Pregovori o Kosovu i Metohiji se nastavljaju, ali nemaju sadržinu, jer Brisel nije u stanju i nema kapacitet da privoli Prištinu da sprovede dogovor o Zajednici srpskih opština, ocenjuje Slobodan Zečević iz Instituta za evropske poslove efekte posete Beogradu i Prištini specijalnog izaslanika EU za dijalog o KiM Miroslava Lajčaka.
Zečević kaže da je posle Lajčakove posete ostalo „poprilično nejasno“ da li je Priština pristala da se dijalog nastavi razgovorom o ZSO, što je uslov Beograda, dok je, kako ocenjuje, Srbija ponovo pokazala bezgranično strpljenje i posvećenost pregovorima o KiM, stabilnosti regiona, ulasku u EU i evropskim vrednostima.
„Pregovori se nastavljaju, nastavljaju… To traje godinama, ali bolje je i da se, kako kaže predsednik (Aleksandar) Vučić, razgovori nastave, nego da ratujemo i da se ubijamo“, kaže Zečević za Tanjug.
Ističe da Srbija sedam i po godina sprovodi Briselski sporazum, koji druga strana ne sprovodi, iako je, kaže, pravilo da se u tom slučaju dogovor otkazuje i da više nije važeći ni za srpsku stranu.
Zečević kaže da EU pokazuje da je „ekonomski džin“, ali na međunarodnom planu politički i geostrateški „patuljak“, jer ne može da utiče na Prištinu da poštuje preuzete obaveze iz Briselskog sporazuma.
S druge strane, na primeru taksi koje je Priština uvela na robu iz centralne Srbije, videlo se da je Vašingtonu trebalo nekoliko meseci da primora prištinsku stranu da ih ukine što, kako kaže, govori da SAD imaju međunarodni kredibilitet.
U tom kontekstu, ocenuje Zečević, Brisel traži kompromise „koji to nisu“ ciljajući na to što je Lajčak u Prištini rekao da EU ne može da natera albansku stranu da poštuje sporazum o ZSO, ali da će sa njima pripremati sporazum koji će stupiti na snagu kada se postigne pravno obavezujući sporazum između Beograda i Prištine.
„Prvo, jedno je Briselski, a drugo pravno obavezujući sporazum. Da bi došlo do konačnog sporazuma, neophodno je da se prvo realizuje dogovor iz Brisela. EU pokušava da izbegne da odigra svoju ulogu – da bude garant sporazuma i strana koja će da izvrši pritisak na Albance da ga poštuju“, rekao je Zečević.
Na podsećanje na Lajčakovu izjavu u Prištini da se dogovor o ZSO mora primeniti u skladu sa kosovskim Ustavnim sudom, dok je u Beogradu rekao da “Ustav nije Biblija“, Zečević ukazuje da je uspostavljanje ZSO predviđeno po međunarodnom ugovoru, koji ima veću pravnu vrednost od tzv.kosovskog Ustava.
„To znači da Priština mora da primeni sporazum iz 2013.godine i prilagodi mu svoje nacionalne norme, a ne da se sporazum prilagođava njihovim normama. Onda ništa ne bi bilo potpisano, jer bi svaka strana rekla da po svom Ustavu ne može da sprovede sporazum“, kaže Zečević uz ocenu da Albanci u tome pokazuju veliku dozu zlonamernosti i nezrelosti.
Upitan za „igru Brisela“ u pregovorima o KiM, ukoliko je autentično pismo Federike Mogerini iz 2015.godine, koje je na Fejsbuku objavio Isa Mustafa, da ZSO neće imati izvršna ovlašćenja, Zečević naglašava da prema odredbama Briselskog sporazuma ZSO ima skupštinu, predsednika, određenu vrstu ministara, ovlašćenja u oblasti zdravstva, ekonomije, obrazovanja…
„ZSO ne bi imala te institucije i takva ovlašćenja da nema izvršne nadležnosti i da nije reč o pravoj autonomiji srpskog naroda na KiM. Ccemu bi to služilo, da su zaista hteli da naprave nevladine organizacije“, pita Zečević.
Kako kaže, ostaje nejasno čemu insistiranje da se potpišu takvi sporazumi.
„Ako se insistira da Srbija i kosovski Albanci potpišu takve sporazume, pa se posle kaže Prištini da ne mora to da poštuje, onda čemu sve to“, kaže Zečević.