Američki predsednici za svoja službena putovanja koriste Air Force One - luksuzni avion koji preživi šefove ove države još od 1943. godine. Ovo nije obična letelica, svojim izgledom i sadržajem podseća na pravi mali grad na nebu. Prostire se na čak 4.000 kvadratnih metara, u njemu se nalaze dva restorana, niz kancelarija, na desetine soba i velika konferencijska sala. I, što je najvažnije, potpuno je bezbedan - ni nuklearni napad mu ne može ništa.
Takođe, ovaj avion može da leti značajno brže od ostalih – razvija brzinu od 1.000 kilometara na sat i to na visini od 13.000 metara.
To je za 3.000 metara više od visine letenja bilo kog putničkog aviona.
Ipak, prema rečima onih koji su njime putovali, uprkos tome što leti tako visoko i tako brzo, vožnja u ovom avionu protiče neverovatno glatko.
Ono što bi trebalo napomenuti jeste da u teoriji ova letelica uopšte ne mora da sleće na zemlju. Naime, može se napuniti gorivom u toku leta iz bezbednosnih razloga, tako da predsednik nikada ne mora da sleti u nesigurnoj situaciji.
Pored dopune goriva u vazduhu, Air Force One ima rezervoar za gas koji može da primi 53.611 galona.
Air Force One je opremljen ne jednim, već sa dva restorana.
Predsednik i njegovi gosti mogu da jedu skoro sve što požele jer su uvek puni zaliha , a u avionu rade vrhunski kuvari. U glavnu kuhinju može da stane do 100 ljudi i uvek je puna užurbanih radnika.
Ova letelica poseduje i 85 telefona dostupnih za upotrebu. Zašto toliko? Kako se ispostavilo, avion je najbezbednije mesto na kome predsednik može da razgovara.
Izvršni telefoni su posebni i imaju svetla na poleđini koja svetle crveno kada je telefonska linija bezbedna. Pored nekoliko ovih specijalnih telefona, postoje desetine manje sigurnih linija koje se često koriste za štampu i drugo osoblje.
Inače, ova letelica je plave boje. To je posledica afiniteta bivšeg predsednika Džona Kenedija, kom je to bila omiljena boja.
To je tako ostalo do danas. Međutim, kada je bivši predsednik Tramp planirao da redizajnira Air Force One, želeo je da bude obojen crvenom, belom i plavom bojom. U jednom intervjuu, on je rekao da želi da zameni „boju Džeki Kenedi“ za nijansu koja je „američka“.
Kada je reč o bezbednosti, 1959. godine, predsednik Ajzenhauer je naredio direktoru Centralne obaveštajne službe da ugradi špijunske kamere u otvore na točkovima. Ove kamere su bile toliko moćne da su mogle da čitaju registarske tablice automobila sa neba. Motiv za postavljanje ovih kamera bio je Hladni rat.
Danas se veruje da su ove kamere nebo-zemlja instalirane na drugim mestima u donjem delu aviona sa tehnologijom koja se uveliko poboljšava tokom godina.
Iako je Air Force One jedan od najstrože čuvanih i tehnološki najnaprednijih aviona na planeti, zapravo je veoma udoban za putovanje. Dizajniran je tako da bude lagodan za predsednika i njegovu porodicu, dajući im svima priliku da podignu noge i opuste se dok putuju od mesta do mesta.
Pročitajte još:
Uz to, predsednikovi gosti se tretiraju kao da su u odmaralištu sa pet zvezdica. Osim toga, prema novinarima i drugom osoblju se postupa dobro, pa čak i oni imaju i svoje kabine u zadnjem delu aviona.
Na hotel sa pet zvezdica podseća i broj prostorija u avioni.
Avion ima tri sprata i površinu od 4.000 kvadratnih metara.
Predsednik takođe ima veliku kancelariju, sopstveno kupatilo i ogromnu konferencijsku salu. Specijalni gosti takođe dobijaju privatne odaje koje nisu ništa manje od onih luksuznom hotelu.
BONUS VIDEO Ko je Džo Bajden
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar