0
Subotica, grad čiji mirni duh narušavaju svakodnevni zvuci rafala otrgnutih migrantskih grupa. Mesto za koje sami Subotičani kažu da se teško budi i pokreće, ali da kada se to desi, onda idu do kraja. Baš kao što je sada slučaj. Preko glave im je nasilja koje vlast čini zbog kapilarnih glasova, dosta im je vršnjačkog nasilja u kome je jedno dete ostalo bez slezine, a drugo zagrizlo mišomor u vrtiću, za šta roditelji nisu odmah saznali. Pomalo groteskno, mesto odakle građani odlaze, ali gde mladi ulivaju nadu za jedno bolje sutra. Subotica ili Sabatka, grad u kojem ima mesta za sve i koji grli ljude, a ne odbacuje ih. Grad koji je rešio da odbaci nasilje kao takvo i kaže mu dosta.
Vojvođanska ravnica uvek je delila ljude, sa njom nikada nije bilo sredine: ili vam “leži” ta mirnoća, energija zbog koje se nigde ne žuri, ili vam je to je sve jednostavno dosadno. Na samoj granici sa Mađarskom leži Subotica, grad sa kojim nema ili. To je grad koji ljudi vole. Lepe fasade, miran i kulturan život, ljudi koji sa osmehom šetaju ulicama i lepota života su na svakom koraku.
Svako ko nešto želi da nauči o Subotici to može da uradi već na samom ulazi u grad gde će ga dočekati nazivi „Subotica“ i „Sabatka“ (na mađarskom Sabatka je Subotica prim.aut). Simbol multikulturalizma, zajedništva, života koji nam pokazuje da nacionalnost ne da nije tema do 300 evra, već uopšte nije tema.
Ovde duvaju neke druge „struje“, život je mnogo drugačiji nego većini građana koji su navikli na gužvu, stres i opterećenost problemima. U Subotici su vazduh, hrana i ljudi drugačiji. Ipak, ni Subotičani nisu imuni na probleme oko sebe. Zato su i počeli da šetaju u borbi protiv nasilja. Do sada su to uradili četiri puta, a kako nam sami kažu, „probudili“ su se i to ne nešto mora da znači.
I građane Sabatke bole rane iz „Ribnikara“ i okoline Mladenovca, ali oni imaju i svoje muke koje su samo njihove. A nije ih malo. U ovom gradu se dešava vršnjačko nasilje, deca grizu mišomor i zbog toga niko ne odgovara, a kriminalne migrantske grupe se obračunavaju zbog čega se građani zaključavaju.
Vlast ih uverava da je situacija pod kontrolom. Ista ona vlast koja je Aleksandra Vučića proglasila za počasnog građanina. To su teme za subotičku vlast koja gomila probleme, usled čega se gomila nezadovljstvo svojih građana.
Ipak, nije ni izbliza sve tako crno. Iako se stanovnici ovog grada ubrzano iseljavaju, ima i onih koji ostaju ovde i koji žele promene, kako bi grad postao još bolje mesto za život. Jedna od njih je Jovana Filipić, studentkinja treće godine fakulteta, koja kaže da je rešila da promeni stvari oko sebe.
Kako kaže za Novu, mladi konačno dobili prostor da kažu šta misle i navodi da je strah i dalje prisutan. Ipak, kod Jovane strah je pokretač, a ne kočnica.
„Mladi su uvek bili probuđeni, samo je najlakše bilo uperiti prst u njih. Sada su mladi konačno dobili prostor da se njihov glas čuje. Oduvek mi je bilo prirodno da su mladi uključeni. Uvek osećam strah, zato što znam o čemu ću govorit. Znam da mogu da dobije pretnje, osude, da znam šta može da mi se desi u budućnosti. Ne znam da li ću moći da se zaposlim zbog prošlosti ranije, strah je uvek bio prisutan, ali on je oduvek bio moj pokretač: ili ću sa tim strahom da sedim ili ću nešto da uradim sa njim. Odlučila sam da nešto uradim. Vrlo otvoreno sam govorila protiv vlasti I mislim da nisam dobila velike pretnje jer sam ja samo mali problem za njih. Te pretnje i neprijatne situacije dešavale su se samo na internetu”, priča Jovana za Novu.
Kako sama kaže, građani moraju da šetaju i kroz vlastiti primer treba uticati na druge da i oni izađu u šetnju protiv nasilja.
„Pokazala sam prijateljima kroz svoj primer šta sve mogu da rade i kako da se motivišu. Dosta njih mi se javljalo i rekli su mi da će se aktivirati. Moja cimerka koja nije bila aktvina na protestima odlučila je da krene da šeta. Najbolja stvar koja se dešava je što su se ljudi pokrenuli. Koliko god da ih dolazi, dolaze. Ljudi ne okreću glavu i to mi je najbitnije. Nezahvalno je biti neaktivan, okretati glavu i ostati kod kuće. Važno je da se dolazi i da se šeta. Onog trenutka kada izgubimo optimizam, sve smo izgubili. Predugo smo u lošem, jedini način je da se ide napred, nema nazad jer stojima u mesto. Jedini put je napred. Ako mi ne krenemo da menjamo, promene se neće ni desiti. Ovako kako živimo sami smo odlučili, pa sami treba i da promenimo kako živimo“, poručuje Jovana.
Migrantski obračuni, deca koja jedu mišomor i vršnjačko nasilje na svakom koraku
Nije Subotica pognute glave pratila proteste „Srbija protiv nasilja“, već su njeni stanovnici rešili da kroz šetnju iskažu probleme u svom gradu. A tih problema nije malo. Kroz razgovor sa Subotičanima mogli smo da zaključimo da su se nagomilali i da su sada počeli da tište sve građane. Vršnjačko nasilje je na svakom koraku, kladionice su pored škola, u školi tuče zbog kojih je jednom detetu odstranjena slezina. Niko više nije bezbedan zbog kriminalnih grupa migranata koje se međusobno ubijaju i pucaju, o čemu vlast ne vodi previše računa. O svim tim problemima za Novu je govorio Ivan Rakić, radnik osiguranja u Subotici.
„Više je problema u Subotici, poput vršnjačkog nasilja, bezbednost nam je ugrožena, a kladionice se nalaze pored naših škola. Ovde je jednom detetu zbog vršnjačkog nasilja odstranjen deo slezine, što se desilo ne pre nekoliko meseci. U obdaništu ‚Naša radost” dete je početkom godine zagrizlo mišomor, Uprava obdaništa je to skrivala od roditelja, nije htela da potvrdi da se to desilo. Kada je jedan od roditelja saznao to, upravnik je vikao na sestru od majke čije je dete zagrizlo mišomor. Deca idu u obdanište na samom gradilištu, sve je nebezbedno I pitanje je dana kada bi moglo nešto loše da se desi“, priča Ivan za Novu.
0
0
0
Naš sagovornik podseća i na slučaj bivšeg gradonačelnika Bogdana Labana, koji je pretio svom kolegi 2017. godine rekavši mu da će ga „samleti kroz mleveno meso, a grkljan će mu iščupati“. Laban je prošlost, ali ne toliko daleka, imajući u vidu da je na njegovo mesto došao upravo njegov kum, Stevan Bakić. Umesto da zasuče rukave i reši probleme, Bakić je doneo odluku da predsednik Vučić postane počasni građanin.
“On je odlazeći gradonačelnik koji se ništa ne pita, ali pokazuje se kao velika veličina. Subotica ima veliki problem sa naoružanim grupama migranata, svakodnevno se čuju pucnjava i eksplozije, zbog čega mislimo da koriste ručne bomba. Svakodnevno gledamo snimke na kojima se čuje rafalna paljba. Bakić je više puta rekao da je situacija bezbedna i pod kontrolom, a ljudi se zaključavaju u kućama od straha jer niko ne može da izađe na kraj sa problemima. Na šumskom pojasu se svakodnevno dešavaju obračuni migranata, gradonačelnik gura pod tepih probleme. Subotica je mirno mesto, ljudi se teško pokreću, ali sada su pokrenuli. To je za naš grad veliki grad, pogotovo imajući u vidu da je grad koji se smanjuje. Svi koji mogu uzmu mađarski I hrvatski pasoš i odu. Veliki broj ljudi dolazi na proteste I to je velika stvar“, iskreno priča Ivan.
Subotica se pokrenula, šetaju mladi i penzioneri
Subotičani kažu da su se konačno trgli i probudili iz letargije, a dokaz tome je penzioner Anton, čovek koji uprkos invaliditetu šeta svake nedelje. Kaže da je to najmanje što može da učini i da šeta jer zbog ogromne korupcije, prljavštine i diktature. Šeta i zbog pritisaka sa kojima se svakodnevno suočavaju Subotičani.
“Šetam zbog nasilja koje je svugde oko nas i to ne samo onog koje se nažalost desilo u maju, već i nasilja koje se svakodnevno dešava u našem gradu. Ovde su ljudi nebezbedni duž granice, migranti su naoružani i upucavaju se međusobno, a građani su nebezbedni. Šetam zbog prljavština, korupcije, diktature, kumovskih odnosa, zbog građa i lopovluka. Mi smo građani drugog rada, a građanin prvog reda ste ako ste član partije na vlasti. Policajci koji žele nešto da urade ne smeju, a oni najhrabriji su optuženičkim klupama. Prljavšina je svugde oko nas. Puno ljudi je ucenjeno, skupljaju kapilarne glasove da bi sačuvali radno mesto. Imam puno drugara koji su članovi SNS, ali ne razmišljaju kao njihovi članovi. Kažu moram zbog porodice da radim i prete im radnim mestom. Kažu skupi 50 kapilarnih glasova da ne bi ostao bez posla. Toliko je strašno ovde. Ja nisam nešto hrabar čovek, ali ovo ne mogu da izdržim. Svi u Subotici žive zajedno, možemo da živimo, nema širenja mržnje“, kaže Anton za Novu.
Na protestima je puno mladih ljudi, spremnih da nešto promene u svom okruženju. Pored Jovane, na proteste redovno dolazi i studentkinja, te jedna od organizatorki protesta ispred Pokreta slobodnih građana, Sara Šahinović. Ona za Novu kaže da se godinama živi u nasilju, ali da su ljudi konačno shvatili da je došlo vreme za buđenje.
“Konačno je došlo do buđenja ne samo mladih, nego svih građana Srbije, što je veliki napredak. Sama činjenica da na mladima svet ostaje konačno je doprlo do mladih. Mnogo ljudi je i dalje uplašeno, ja se trudim da kao pojedinac utičem na druge da im otvorim oči. Ništa se neće promeniti ako nastavimo da živimo u strahu. Strah je i moj pokretač, ne da me sprečava da delujem, već da kroz svoje učesće utičem da tog straha više nema. Završavam treću godinu fakulteta, za godinu dve ttreba I da nađem posao i svesna sam će mi neka vrata biti zatvorena. Meni su zatvorena, ali ja kroz ta vrata nikada ne bih ni prošla jer su ona tu za stranačke ljude, a ja želim da napredujem kroz svoje znanje I sposobnosti. Nažalost, nesrećne okolnosti su nas sve pokrenule, ali već 10 godina živimo u nasilju. Nasilje je što ljudi na poslu trpe pritiske, studenti trpe nasilje, kada odemo kod lekara čekamo satima na pregled. Ljudi sa tim žive i mislim da su shvatili konačno da sve mora da se menja“, ističe Sara i napominje da je čak i svoju porodicu motivisala da dođe na proteste.
Subotica se pokrenula, to je sada neminovno. Kada je sledeći put budemo posetili, nadamo se da će njeni građani moći da se pohvale da imaju problem manje.