Zašto Vučić nije hteo da ide u Brisel i koliko će nas to koštati

U Briselu se održava Samit EU i partnera sa Zapadnog Balkana, kojim je predsedavao Antonio Košta, a tu su bile i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, kao i visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas. Na kraju sastanka objavljena je Deklaracija EU - Zapadni Balkan, sa očekivanim usklađivanjem partnera sa Zapadnog Balkana sa njenim sadržajem.

Samo nedelju dana nakon sastanka sa Fon der Lajen i Koštom u Briselu, predsednik Srbije je saopštio da naša država ove godine neće imati svog predstavnika.

“Prvi put u poslednjih 13 ili 14 godina ni ja, ni bilo ko drugi, nećemo otići na tu međuvladinu konferenciju. Niko neće predstavljati Republiku Srbiju, tako da će Zapadni Balkan biti bez Republike Srbije“, rekao je Vučić za RTS i dodao da je tu odluku sam doneo i da Vlada ne treba da trpi bilo kakve pritiske zbog toga.

“Mislim da time štitim Srbiju i njene interese. Srbija je na svojoj strani, ma koliko se to ne sviđalo Vašingtonu, Briselu ili Moskvi”, kazao je Vučić i dodao da ćemo ostati na evropskom putu sve dok je on predsednik.

Kao zapeta puška nadovezao se ministar za evropske integracije Nemanja Starović koji je podržao ovu odluku predsednika i rekao da se na taj način brani “kredibilitet evropske ideje u Srbiji”?!

“Ovakva odluka predstavlja izraz stvarne posvećenosti našem putu ka članstvu u Evropskoj uniji, koji jedino može biti realan i održiv ukoliko je zasnovan na zaslugama, međusobnom poštovanju i iskrenoj posvećenosti zajedničkoj budućnosti. Кratkovidim odsustvom volje da se rezultati reformi u poslednje četiri godine, počevši od izmena Ustava početkom 2022. pa nadalje, vrednuju jednim simboličkim procesnim korakom u pristupnim pregovorima, građanima naše zemlje je poslata veoma loša poruka koja samo pothranjuje anti-evropske narative i obeshrabruje nosioce reformskih procesa u društvu”, napisao je Starović na društvenoj mreži X.

Zvaničnici Evropske unije, sudeći prema reakcijama, nisu previše potreseni Vučićevim potezom.

“Primamo to k znanju i žalimo zbog toga, ali na kraju krajeva, to je njegova odluka“, kazao je zvaničnik EU Saveta za N1, dok Vladimir Međak iz Evropskog pokreta u Srbiji za Novu kaže da je reč o pokušaju prikrivanja toga da je Vučićeva politika doživela potpuni kolaps.

Politika propasti

“Još moramo da vidimo šta zapravo hoće da postigne ovim, ali na prvu loptu meni to izgleda kao pokušaj prikrivanja da je njegova politika doživela potpuni kolaps. Zapravo, nekoliko njegovih politika je doživelo taj kolaps u vrlo kratkom vremenskom periodu. Propala mu je američka politika sa Generalštabom, a zatim i neotvaranje Klastera 3, koji nije ni smeo da bude otvoren jer nema nikakvog osnova”, kaže Međak i ističe:

“Četiri godine ništa nisu otvorili, mi imamo potpuno stopirane pregovore. Dakle, ovo je pokušaj prikrivanja kolapsa i jedna velika sramota”.

Govoreći o tome kako će se ova Vučićeva odluka reflektovati na našu državu, Međak kaže - tako što neće biti para od Plana rasta.

“Reč je o milijardu i po evra za dve godine, a u uslovima naših finansija to je enormna para. Od milijardu i 600 miliona koliko je predviđeno za nas mi smo dobili samo 100 miliona, koje se dobijaju na početku kad usvojiš reformsku agendu. Ostalih milijardu i po su blokirani. Srbija je zapravo ispala iz priče, pretekli su nas i Albanija i Crna Gora”, kaže Međak.

Crnogorci već pričaju o 2028. i 2029. godini kao godini pristupa i tu se krije ono “hop” s početka teksta.

Prvo skoči, pa…

Nakon što je Vučić rekao da će predložiti Fon der Lajen i Košti da ceo Zapadni Balkan zajedno uđe u EU, reagovao je premijer Crne Gore Milojko Spajić sa “čekamo vas tamo”, na šta je Vučić odgovorio da “Crna Gora prvo treba da skoči, pa kaže hop”.

To “hop” stiglo je pre nekoliko dana od potpredsednika Vlade Crne Gore za vanjske i evropske poslove Filipa Ivanovića, nakon što je objavljena vest da su zatvorili još pet poglavlja u pregovorima s EU, dok Srbija već pune četiri godine stoji u mestu.

“Oni ulaze po ubrzanom procesu, a to smo mogli biti mi, jer smo uvek bili spremni za sve, za nas je najveći problem politička struktura”, kaže Međak poredeći nas sa komšijama.

“Kad pogledate kriterijume, imate politički, ekonomski i pravni. Po ekonomskom kriterijumu, mi delimo prvo mesto s Crnom Gorom, po pravnom smo iza nje, ali ispred Makedonije i Albanije. Najveći zaostatak za Crnom Gorom imamo u poglavljima koji se tiču spoljno-političkog opredeljenja, to su poglavlja 30 i 31, i tu bismo mogli da ih stignemo. Međutim, prema političkom kriterijumu smo najgori, iza Crne Gore, Albanije, Makedonije… Za neke stvari bliže Moldaviji. A taj politički kriterijum isključivo zavisi od politike elite na vlasti. Znači, tamo gde zavisi isključivo od njih, tu smo najgori”, kaže Međak.

Zaključak je - s ovom vlašću Evropska unija je vrlo dalek san.

“Ako se stvari ne promene, a to se neće desiti bez promene ove vlasti, Srbija će ponovo biti debela periferija, kao što smo bili devedesetih. Jer, ovo je njihova direktna odluka da Srbija ne ide u Evropsku uniju. Oni to ne žele i sad stvari dolaze na naplatu. Ovo je moralo da se desi. Posle odlaska u Moskvu 9. maja i odlaska u Peking 2. septembra, neodlazak u Brisel 17. decembra pokazuje na kojoj je strani strateško opredeljenje ove vlasti”, zaključuje Međak.