1
Godina za nama je, čini se, nikad turbulentnija u čitavom svetu. Kao takvu, obeležile su je brojne ličnosti, neke po dobrom, a neke po lošem. Ovo je pregled 10 ljudi koji su definitivno obeležili 2023. godinu.
Kao i prošle godine, u fokusu svetske javnosti nalazi se Vladimir Zelenski, predsednik Ukrajine. On je i dalje ključni ratni lider, iako se čini se se situacija preokreće u odnosu na prošlu godinu.
Tada je Zelenski bio najpopularnija ličnost na svetu, privlačio mnogo pažnje i praktično oduševio odlučnim i munjevitim odgovorom na invaziju Rusije.
Tada se našao i na naslovnici časopisa „Tajm“ kao ličnost godine.
Ovog puta, čini se da Zelenski gubi podršku vojnog vrha u svojoj zemlji i suočava se sa drastičnim padom podrške. Kako će se ta situacija razviti, ostaje da se vidi u narednoj godini, ali je Zelenski ipak jedna od centralnih ličnosti 2023.
Sa druge strane, nalazi se njegov protivnik, predsednik Rusije Vladimir Putin. Kao i prošle godine, nije se iz pozitivnih razloga našao na ovoj listi.
Prevashodno zbog rata u Ukrajini, ruski predsednik je jedan od lidera čije poteze svet pomno prati. On je, za razliku od prethodne godine, u decembru održao veliku konferenciju za medije, na kojoj je odgovarao i na pitanja građana.
Dok je Putin pokušavao da prikaže ekonomsku situaciju u Rusiji kao idealnu i navodeći da joj zapadne sankcije ništa ne mogu, penzionerka se javila da pita kada zašto je skočila cena jaja.
Putin je to otpisao kao grešku vlade i obećao da će uskoro biti rešena.
On se sprema za predsedničke izbore, koji će biti održani na proleće 2024. Prema sadašnjim informacijama, on će nastupiti kao nezavisni kandidat, dok je na zapadu i dalje jedna od najomraženijih ličnosti.
Nobelova nagrada za mir ove godine dodeljena je Narges Mohamadi, iranskoj aktivistkinji za ljudska prava koja je u zatvoru.
Dodeljujući joj nagradu, Nobelov komitet je rekao da je Mohamadi za „hrabru borbu podnela ogromnu ličnu cenu“.
„Sveukupno, režim ju je hapsio 13 puta, osudio pet puta i izrekao ukupno 31 godinu zatvora. Dok ja ovo govorim, Narges Mohamadi je i dalje u zatvoru“, rekla je Berit Rajs-Andersen, šefica norveškog Nobelovog komiteta u Oslu.
Narges Mohamadi je iranska aktivistkinja i zamenica predsednika iranskog Centra branilaca ljudskih prava, koji je osnovala druga nobelovka Širin Ebadi.
Mohamadijevoj je izrečeno nekoliko zatvorskih kazni od 2011. godine i trenutno je ozloglašenom zatvoru Evin u Teheranu zbog „širenja propagande“.
Za razliku od Nobelovke, Raš se na ovoj listi nalazi zbog nezapamćene tragedije koja se dogodila u junu ove godine. Tada je podmornica Titan, koja je sa pet putnika krenula u obilaženje olupine Titanika, implodirala neposredno nakon što je zaronila.
Pored Raša, direktora kompanije „OceanGate“ čija je podmornica Titan i koja organzuje ovakve ekspedicije, stradali su i turisti Hamiš Harding, Šahzada Davud i njegov sin Sulejman, kao i pilot francuske mornarice i stručnjak za Titanik Pol-Anri Naržole.
Kasnije je utvrđeno da je postojalo mnogo indicija da podmornica nije bezbedna, ali je zaronila na insistiranje Raša.
Pred sam kraj godine, tačnije 7. oktobra, dogodio se napad koji je dodao dva imena na ovaj spisak. Jedno od njih je Benjamin Netanjahu, premijer Izraela.
Nakon nezapamćenog napada Hamasa koji se dogodio u oktobru, Izrael je, na čelu sa Netanjahuom, pokrenuo masovni napad na Pojas Gaze iz raznih pravaca.
Upravo se u Pojasu Gaze krije militantna grupa Hamas, ali i dva miliona civila. Oni su izloženi konstantnom granatiranju, preko 20.000 ljudi je ubijeno.
Netanjahu, koji se pre napada suočavao sa masovnim demonstracijama i ugroženom vlašću, sada je u još goroj poziciji. Za arapske zemlje, on je čovek koji uništava Palestince.
Za svoj narod, on je čovek zbog čijih grešaka je došlo do napada Hamasa, a koji sada ne uspeva da izvuče taoce iz Gaze.
Nije ličnost, već militantna, od strane mnogih označena kao teroristička organizacija. Nemoguće je izdvojiti jedno lice, pošto vođa Hamasa ima mnogo, ali je onaj koji je označen kao glavni planer napada na Izrael Jahja Sinvar.
On se, sumnjaju Izraelci, krije negde u Gazi. Veći deo vođstva Hamasa je u Kataru i Turskoj, dok brigade Al Kasam – vojno krilo Hamasa, rukovode Gazom.
Oni su sada otpočeli nemilosrdne borbe sa Izraelom, u kojima stradaju civili, a nijedna strana ne želi da se povuče.
Vođe Hamasa žele suverenitet za Palestince, oslobađanje svih zarobljenika i Izraela i proglašavanje palestinske države, na čijem bi čelu bili oni.
Bivša finska premijerka uzburkala je svetsku javnost ove godine, i to zbog – snimaka iz provoda. Na društvenim mrežama objavljeni su snimci kako ona igra sa prijateljima na kućnim žurkama.
Iz nekog razloga, dobar deo Finske se šokirao zbog ovakvih prizora, jer se podrazumeva da premijerka mora biti odmerena i u poslovnoj atmosferi u javnosti.
U znak podrške, žene iz Finske, ali i okolnih zemalja, počele su da objavljuju snimke kako igraju. Sama Marin je rekla da ne misli da je učinila nešto loše, jer se samo zabavljala sa prijateljima van radnog vremena. Dušebrižnici su čak posumnjali da je ona pod uticajem psihoaktivnih supstanci, zbog čega se i testirala. Utvrđeno je da Sana nije koristila drogu.
Njena partija je kasnije izgubila na izborima, zbog čega se Sana povukla, ali je održala lekciju svim kritičarima.
Za razliku od Sane, vođa ruske paravojne formacije Jevgenij Prigožin nije na listi zbog pozitivnog utiska. On je ove godine poveo pobunu protiv ruskoh vojnog vrha koji predstavlja Sergej Šojgu, ali i protiv predsednika Vladimira Putina.
Njegovi tenkovi zauzeli su Rostov na Donu i krenuli u marš ka Moskvi, preteći da žele da preuzmu kontrolu.
Na pola puta, Prigožin je stao na poziv predsednika Belorusije Aleksandra Lukašenka, nakon čega je dogovoreno da on i Vagnerovci napuste Rusiju.
Njihovi kampovi su postavljeni u blizini granice sa Ukrajinom, a Prigožin je trebalo da preuzme obuku nad beloruskim vojnicima.
On je, ipak, poginuo kada je avionom krenuo iz Rusije ka Minsku, pod nerazjašnjenim okolnostima.
Jedna od pozitivnih promena dogodila se pred sam kraj godine, kada se Donald Tusk vratio na vlast u Poljskoj.
Poljski parlament izabrao je Tuska, lidera centrističke partije Građanska platforma, za novog premijera, nakon osmogodišnje vladavine stranke Zakona i pravde doskorašnjeg premijera Mateuša Moravjeckog.
POGLEDAJTE JOŠ:
1
1
0
Govoreći u poljskom parlamentu nakon što je izabran za premijera, Donald Tusk je zahvalio Poljacima i rekao da će njegova nova vlada „ispraviti greške“ kako bi se svi „osećali kao kod kuće“.
„Želim da se zahvalim Poljacima. Hvala ti Poljsko, ovo je divan dan, ne za mene, nego za sve one koji su ovih godina duboko verovali da će stvari biti još bolje, da ćemo oterati mrak, da ćemo oterati zlo. Evo šta se desilo. Sve ćemo popraviti zajedno. Od sutra ćemo moći da ispravimo greške kako bi se svi, bez izuzetka, osećali kao kod kuće“, poručio je Tusk.
Tektonske promene doživeo je i naš region. Nakon 30 godina na vlasti, u političku penziju otišao je Milo Đukanović. Njega je na predsedničkim izborima pobedio kandidat Pokreta Evropa sad (PES) Jakov Milatović.
On je sa osvojenih 39 odsto glasova u aprilu ove godine postao novi predsednik Crne Gore.
Obećao je da će podržavati reforme u pravosuđu, borbu protiv kriminala i korupcije, kao i da želi da Crna Gora do kraja njegovog petogodišnjeg mandata uđe u Evropsku uniju.