Iako u svojim redovima imaju, prema rečima profesora Sime Avramovića, “najboljeg studenta u istoriji Pravnog fakulteta u Beogradu”, čini se da naprednjaci ne gaje simpatije prema mladim akademcima. Štaviše, upravo su studente, nakon postizborne reaktivacije koronavirusa, označili kao onomad prekogranične Srbe za kliconoše koronavirusa.
Čini se da nijednu odluku predsednik nije tako brzo povukao kao onu da će studenti napustiti domove i vratiti se svojim kućama. Izlazak mladih ljudi na ulice je naterao prvog čoveka države da ponovo razmisli i da donese odluku (zli jezici će reći u konstulacijama sa akademcima iz redova SNS) da su ipak “studenti u pravu”.
Ovo nije bio prvi put da se studenti nalaze na meti naprednjaka i njihovog lidera. Upravo su oni bili ti koji su incijalno pokrenuli proteste u aprilu 2017. godine, nakon pobede Aleksandra Vučića na predsedničkim izborima. Tada su ih iz SNS okarakterisali kao “drogirane” i “pijane”, a i sam predsednik je na jednoj od svojih konferencija mahao fotografijama na kojoj se nalazi jedan od učesnika protesta kako ispija alkohol. Kasnije se ispostavilo da je reč o fotografiji sa pozorišne predstave, ali pomenuti učesnik protesta nije dobio izvinjenje od predsednika.
U moru opisa kojim je obilovao ovaj dinamičan odnos vladajuće stranke i budućih akademskih građana ne smemo zaboraviti i onaj da su “studenti u kratkim gaćama” blokirali Rektorat, te da nije reč o studentima već o političkim aktivistima vazda dežurnog krivca – Dragana Đilasa.
A zbog čega naprednjaci toliko zaziru od studenata? Evidentno je da vedete ove stranke, čije političke karijere datiraju od devedesetih godina prošlog veka, itekako znaju da je upravo studentski bunt ta inicijalna kapisla za masovne demonstracije i proteste, koji su ranije dovodili do smene vlasti. Tu lekciju su veoma dobro naučili u prošlom veku i to nikada nisu oprostili studentima.
Da fakultetska diploma nije važna, nekoliko puta je isticao “najbolji student u istoriji Pravnog fakulteta”, braneći tako od napada „razuzdanih“ studenata „ucveljenog“ Sinišu Malog.
“Sve su to partijski aktivisti. Sve su to Đilasovi i Jeremićevi. Maltretiraju ljude da ne mogu da uđu u Rektorat. Mali ne mora da ima diplomu, on može biti ministar i sa osnovnom školom”, rekao je Vučić u jednom od svojih gostovanja na televiziji Pink.
Možda uzrok tolike netrpeljivosti prema mladima treba tražiti u činjenici da se neki od istaknutih predstavnika Srpske napredne stranke nisu baš proslavili u svojim nastojanjima da ostvare kakvu takvu akademsku karijeru. Počevši od Tomislava Nikolića, bivšeg predsednika Srbije, koji je pod sumnjivim okolnostima stekao fakultetsku diplomu, preko Nebojše Stefanovića, studenta Sava centra i čoveka čiju su doktorsku disertaciju brojni naučnici označili kao plagijat, pa sve do Siniše Malog za kojeg je dokazano da je na nečasan način stekao zvanje doktora nauka. Nikako ne treba zaboraviti ni guvernerku Narodne banke Jorgovanku Tabaković, čiji je doktorat osporen na osnovu istraživanja CINS-a i najsvežijeg primera Aleksandra Martinovića, šefa naprednjaka u Skupštini, za kojeg takođe postoji sumnja da je malo prepisivao.
Da li je u pitanju ljubomora na one koji će uredno završiti fakultete, nerazumevanje dela stranke šta znači studentski život ili nešto drugo? Pitanja se u nedogled mogu postavljati, ali ono što je evidentno da, iako u svojim redovima imaju one koji se u svoje vreme nisu “skidali sa knjige”, naprednjaci nikada nisu naročito voleli studente.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare