Od početka ruske agresije na Ukrajinu, predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokušava sebe da predstavi kao borca za međunarodno pravo i jedinog doslednog političara u Evropi.
Međutim, kako to obično i biva sa svim pričama predsednika Srbije, tako i iza predstave o odbrani principa i međunarodnih normi stoji potpuno drugačija realnost. Realnost koja ukazuje da je Vučić i dalje lojalan partner Vladimira Putina, a srpska država pod snažnim uticajem Moskve.
PROČITAJTE JOŠ
Tokom nedavnog gostovanja na Radio televiziji Srbije, predsednik Aleksandar Vučić je, komentarišući međunarodne odnose i poziciju naše zemlje, rekao da Srbija ne odustaje od famozna „četiri stuba“ spoljne politike i time indirektno priznao da su odnosi sa Moskvom i dalje na visokom nivou, uprkos geopolitičkim okolnostima i činjenici da je cela Evropa okrenula leđa Vladimiru Putinu nakon napada na Ukrajinu.
I pored apela da uskladi svoju spoljnu politiku sa politikom Evropske unije, kojoj deklarativno stremi, naša država je danas jedini evropski partner režima u Kremlju. Ovakvu poziciju Srbija duguje Vučićevoj potrebi da se dodvori i da dokaže lojalnost velikom bratu i autokratskom uzoru iz Rusije sa kojim se, prema sopstvenoj tvrdnji, sreo rekordnih 19 puta.
Susreti sa Putinom, makar oni javni, služili su najčešće za promociju Rusije kao najvažnijeg partnera Srbije i Vladimira Putina kao najvažnije političke figure. Gotovo po pravilu, pred održavanje izbora, šef srpske države bio morao na „iznenadni put“ u Moskvu i na brifing kod Putina. Pamte se i posete ruskog predsednika Beogradu, naročito ona koja je iskorišćena u svrhu Vučićeve kampanje „Budućnost Srbije“, kad je predsednik molio patrijarha Irineja da zamoli Putina da se obrati naprednjačkoj sviti, dovučenoj autobusima iz raznih delova Srbije ispred hrama Svetog Save. U znak zahvalnosti za Putinovo „hvala na prijateljstvu“, koje je razgalilo okupljene simpatizere SNS i pozicioniralo Vučića kao najvećeg proruskog političara u zemlji, predsednik je prihvatio da Srbiju pretvori u transmitera ruskog uticaja na Balkanu, spremnog da bespogovorno ispunjava zahteve velikog brata iz Kremlja.
Zato nije ni iznenađenje što se danas Vučić hvali da je „lično on doneo odluku da se ne uvode sankcije“, predstavljajući to kao princip i nameru da, po svaku cenu, brani međunarodno pravo.
Ako bi ga, pak, neko optužio da se sprema da okrene leđa Rusiji, imao bi spreman odgovor:
„Mi smo jedina zemlja koja to nije uradila u Evropi, iako ste govorili tokom izborne kampanje da ću to da uradim odmah posle izbora. Ja sam jedini čovek u Srbiji koji je, posle Nikole Pašića, dobio orden Aleksandra Nevskog od Vladimira Putina. Niko drugi nije“.
I ne samo da je od početka agresije na Ukrajinu Vučić konstantno pronalazio izgovore i obrazloženja zbog čega odbija da se svrsta uz ostatak Evrope, već je i nastavio i intezivno da unapređuje odnose sa Putinovom režimom kroz brojne susrete i sastanke (što javne, što tajne).
Nakon što je propala ideja da dovede Sergeja Lavrova u Beograd, Vučić se sa šefom ruske diplomatije sastao u Njujorku na marginama Generalne skupštine UN. Kad su sa Zapada stigle packe zbog druženja sa Lavrovim, predsednik je odlučio da sastanke sa predstavnicima Ruske Federacije organizuje mimo očiju javnosti.
PROČITAJTE JOŠ
Zbog toga ga je bio i veoma ljut kad je portal Nova.rs objavio da se tajno sastao sa zamenikom Sergeja Lavrova, Aleksandrom Gruškom.
„Evo ja sam hteo da sakrijem. Glup sam i mislio sam da mogu da sakrijem. Što bih ja hteo da sakrijem? Možda da bih sačuvao Srbiju. Recimo da su sve pogodili. Pa što ste me onda denuncirali? Što ste denuncirali predsednika svoje zemlje? Šta ste vi, profesionalni denuncijanti? Dragi naši na Zapadu ovaj je hteo nešto da sakrije od vas“, besneo je Vučić nakon što je portal Nova.rs objavio vest o sastanku sa Gruškom.
Nakon zamenika Sergeja Lavrova usledio je još jedan tajni sastanak. Ovog puta Vučićev gost bio je Turko Daudov, savetnik čečenskog lidera Ramzana Kadirova. Ni za ovaj susret javnost u Srbiji nije saznala zahvaljujući PR službi šefa srpske države, koja medije bukvalno obaveštava o svim aktivnostima predsednika, već su informacije o sastanku došle od samog Daudova, koji se pohvalio poklonom koji je uručio svom domaćinu u Beogradu.
Savetnik Ramzana Kadirova, čečenskog lidera i jednog od aktivnih učesnika rata u Ukrajini, Turko Daudov, na početku razgovora sa Vučićem preneo je pozdrave iz Čečenije predsedniku Srbije i, preko njega, celom srpskom narodu. Njegove pozdrave Vučić, međutim, nije preneo srpskom narodu. Naprotiv, prećutao ih je. Na zvaničnom sajtu predsednika nije bilo vesti o sastanku, niti je medijima prosleđeno saopštenje. Informacije o susretu sa gostom iz Ruske Federacije nije objavljena čak ni na njegovom Instagram, već je vest potekla od samog Dudova koji je objavio fotografiju na kojoj se vidi predsednik Srbije obučen u čečensku narodnu nošnju. Pored pomenutih sastanaka, da Vučić ostaje u čvrstom zagrljaju Vladimira Putina dokazuje i kadrovska politika vlasti koja se ni malo nije promenila u odnosu na period pre rata u Ukrajini. Sumnje u evropsko opredeljenje Srbije nedavno su iskazali i poslanici Evropskog parlamenta, koji su prvobitnoj verziji izveštaja o napretku Srbije ka EU, skrenuli pažnju da je vlast (čitaj Vučić) za direktora Bezbednosno informativne agencije imenovala eksponenta Kremlja, Aleksandra Vulina.
Odluka predsednika da bezbednosni aparat poveri čoveku koji učinio uslugu vlastima Kremlju, tako što im dostavio informacije prikupljene nakon prisluškivanja ruskih opozicionara u Beogradu (posle čega su neki od njih i uhapšeni), potvrda je da iza priče „nesvrstanosti“ Srbije stoji čvrst stisak Kremlja i da je Vučić još uvek verni saradnik Vladimira Putina.
BONUS VIDEO: Kesić smislio kako da nam Vučić slikovito dočara svoje razgovore sa velikim silama
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare