0
Rat u Ukrajini traje već više od 40 dana. Toliko dugo traju i nagađanja kako bi ukrajinska agonija mogla da se završi. Briselski "Politiko" donosi tri moguća scenarija za kraj rata i kako vi svet mogao da izgleda nakon toga.
Najava Moskve da će svoj fokus prebaciti sa Kijeva na Donbas izgleda kao znak da se ruski predsednik Vladimir Putin sprema da ostvari skromniju pobedu u Ukrajini. Ipak, ta spekulacija je brzo odbačena pošto su njegove snage nastavile sa bombardovajem oko ukrajinske prestonice.
Sa NATO članicama koje nepokolebljivo odbijaju da se umešaju u ukrajinski sukob, zapadni zvaničnici sve više vide tri scenarija kako bi ovaj sukob mogao da se završi. Bez obzira koji scenario se odigra – neće biti povratka, piše Politiko.
„Zaboga, ovaj čovek ne može da ostane na vlasti“, izgovorio je nedavno američki predsednik Džo Bajden.
Moguće je da ovo razmišljanje dele i drugi zapadni lideri samo što to nisu naglas izgovorili. Kako Politiko piše, oni su umorni od zveckanja nuklearnim oružjem i neveruju ni jednoj reči koju ruski lider govori.
Zapad možda nije mogao mnogo da uradi da odvrati Putina od ovog rata, niti da ga ubedi da ga prekine. Umesto toga, Vašington i London sanjaju o tome kako bi svet posle Putina mogao da izgleda.
U ovoj verziji, ukrajinski otpor drži Putina zaglavljenog u dugotajnom sukobu. Da bi ostao u igri, Putin mora da regrutuje sve više vojnika. Oni se zauzvrat vraćaju kući u vrećama za leševe, što čak ni njihova propaganda ne može da sakrije. U međuvremenu, sve oštrije sankcije podstiču srednju klasu da se radikalizuje i okrene protiv rata u Ukrajini.
Na kraju, ruski generali i špijuni odlučuju da Putinu daju dozu sopstvenog otrova i da ga se otarase silom. Kako se puč poklapa sa masovnim protestima, iz haosa u Moskvi izlazi nova prozapadna generacija lidera.
Revolucionarni žar Rusa i trijumf Ukrajinaca donose novi polet za liberalnu demokratiju kakav nije viđen od ranih 1990-tih. Ukrajina postaje lekcija ne samo za Moskvu, već i za Peking, kada je Tajvan u pitanju.
U međuvremenu, moglo bi se pogrešno misliti da bi rusko iskustvo navelo Peking da se predomisli kada je o Tajvanu reč.
Francuski predsednik Emanuel Makron je uporan u tome da je mirnovni sporazum i dalje moguć. Konture potencijalnog dogovora značajno variraju i nema jasnoće koliko bi ukrajinskih ustupaka Zapad – i sam ukrajinski narod – mogao da prihvati.
Zapadnoevropske zemlje su veoma motivisane da se vrate u ekonomsku normalnost. Usred znakova da efekat sankcija jenjava, kazne bi mogle da postanu strože, a to neće samo štetiti Rusiji. Čini se da će rastući troškovi života biti najveća pretnja Makronovoj kandidaturi za reizbor na primer, a u Nemačkoj je kancelar Olaf Šolc upozorio da bi izbegavanje ruske nafte i gasa moglo da izazove recesiju.
„Ako bismo imali rešenje ovog sukoba pregovorima koje bi dovelo do povlačenja ruskih snaga iz Ukrajine, koje bi obezbedilo ponovnu izgradnju Ukrajine, onda bi sankcije mogle da budu povučene“, rekla je podsekretar američkog državnog sekretara Viktorija Nuland u sredu na tv kanalu na ruskom jeziku.
Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski je već izrazio otvorenost za odricanje Ukrajine od članstva u NATO. Putin bi takođe mogao da izvuče neku teritoriju – recimo da dobije Krim i Donbas bez daljeg ukrajinskog osporavanja, u zamenu za rusko povlačenje iz ostatka zemlje.
Ako se desi da se Ukrajina podeli na dva dela, EU može da preuzme odgovornost za rekonstrukciju jednog dela. To stvara sličnu situaciju u kojoj su bile Istočna i Zapadna Nemačka. Politiko ističe da se liderima iz EU verovatno čini prihvatljivim da granica EU i Rusije bude na reci Dnjepar, posebno ako se ima u vidu da je alternativa granica Poljske, Slovačke, Mađarske i Rumunije ako kojim slučajem Putin uspe da zauzme celu Ukrajinu.
Ipak, Putin je do sada prekršio skoro svako obećanje koje je dao u poslednjih mesec dana, bilo da se radi o Kijevu ili humanitarnim koridorima iz Marijupolja, piše Politiko.
„Moj stav je da Putinu očigledno ne treba verovati“, rekao je britanski premijer Boris Džonson u sredu, postavljajući pitanje da li Makronovi pregovori sa Kremljom imaju veliku vrednost.
Čak i da se Putin drži dogovora, svaki dobitak postignut neprovocirani nasiljem duboko podriva nacionalni poredak zasnovan na pravilima. Zemlje na istoku EU videli bi ovaj dogovor kao nešto što bi moglo da ugrozi i njihovu bezbednost.
Putin bi to mogao da vidi kao poziv da pokuša da napadne drugog suseda, ali da ovog puta bude malo bolje spreman.
Ministarstvo odbrane SAD procenjuje da bi sukob mogao da se nastavi i da traje čitavu deceniju. Zaista nema znakova da će bilo koja strana uskoro biti spremna na ozbiljne mirovne pregovore.
Zelenski odbija čak i da govori o predaji teritorije sve dok se Rusi ne vrate na položaje od pre 24. februara, a njegov drugi potencijalni ustupak – priznavanje ukrajinske neutralnosti – zahteva ustavni referendum koji je sada gotovo nemoguće organizovati. U međuvremenu, procene zapadnih obaveštajnih službi tvrde da Putin ni ne zna koliko su stvari loe po njega, jer ga savetnici drže u neznanju.
Tekući vojni sukob u Ukrajini počinje da liči na Siriju u istočnoj Evropi. NATO je čvrst i jedinstven u svom odbijanju da pošalje trupe u Ukrajinu ili da zatvori nebo nad ovom zemljom. Ukrajinci su uprkos svojoj strasti i disciplini, previše raštrkani u odbrani Kijeva i drugih ključnih mesta da bi pokrenuli pravu kontraofanzivu.
„Doći će trenutak kada će ruske trupe odlučiti da su učinile dovoljno u Marijupolju, a zatim će se pomeriti ka severu i pokušaće da izvedu širu operaciju u Donbasu“, rekao je zapadni zvaničnik.
PROČITAJTE JOŠ:
Dok ruske trupe uspevaju da zauzmu gradove, najbolja nada ukrajinskih snaga biće korišćenje tehnika gerilskog rata. Može da se desi da se Putin odluči za sistematsko uništavanje, čineći troškove obnove zemlje neverovatno skupim. Rusija zapravo nikada ne pobeđuje, ali Ukrajina gubi svoje stanovništvo i svoju ekonomiju.
NATO ostaje van granica Ukrajine kako bi se izbegao Treći svetki rat. Ali dugotrajni rat ima globane posledice. Ukrajinske izbeglice preplavljuju Zapad i ne mogu da se vrate kući. I oni neće biti jedini koji nisu dobrodošli: tu su i ljudi sa Bliskog istoka, iz Afrike i centralne Azije.
Sve današnje vesti iz Ukrajine pročitajte u našem današnjem blogu.
BONUS VIDEO: Masovne žrtve u Buči
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Pratite nas na Google News
