Predsednik Amerike Džozef Bajden je razgovarao sa izraelskim premijerom Benjaminom Netanjahuom ujutru 8. oktobra, mučeći se oko toga kako da spase taoce koje je Hamas uzeo u krvavom napadu prethodnog dana, obećavajući američku pomoć i odmeravajući nestabilnu situaciju. Usledio je Bajdenov obračun sa specijalnim tužiocem, koji je trajao preko pet sati i bi mogao da ga košta novog mandata u novembru.
Ubrzo nakon što su prekinuli vezu, predsednikov lični advokat Bob Bauer i savetnik Bele kuće Ed Siskel stigli su u Belu kuću. Oni su sišli niz stepenice do sobe sa mapama, gde je Bajdena trebalo da ispita specijalni tužilac Robert K. Hur, koji je devet meseci istraživao Bajdenovo rukovanje poverljivim dokumentima.
Tih pet sati i 10 minuta ispitivanja, koji su se odvijali tokom dva dana, ispostavili su se kao jako značajni. Ali u to vreme, malo ko je predvideo kako će eksplodirati četiri meseca kasnije – ne zbog njihovog sadržaja, već zato što je Hur više puta ismevao Bajdenovo sećanje. U izveštaju objavljenom ove nedelje, Hur je odbio da krivično goni Bajdena zbog njegovog rukovanja poverljivim dokumentima, ali je doveo u sumnju njegovo pamćenje, preteći da će prekinuti Bajdenovu želju za reizborom zadržavajući se na možda njegovoj najvećoj političkoj odgovornosti.
Hurov opis Bajdenovog ponašanja kao „dobronamernog, starijeg čoveka sa lošim pamćenjem“ razbesneo je Bajdenove pomoćnike. Hur je naveo predsednikove navodne probleme sa pamćenjem kada je zaključio da će imati poteškoće da ubedi porotu da je Bajden namerno pogrešno rukovao poverljivim dokumentima.
Po mišljenju Bajdenovog tima, intervjui su se odvijali na rutinski, čak i suvoparni način, pošto su tužioci pitali Bajdena gde je kupio određeni ormarić za dokumente i kako su određene kutije upakovane.
Sam Bajden je u to vreme bio fokusiran na hitnije stvari koje potresaju svet, pošto je upravo obavio niz telefonskih poziva sa američkim saveznicima.
Bajden i njegovi advokati su čak razgovarali o odlaganju intervjua, ali su se na kraju odlučili protiv toga.
U nekim slučajevima, Hur ili njegovi pomoćnici bi tražili od Bajdena da potvrdi da je rukopis na određenim dokumentima bio njegov – uključujući i na fascikli na kojoj piše „Afganastan“, pogrešno napisana reč za koju su tužioci kasnije rekli da se više puta pojavila u Bajdenovim spisovima iz 1980ih.
„Bože, to seže u prošlost“, rekao je Bajden u jednom trenutku, gledajući u fasciklu na kojoj je pisalo „Pete Rouse“, dugogodišnji službenik Senata koji je kasnije bio pomoćnik predsednika Baraka Obame, piše Vašington post.
Bajden je povremeno rekao da Hur da ima ograničeno znanje o tome kako su dokumenti završili tamo gde su završili. U jednom trenutku su ga pitali kako je fascikla sa oznakom „Beau“ završila u pohabanoj kutiji u njegovoj garaži koja je takođe sadržala osetljiv državni materijal. Bo Bajden, predsednikov sin, umro je od raka mozga 2015. godine.
„Mora da je neko, pakujući ovo, samo pokupio sve stvari i stavio ih u kutiju, jer ja nisam“, rekao je on, prema Hurovom izveštaju.
Hur je kasnije ispričao da Bajden nije mogao da se seti tačno koje godine je počeo ili završio njegov potpredsednički mandat, navodeći da je kao dokaz njegovo pamćenje „značajno ograničeno“.
U nekom trenutku, diskusija se okrenula ka godini kada je Bo umro. Hur je kasnije izvestio da Bajden nije mogao da se priseti godine sa specifičnostima. Bajden je ljutito negirao da nije znao kada mu je sin preminuo, dodajući da uopšte nije bio posao Hura da postavlja takvo pitanje.
Posle nekoliko sati ispitivanja 8. oktobra, dve strane su došle do tačke ljučanja i završile za taj dan. Kasnije tog popodneva, ispred Bele kuće mogao se čuti bend uživo dok su predsednik i prva dama Džil Bajden bili domaćini roštilja za zaposlene u izvršnoj rezidenciji i njihove porodice.
Razgovor se nastavio narednog dana.
POGLEDAJTE JOŠ:
Jedna linija istrage tog popodneva uključivala je memorandum koji je Bajden poslao Obami 2009. o Avganistanu — dokument koji je Bajden uzeo iz Bele kuće i koji je kasnije pronađen u njegovoj garaži, u oštećenoj kartonskoj kutiji. Bajden je imao kopiju memoranduma, kasnije je rekao specijalni advokat, jer ga je smatrao ključnim dokazom koji pokazuje da je bio u pravu što se u Obaminoj administraciji zalagao za povlačenje trupa u Avganistanu, preporuku koju je Obama ipak odbacio.
Bajden i njegov tim smatrali su da su sesije sa Hurom uglavnom protekle kako se očekivalo. Nikada im nije palo na pamet da će Hurov završni izveštaj pružiti oštre opise Bajdenovih problema sa pamćenjem.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar