao koronavirus uspeli su da prevaziđu uz pomoć dobrih ljudi.
„Kroz ceo karantin, najveći problem je bio kako održavati školu, jer država ne pomaže, ne daje podsticaje, morali smo se sami snalaziti za plate nastavnika i svih radnika u zdravstvenom centru i doista je bilo izazovno“, priseća se Babić.
On je i 2009. godine pokrenuo Mali dom koji je besplatno utočište za bolesnu decu, decu bez roditeljskog staranja i decu sa posebnim potrebama i poteškoćama u razvoju.
„Ovde, zapravo u većini afričkih zemalja, onaj ko ima neki hendikep nije naročito prihvaćen. Ta deca se zato većinom sakrivaju i nemaju dodira sa socijalnim životom, a država se o tome gotovo ne brine. Zato sam otvorio Mali dom. Da deca u njemu žive i imaju normalan život, da budu prihvaćena. Mnoga deca su se pre dolaska u Mali dom suočila s fizičkim i emocionalnim izazovima, a znamo da su traume i strahovi univerzalni osećaji. Mnoga deca ovde su prvi put osetila ljubav, prijateljstvo, sigurnost i toplinu doma“, kaže Miro.
Koronavirus stvorio je dodatne probleme u održavanju ove male zajednice mališana.
„U sirotištu imamo 25 dece i Mali dom je postao premali. Najveći problem predstavlja nam nedostatak smeštajnih kapaciteta. Limitirani smo i ne možemo primiti više dece, a potrebe itekako postoje. Velike su i svakodnevno nam dolaze ljudi sa zahtevima da primimo novu decu, a mi više nemamo mesta. Tako da, ako Bog da, započeli bismo s proširenjem Malog doma“, nada se sveštenik.
„Svi koji žele mogu podržati misiju posredstvom naše humanitarne udruge „Prijatelj Malog doma“ iz Hrvatske koja je ovlašćena prikupljati humanitarnu pomoć za sve projekte koje vodim u Keniji. Da biste olakšali život dece u Malom domu, možete se uključiti u jedan od naših projekata- kumstvo, supermarket dobrote i narukvice prijateljstva. Javite nam se preko naše Fejsbuk ili veb stranice“, apeluje Miro.
BONUS VIDEO:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
