2
Vojne vežbe koje je Kina započela oko ostrva Tajvan zbog posete visoke američke zvaničnice Nensi Pelosi okončane su juče. Međutim, umesto smirivanja tenzija, nove iskre su poletele iz pravca Pekinga, ali ovog puta druga strana ima odgovor. Kina će od danas započeti sa izvođenjem redovnih vojnih vežbi u neposrednoj blizini ostrva koje smatra svojim, a isto će učiniti Tajvan i Sjedinjene Države koje učestvuju u vežbama sa Japanom.
Peking je najavio da će nastaviti sa vojnim vežbama oko Tajvana, kao i održati još jedne vojne vežbe u blizini južnog dela Žutog mora i Bohaija, kod Južne Koreje. Početak vežbi zakazan je za ponedeljak i trajaće do 8. septembra.
Zapovedništvo istočnog ratišta PLA-a objavilo je na platformi kineskih društvenih medija Weibo da će nastaviti da sprovodi koordinisane pomorske i vazdušne vojne vežbe oko Tajvana, a fokus tih vežbi biće testiranje kopnenog i dalekometnog vazdušnog napada.
Komentarišući manevre kineske vojske u Tajvanskom moreuzu, predsednik vlade u Tajpeju Su Ceng-Čang ocenio je da je Kina „arogantno koristila vojne akcije da naruši regionalni mir i stabilnost“.
Obraćajući se novinarima u Tajpeju, Su je pozvao Peking da ne demonstrira vojnu silu i osudio „strane neprijatelje“ koji izvođenjem sajber napada i kampanjom dezinformacija pokušavaju da naruše moral naroda Tajvana.
Tajvansko veće za kopnene poslove (MAC) pozvalo je vlasti u Pekingu da „pokažu suzdržanost i odmah zaustave sva svoja ratoborna ponašanja“.
Veće je optužilo Kinu da nastavlja s vojnim vežbama oko Tajvana „kao deo simulacije napada i blokade kako bi zastrašila Tajvan i susedne zemlje“.
Odgovor sa Tajvana
Nakon što je informacija o novim vojnim vežbama Kine, ovog puta uz pojačane resurse odjeknula, Tajvan je odlučio da odgovori na identičan način.
Tajvansko ministarstvo odbrane je navelo da su poslati avioni i brodovi da „prikladno“ odgovore na kineske vojne vežbe oko ostrva.
Istovremeno, ministarstvo saobraćaja Tajvana je saopštilo da su letovi kroz njegov vazdušni prostor delimično nastavljeni jer i dalje preti opasnost od snažnog kineskog napada.
Međutim, ministarstvo je u izjavi navelo da će Tajvan nastaviti usmeravati letove i brodove dalje od kineske vojne vežbe u blizini svoje istočne obale do 10 sati ujutro po lokalnom vremenu u ponedeljak ujutro.
Kao odgovor na kineski manevar koji će trajati do 8. septembra, tajvanska vojska ĆE u utorak i četvrtak izvesti artiljerijske vežbe bojeve vatre u južnom okrugu Pingtung.
Ove vežbe će uključivati upotrebu snajpera, borbenih vozila, oklopnih vozila, kao i jurišnih helikoptera.
U koštac ulaze i SAD
U međuvremenu su i Sjedinjene Američke Države najavile vojne vežbe u neposrednoj blizini Kine. Ovo je potez koji će dodatno zaoštriti odnose dve naveće svetske sile.
Prema izveštaju koji je objavljen, Sjedinjene Države će učestvovati u zajedničkoj vojnoj vežbi s Indijom koja će biti locirana na manje od 100 kilometara od sporne granice te zemlje s Kinom.
Vojne vežbe održaće se sredinom oktobra na nadmorskoj visini od oko 3.000 metara u Auliju u indijskoj državi Utarakand i biće usredsređene na obuku ratovanja na velikim visinama, naveo je viši oficir indijske vojske koji je upućen u to pitanje.
Auli je udaljen oko 95 kilometara od Linije stvarne kontrole (LAC), negostoljubivog komada zemlje na kojem je grubo označena sporna granica između Indije i Kine. Vežbe će se održati u sklopu 18. godišnje zajedničke vežbe poznate pod nazivom „Yudh Abhyas“ ili „Ratna praksa“.
POGLEDAJTE JOŠ:
Odnosi između Indije i Kine zategnuti su otkako je u krvavom sukobu njihovih vojnika na Himalaji u junu 2020. poginulo najmanje 20 indijskih vojnika i četiri kineska vojnika, a sada se u već tenzičnu situaciju na istoku uključuju i SAD.
Moć Kine protiv Tajvana
U slučaju da zaista dođe do oružanog sukoba Kine i Tajvana, jedna vojska je u ovom slučaju itekako nadmoćnija. Naime, Kina ima budžet za odbranu od 230 milijardi dolara, u poređenju sa 16,8 milijardi koje izdvaja Tajvan.
Peking bi u rat mogao da pošalje dva miliona vojnika, dok vojska Tajvana broji 170.000 ljudi. Brojčana nadmoć prisutna je i kada je reč o tenkovima, kojih Kina ima 510.000, a Tajvan samo 1.100.
Kineska avijacija broji 3.285 borbenih aviona, dok ostrvo koje Peking smatra svojom teritorijom raspolaže sa 741 borbenim avionom.
BONUS VIDEO Kina lansirala raketu posle odlaska Nensi Pelosi
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
