Hiperinflacija koja je u periodu od 1992. do 1994. godine postojala u SR Jugoslaviji jeste pojava koja je po dužini, intenzitetu i razornim posledicama faktički nezabeležena u privrednoj istoriji. Taj ekstremni stadijum razvoja inflacije, s rastom cena na mesečnom nivou iznad 50%, odraz je i generator privrednog sloma, ekonomskog sloma i špekulativnog ponašanja. Tviter nalog po imenu "Istorijski arhiv Beograda", podsetio je danas upravo na veliku januarsku inflaciju koja je pogodila tadašnju Jugoslaviju 1994. godine. U odnosu na prethodnu godinu, iznosila je 550 000 000 000 000 000 000%. Rast kursa nemačke marke u istom periodu iznosio je 670 000 000 000 000 000 000%. Cene se povećavale po stopi od 2% na sat ili 0,029% u minuti.
Interesantno je i da su negativni efekti hiperinflacije dodatno podstaknuti dužinom njenog trajanja, po čemu je hiperinflacija u našoj zemlji bila tolika, da zauzima treće mesto u istoriji, odmah posle Rusije i Nikaragve.
Kako je svojevremeno naveo „Kapital Magazin“, okolnosti u kojima je sprovođena čvrsta monetarna politika bile su izuzetno složene u 1991. godini. Devizne rezerve iz jula 1990. su prepolovljene. Međunarodni finansijski kursevi su uočili nedostatak monetarnog suvereniteta i otkazali aranžmane za podršku reformama. 1992. godina dovela je do eksplozija cena i heperinflacije na memorijumu Republika u novoj zajednici. Uprkos preduzetim merama, proizvodnja je stalno opadala, a cene su sve brže rasle. Zbog hiperinflacije i bezvrednog novca koji je iz dana u dan i iz sata u sat opadao, štampali su se bonovi za hleb, mleko, benzin itd.
Јануар 1994. – Јануарска инфлација, у односу на прeтходну годину, износила 550 000 000 000 000 000 000%. Раст курса нeмачкe маркe у истом пeриоду износио 670 000 000 000 000 000 000%. Цeнe сe повeћавалe по стопи од 2% на сат или 0,029% у минути. pic.twitter.com/j1cUWPyKUc
— Istorijski arhiv Beograda (@IA_Beograda) January 4, 2021
Inflacija u SR Jugoslaviji iznosila je čak 19.810,2 %, Narodna banka SRJ krajem 1993. godine na vrhuncu hiperinflacije izdala je novčanicu od 500 milijardi dinara sa likom Jovana Jovanovića Zmaja. Cene su se udvostručavale svakih 16 sati.
U tom periodu nemačka marka je postala nezvanično sredstvo plaćanja. Pojedinci su za platu mogli da kupe samo dve marke. Pakla cigara koštala je pre podne 1.000.000.000 dinara, a već uveče bi njihova cena bila dvostruko veća. Statističari su zabeležili da je običan koverat u decembru 1993. koštao 3,5 milijardi dinara. Prodavnice su bile prazne, a za teglu krastavaca trebalo je izdvojiti 2.100, a za dva litra mleka ili 200 grama senfa čak 500 milijardi dinara.
Hiperinflacija je inflacija koja je potpuno van kontrole, stanje kada cene veoma brzo rastu dok valuta gubi svoju vrednost. Nijedna od definicija hiperinflacije nije opšte prihvaćena. Prema jednoj definiciji, hiperinflacija je slučaj kada je inflacija više 20% ili 30% na mesečnom nivou.
Ovo je najveća inflacija koja je zabeležena u Srbiji i jedna od najvećih u istoriji čovečanstva. Cene proizvoda su rasle veoma brzo čak i više od 300% za samo nekolika sata i često je dinar postajao samo parče papira. Kurs marke je skakao svakog dana. Sve više novca se štampalo i nove novčanice su imale sve više nula. Ako je kafa koštala 1.000.000 dinara, za par sati bi cena skočila i do 2.000.000 dinara.
PROČITAJTE JOŠ
Tri specifična činioca doprinela su ubrzanju inflacije i njenom prelasku u hiperinflaciju u proleće 1993. Prvo, došlo je do masivne ekspanzije novčane mase usled drastičnog pojeftinjavanja cene kredita u aprilu 1993. Drugo, trebalo je doneti odluku o finansiranju žetve 1993.
Treće, desilo se zamrzavanje cena u skoro celoj trgovinskoj mreži. Zamrzavanje cena juna 1993, pojavili su se špekulanati, šverceri, finansijeri, preduzetnici, bogati individualni potrošači.
Pre 27 godina, službenik Svetske banke Dragoslav Avramović izlečio je tadašnju hiperinflaciju u Saveznoj Republici Jugoslaviji. Avramović je 24. januara 1994. godine, kao novi guverner Narodne banke SRJ predstavio novi dinar, i prekinuo geometrijsku progresiju hiperinflacije, koja je od svih građana napravila „milijardere“.
Stope inflacije od nekoliko stotina procenata mesečno su se više puta mogle videti. Neki od ekstremnih slučajeva su:
Nemačka 1926. godine, kada je stopa inflacije bila 3,25 · 106 % mesečno (cene su se duplirale svakih 49 sati).
Grčka tokom nacističke okupacije (1941-1944) sa 8,55 · 109 % mesečno (cene su se duplirale svakih 28 sati).
Najozbiljniji poznati incident inflacije se desio u Mađarskoj nakon završetka Drugog svetskog rata (1945) sa 4,19 · 1016 % mesečno (cene su se duplirale svakih 15 sati).
SR Jugoslavija je pretrpela inflaciju od 5 · 1015 % mesečno (cene su se duplirale svakih 16 sati) u periodu od 1. oktobra 1993. do 24. januara 1994. godine.
BONUS VIDEO:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare