Mi imamo najavu izbora, ali oni nisu u funkciji izbora funkcionera koji bi u interesu građana vodili državu već je to u Srbiji, od otprilike 2016. godine, svojevrsni referendum o ličnoj vlasti Aleksandra Vučića, izjavio je za N1 izvršni direktor Biroa za društvena istraživanja Zoran Gavrilović.
„Raspisivanje izbora je na izvestan način i odgovor na ono što je opozicija tražila, ali je to i odgovor na krizu legitimiteta vlasti. Postoje istraživanja koja govore da je rejting SNS-a u padu i da Aleksandar Vučić sa svojim rejtingom ‘uskače’ da bi spasao svoju stranku. U decembru 2022. godine 80 odsto ljudi koji glasaju za SNS su reklli da ne bi glasali za tu partiju ukoliko Vučić ne bi bio predsedbnik stranke ili učestvovao u kampanji. Tako da je svakako ovo pokušaj da se rejting podigne i da se kroz izbore to odradi“, izjavio je Gavrilović u emisiji Dan uživo na N1.
On je istakao da sve ono što se može videti iz medija predstavlja jačanje kulta Aleksandra Vučića.
„Čitav mehanizam onoga što mi zovemo izbornim sistemom je mimo zakona. Imate vladajuću stranku koja diskreciono, bez ikakvog relevantnog objašnjenja, određenoj grupi – penzionerima – daje iz budžeta po 20 hiljada dinara. Ali ako uzmete podatke iz Republičkog zavoda za statistiku mladi do 24. godine su u većem riziku od siromaštva od penzionera. Ali penzioneri su glasačko telo Aleksandra Vučića. I pri tom, kada se donosi takva odluka ona je motivisana samo time da će ti koji dobijaju novac glasati za vlast. U takvom slučaju morala je da reaguje Agencija za borbu protiv korupcije jer je u pitanju svojevrsna kupovina glasova. Mi, isto tako, imamo društveno marginalne grupe kojima se ne pomaže“, rekao je Gavrilović.
On je objasnio i da postoji „jedna vrsta trampe“ u izbornom procesu.
„Aleksandar Vučić u predizbornoj kampanji vladajućoj stranci i njenim poslanicima daje pomoć, a onda oni ulaze u parlament i imaju većinu. Zahvaljući toj većini oni ne sankcionišu Vučićevo protivustavno ponašanje. I onda imamo to što se zove ‘zarobljeni parlament’. I zato dolazimo do tačke da izbori nemaju nikakvu funkciju, a oni treba da služe da javni funkcioneri koje građani izaberu obavljaju zakonom definisane funkcije. A šta mi imamo, imamo Vučića koji se takmiči na izborima za funkcije koje neće obavljati. Dok taj mehanizam ne budemo promenili nećemo imati normalne izbore“, rekao je programski direktor.
Gavrilović smatra i da ukoliko se posmatraju mediji, šanse opozicije na predstojećim izborima su jako male.
„Kada pogledate pokrivenost medijskog prostora imate odnos 25 odsto prema 75 u korist medija koji izveštavaju u korist partija na vlasti. Opozicija je u poslednjih deset godina je atomizovana. Sada kod opozicije imate pokušaj da se naprave dva pokreta, jedan liberalan i jedan koji bi bio konzervativan i pokušao da dobije podršku drugog dela birača. međutim, ima i ljudi koji su nezadovoljni ali ne vide alternativu jer je ne mogu videti pošto je nema u medijima. Zato opozicija mora da komunicira sa građanima. Moraju da naprave kanale komunikacije sa njima, da popišu njihove potrebe, vide šta su građanima prioriteti umesto što ih informišu u koliko će kolona izaći na ozbore“, smatra Gavrilović.
On je istakao da kada se u društvu kakvo je Srbija žele promene onda se mora poći od lokala.
„To znači da opozicija i sa građanima na lokalu mora da otvori kanale komunikacije. Jako je važno da izborni proces i obnovu demokratije koja je spržena u Srbiji građani shvate kao svoj posao“, rekao je Gavrilović.
On je pozivao Agenciju za borbu protiv korupcije da situaciju „pogleda u kontesktu Zakona o sprečavanju korupcije, član 40“.
„Takođe, pozivam opoziciju da iskoriste ljude koji su na ulici koji su se probudili da izvrše pritisak da se izmene zakoni u oblasti medija. Nije problem samo izveštavanje o političkim strankama i izborima, mi imamo zarobljenu javnost. Znate, demografija ne radi za demokratiju. Ako ostane ovako, u Srbiji će ostati samo stari, bolesni i korumpirani“, zaključio je Gavrilović.
BONUS VIDEO: Veljko Lalić o izborima pod postojećim uslovima
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar