0
Nesreće na drumovima, vozovi koji iskaču iz šina dok nose opasne materije i velike saobraćajne nesreće postale su, nažalost, deo svakodnevnih novinskih natpisa. Dok čitamo ovakve naslove ne možemo, a da ne pomislimo kako je to saobraćaj odjednom postao toliko nebezbedan. Deo odgovora na ovo pitanje najverovatnije leži i u činjenici da Srbija već dve godine čeka na nov Zakon o bezbednosti saobraćaja, što nam je i Evropska komisija zamerila u poslednjem izveštaju.
U izveštaju Evropske komisije za 2022. godinu konstatovano je da treba jačati administrativne kapacitete u oblasti bezbednosti saobraćaja, budući da se više od dve godine čeka na nov Zakon o bezbednosti saobraćaja.
Ovo pitanje, koje je u nadležnosti Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP), ali i Vlade Srbije, dve godine čeka da „ugleda svetlost dana“, dok se istovremeno i svakodnevno na putevima Srbije dešava niz incidenata koje direktno ugrožavaju bezbednost građana.
Javnost, kako šira tako i stručna, pratila je kakav je će biti epilog akcidenta u Pirotu kada je prilikom transporta iscurelo 20 tona amonijaka iz cisterne. Dvoje ljudi je stradalo od posledica curenja amonijaka, a čak 51 osoba hospitalizovana je zbog različitih tegoba povezanih s ovim incidentom.
Za sada niko nije odgovoran, iako je predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio da će neko odgovarati. Do tada, odgovornih nema, jedino je izgleda kriv novinar iz Pirota kome je ministarka Irena Vujović rekla da „ne postavlja dobra pitanja“.
Elem, nakon tragedije u Pirotu iskliznula je cisterna s eurodizelom kod Farkaždina, a iskliznuo je i voz s fosfornom kiselinom na nedavno rekonstruisanoj pruzi kod Zaječara. Na svu sreću, fosforna kiselina se nije izlila, ali je ponovo upaljen alarm kada je reč o stanju srpkih železnica.
I u izveštaju Evropske komisije navodi se da Srbija treba da se usredsredi na jačanje sistema bezbednosti železnice, ali i nastavi da sprovodi reforme u pravcu poboljšanja bezbednosti saobraćaja na lokalnom i nacionalnom nivou.
Kako se navodi u ovom dokumentu, administrativni kapaciteti u drumskom i železničkom sektoru i dalje se polako poboljšavaju. Međutim, potrebno je njihovo dalje jačanje, naročito u pogledu transporta opasne robe, bezbednosti saobraćaja na putevima, ITS i železnice; a u pogledu železnice, naročito železničko regulatorno telo za tehničke specifikacije.
Za to vreme, na novi Zakon o bezbednosti saobraćaja čeka se više od dve godine, koji bi hitno trebalo usvojiti budući da je broj poginulih na putevima u Srbija veći za 33 odsto u odnosu na prosek u u EU.
U saobraćajnim nesrećama u 2022. godini stradalo je više ljudi nego tokom 2021. godine, što je druga godina zaredom kako je lošija situacija nakon nekoliko godina u kojima je zabeleženo smanjenje broja žrtava.
Kako je poslednjeg dana stare godine potvrdio ministar unutrašnjih poslova Bratislav Gašić, tokom 2022. godine u Srbiji je 535 osoba stradalo u udesima.
Podaci Agencije za bezbednost saobraćaja govore da je 2021. godine u saobraćaju stradala 521 osoba, a 2020. bilo je 492, dok je ranijih godina beležen konstantan pad broja žrtava. Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima koji je donet 2009. godine, dopunjavan je i menjan skoro svake godine, a poslednji nacrt izmena objavljen je početkom decembra 2022. i trebalo bi da se ove godine nađe u skupštinskoj proceduri.
Bonus video: Pohvale ili ostavke: Šta je dokazala nesreća u Pirotu?
