"15 godina je bilo potrebno da se utvrdi da je Putin ubio mog muža"

Bivši ruski špijun koji je postao britanski državljanin, umro je 2006. godine u Londonu od trovanja polonijumom, a istraga koja je u Velikoj Britaniji ukazala je da je ubistvo „verovatno odobrio“ ruski predsednik Vladimir Putin.U presudi objavljenoj u utorak, ECHR utvrdio je da je „van sumnje da su Andrej Lugovoj i Dmitri Kovtun ubili bivšeg oficira KGB-a Aleksandra Litvinjenka“ i da su to učinili dok su „delovali kao agenti tužene države (Rusije prim. aut.)”.

Nalazi suda u skladu su sa nalazima istrage koja je u Velikoj Britaniji vođena od 2015. do 2016. godine po zahtevu Litvinjenkove udovice Marine. I tada je utvrđeno da su bivšeg ruskog špijuna ubila dvojica ruskih agenata, verovatno, po ličnom naređenju Vladimira Putina.Sud je naložio Rusiji da Marini Litvinjenko isplati 100.000 evra odštete plus 22.500 evra troškova, ali je odbilo njen zahtev za „kaznenu“ odštetu. Udovica otrovanog ruskog špijuna rekla je nakon presude da se nikada nije radilo o novcu, već o postizanju pravde i ličnoj odgovornosti Putina.https://www.youtube.com/watch?v=7X-GkVv8K84

"Evropska konvencija o ljudskim pravima jedva da ima ovlašćenja ili tehnološke kapacitete da poseduje informacije o tom pitanju. Takve tvrdnje su u najmanju ruku neutemeljene", rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.Ko su optuženi?Za ubistvo Litvinjenka optuženi su bivši telohranitelji i članovi KGB-a Andrej Lugovoj i Dmitrij Kovtun. Kako je utvrđeno tokom istrage u Britaniji, oni su namerno otrovali Litvinjenka stavljajući radioaktivu supstancu polonijum-210 u njegov čaj. Obojica su negirali bilo kakvu umešanost u ubistvo. Britanija je tražila izručenje Lugovoja, međutim Rusija je to odbila, jer ruski ustav zabranjuje izručenje ruskih državljana. To je dovelo do zaoštravanja odnosa između Rusije i Ujedinjenog Kraljevstva.Motiv za ubistvoLitvinjeno je radio za britanske obaveštajce, kritikovao je Federalnu službu bezbednosti (FSB) i Putina, a bio je povezivan i sa drugim disidentima poput Borisa Berezovskog. Sve to su mogući motivi za ubistvo.Takođe je, piše Skaj njuz, postojala i lični antagonizm između Putin i Litvinjenka. Napetosti datiraju od njihovog jedinog sastanka licem u lice 1998. godine, kada je Putin bio na čelu FSB-a. Litvinjenko se tada zalagao za reformu te službe. Litvinjenko je 2000. godine zatražio azil u Velikoj Britaniji.

***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram