1
Izgleda kao da smo istražili svaki kutak naše planete, zar ne? Izgradili smo gradove, mapirali najudaljenije delove sveta i čak poslali ljude na Mesec. Ali evo iznenađenja – postoje mesta na Zemlji koja još uvek niko nije posetio.
Ta mesta su ostala netaknuta, ne zato što nismo želeli da ih istražimo, već zato što su previše opasna, izolovana ili jednostavno preteška za dosegnuti. Zamislite vrhove planina koji probijaju oblake, morske dubine koje deluju beskonačno ili pustinje u kojima vas vrelo sunce peče pre nego što stignete na pola puta.
PROČITAJTE JOŠ:
Iako su neka od tih mesta delimično posmatrana izdaleka (zahvaljujući satelitskim snimcima), ideja da ih stvarno posetimo je potpuno druga priča. Surova klima, neistražen teren, a ponekad i lokalna verovanja, sprečili su ljude da kroče na ta mesta.
Ako sanjate o otkrivanju netaknutih delova Zemlje, u nastavku ćemo vam pokazati neke od najdivljih lokacija. Ovo su 14 mesta na Zemlji gde ljudska stopala (još uvek) nisu ostavila trag.
Gangkhar Puensum je najviša planina na svetu na koju još niko nije kročio – i to s razlogom. Sa visinom od 7.570 metara, ova planina je jednako veličanstvena koliko i nepristupačna. Smeštena u Butanu, prepreka nije samo težak uspon. Lokalna duhovna verovanja igraju ključnu ulogu u očuvanju ove planine od ljudskih poseta. Vlada Butana je zabranila penjanje na ovu planinu kako bi očuvala njen sveti status.
Čak i da je penjanje dozvoljeno, nepredvidivo vreme i ekstremna težina uspona čine ovu planinu ozbiljnim izazovom. Ovo nije samo planina – to je prirodna tvrđava koja još uvek nije dočekala nijednog posetioca.
Ako ste ikada čuli za Marijanski rov, onda znate da je to najdublja tačka u svetskim okeanima. Sa gotovo 11 kilometara dubine, pritisak na toj dubini je toliko jak da bi zgnječio podmornicu poput limenke. Iako su neke robotske sonde poslate dole, većina rova ostaje potpuno neistražena. Tamo dole vlada večni mrak, ekstremna hladnoća i ogroman pritisak, što ljudima gotovo onemogućava direktno istraživanje.
Šta se krije u najtamnijim uglovima ovog podvodnog kanjona? Niko ne zna sa sigurnošću. To je deo Zemlje koji deluje kao da pripada nekoj drugoj planeti.
Ako tražite mesto koje zaista deluje kao da je s druge planete, tada je to Tanezrouft Basin u Sahari. Nazvano „Zemlja straha“, ovo je jedno od najtoplijih i najsuvljih mesta na Zemlji. Temperature često prelaze 50°C, a vode nema na stotine kilometara uokolo. Nije ni čudo što niko nije pokušao da pređe udaljene delove ovog smrtonosnog pejzaža.
Satelitski snimci nam mogu dati ideju o tome šta je tamo, ali ovaj surovi pustinjski prostor ostaje uglavnom neistražen. To je mesto gde je preživljavanje daleko od zagarantovanog.
Grenland možda deluje kao zaleđeni pustinjski prostor, ali krije mnogo više nego što se na prvi pogled čini. Iako su neki delovi Grenlanda proučeni, severna ledena kapa ostaje uglavnom neistražena. Led je toliko debeo, a klima toliko ekstremna da čak i satelitski snimci teško mapiraju ovaj deo sveta. To znači da imamo malo informacija o tome šta se tačno krije ispod tih debelih slojeva leda.
Brutalna hladnoća i stalno pomeranje leda čine istraživanje gotovo nemogućim, ostavljajući delove Grenlanda zamrznute u misteriji.
Fiordland Nacionalni park na Novom Zelandu jedno je od onih mesta koja deluju kao da su izvučena direktno iz fantazijske priče. Iako su neki delovi parka dostupni planinarima i istraživačima, veliki deo ovog divljeg predela ostaje neistražen. Ovde su prašume guste, planine oštre, a vreme nepredvidivo.
Čak i iskusni avanturisti nalaze Fiordland kao veliki izazov, naročito ako se udalje od uobičajenih turističkih staza. To je mesto koje priroda drži pod svojom čvrstom kontrolom, daleko od ljudskog uticaja.
Dokumentarci o amazonskoj prašumi su beskonačni, ali ne dajte se zavarati. Postoje ogromni regioni, posebno duž granice Brazila i Perua, gde ljudska noga još nije kročila. Gusta džungla je gotovo neprohodna, puna otrovnih životinja, a izolacija ovih područja ih čini skoro nemogućim za pristup.
Za sada, ti delovi Amazona ostaju prirodni raj, potpuno netaknuti ljudskim rukama.
Namibijska pustinja u južnoj Africi jedna je od najstarijih pustinja na planeti, a delovi ove pustinje i dalje su neistraženi. Peskovito more, prostrana oblast stalno pomerajućih dina, predstavlja poseban izazov. Intenzivna vrućina i nedostatak vode čine ovu pustinju izuzetno negostoljubivom, a stalno menjajuće dine znače da je niko do sada nije u potpunosti istražio.
Ovo je mesto gde priroda vlada, a i najizdržljiviji istraživači bi se mučili da prežive.
Antarktik deluje kao ogromna, ledena pustinja, ali suve doline su potpuno drugačija priča. Ove doline su najsuvlja mesta na Zemlji, bez snega, leda i gotovo bez vlage. Ekstremno hladni i suvi uslovi održavaju ovaj deo gotovo netaknutim. Neki naučnici smatraju da ove doline podsećaju više na Mars nego na ostatak naše planete.
S obzirom na surovost uslova, nije ni čudo što niko nije stvarno istražio ovu pustu zemlju.
Ako želite da pričate o teškom terenu, Zvezdane planine u Papua Novoj Gvineji su na vrhu liste. S gustim prašumama, strmim liticama i opasnim divljim životinjama, ovaj region ostaje uglavnom neistražen. Malo je staza koje vode u ove planine, a one koje postoje su izuzetno opasne.
Uprkos svojoj lepoti, Zvezdane planine ostaju jedno od najmanje istraženih područja na planeti.
Ostrvo Sokotra je poznato po svojoj neobičnoj i jedinstvenoj flori, ali njene podzemne pećine su još misterioznije. Ovi duboki pećinski sistemi su uglavnom neistraženi, skrivajući se u teško pristupačnom terenu i izolaciji. Malo ljudi je zakoračilo u ove pećine, i većina ostaje netaknuta.
Zbog ograničenog pristupa, pećine Sokotre čuvaju svoje tajne duboko ispod ovog drevnog ostrva.
Putorana visoravan u Sibiru je jedno od najizolovanijih mesta na svetu. Ovaj divlji, zaleđeni region je toliko udaljen da je samo šačica naučnika i istraživača ikada kročila tamo. Njegova divlja lepota, strme litice i zaleđene reke čine ga izuzetno teškim za navigaciju. Uzmite u obzir i smrznute temperature, i jasno je zašto niko nije u potpunosti istražio ovu visoravan.
Ovaj region ostaje zaleđena divljina, netaknuta ljudskim rukama i zaštićena od strane prirodnih elemenata.
Ostrvo Bouvet je jedno od najudaljenijih mesta na svetu. Smešteno u južnom Atlantiku, ovo malo ostrvo je nenaseljeno, prekriveno glečerima i gotovo nedostupno. Čak su i vode oko njega opasne, s malo sigurnih mesta za pristajanje. Nije ni čudo što ovo ostrvo nikada nije u potpunosti istraženo.
To je zaleđeno ostrvo koji su vreme i ljudi uglavnom zaboravili.
Kamčatka, na dalekom istoku Rusije, dom je vulkana Klučevska, najvišeg aktivnog vulkana u Evroaziji. Iako su se neki hrabri planinari popeli na vulkan, okolina je i dalje neistražena. Težak teren, zajedno s čestim erupcijama vulkana, sprečili su ljude da istraže veći deo ovog područja.
Promenljiva priroda Klučevske znači da je to mesto gde retko ko zalazi, ostavljajući veliki deo regije neistraženim.
Južni Patagonijski ledeni predeo, koji dele Čile i Argentina, drugo je najveće ekstra-polarno ledeno polje na svetu. To je mesto ekstrema s prostranim ledenim ravnicama, visokim glečerima i ledenim vetrovima. Iako su neki istraživači navigirali njegovim ivicama, većina ove zamrznute divljine i dalje je potpuno nemapirana.
Ovaj ledeni predeo ostaje zaleđena granica, a njegova daleka i neprijateljska priroda drži ljude podalje.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
