Od savetnice predsednika Srbije Suzane Vasiljević čuli smo da se Aleksandar Vučić raduje gondoli na Kalemegdanu i da ga u ostvarivanju želje da se taj projekat ostvari ništa neće sprečiti. Koliko god da je želja predsednika velika mnogo je više razloga zbog kojih ona ne bi smela da se gradi. Na to ukazuje struka i čuvari evropskog kulturno - istorijskog nasleđa. Sagovornici Nova.rs napominju da je reč o političkom projektu i "urbanističkom terorizmu".
Konzervatori, arhitekte, istoričari i stručnjaci iz oblasti umetnosti, saglasni su da gondolu ne bi trebalo graditi u blizini Beogradske tvrđave. Taj stav struke je odavno poznat. Uprkos tome, prema rečima Suzane Vasiljević, gondola će se graditi i u tome ih “niko neće zaustaviti”.
“Predsednik Vučić se jako radovao gondoli na Zlatiboru, raduje se i gondoli i na Kalemegdanu. Niko ne može u tome da ga spreči. Niko ga neće sprečiti da i taj projekat završi. Znam čoveka”, rekla je Vasiljević u emisiji Hit Tvit.
Ona je ispričala kako je pre osam godina, kad je kretao projekat “Beograd na vodi”, sreo otac njenog prijatelja, koji je je penzionisani arhitekta.
“Rekao mi je ‘Pozdravi šefa i reci mu da odustane. To je projekat koji je nemoguć. Ja sam kao student, pre pedesetak godina, radio na tom projektu. To se desiti neće. Svi koji su probali su propali i ništa od toga nije bilo.’ Evo, mi danas imamo Beograd na vodi”, ispričala je ona.
Ponešen utiscima nakon druženja sa predsednikom opštine Čajetina na Zlatiboru, Milanom Stamatovićem, tim predsednika Srbije je oživeo, činilo se, zaboravljenu temu, zbog čega su se stručnjaci ponovo oglasili, apelujući na vlast da nipošto ne gradi gondolu na pomenutom prostoru. U razgovoru za Nova.rs ocenjuju da je to još jedna potvrda da se reč struke u Srbiji ne sluša i da će vlast nastaviti da ruži prestonicu kroz političke projekte.
“Kako da bušite zidine tvrđave i da postavljate stanicu gondolu na tom mestu? Šta je ta gondola? Pošto bi ona padala u Savu, jer nema dovoljno visine, oni prave stub od 42 metra, čime se zaklanja čitav vidik sa Kalemegdana na Panonske more. Ko će da se vozi tom gondolom? To je zločin protiv tvrđave koja je stara dve hiljade godina. Mi imamo Beogradsku tvrđavu i park Kelemegdan i treba da sklone ruke od toga. Mičite ruke sa zidina”, poručio je ljutito poznati arhitekta Dragoljub Bakić.
Prema njegovim rečima, projekat beogradske gondole je zločinački, te da je reč o “ubranističkom terorizmu”.
“Gondola ne završava nikakav posao. Hajde da je ona bar u funkciji saobraćaja i da rešava neki problem, ali ona nema tu funkciju”, naglašava on.
Postoji rizik da Beogradska tvrđava nestane sa liste Uneska
Naš sagovornik upozorava da bi Beogradska tvrđava, ukoliko se izgradi gondola, mogla da izgubi mogućnost da se nađe na listi Uneskovih kulturno-istorijskih spomenika:
“Postoji projekat Uneska, čiji je naslov ‘Istočne granice Rimskog carstva’. Taj projekat podrazumeva da se prati tok Dunava i sve što je vezano za istoriju Rima se objedinjuje u limes(granicu), u koji spada i Beogradska tvrđava. Ako bi se taj status dobio, tvrđava bi postala zaštićeni kulturno-istorijski spomenik na svetskom nivou i to bi Unesko uradio. Postoji jedna privremena lista na kojoj se nalazi i Beogradska tvrđava, ali ako bi se izvadio jedan kamen iz bedema, to bi narušilo njenu autentičnost i oni nas automatski skidaju sa tog spiska. Ako bi Beogradska tvrđava ostala na toj listi, proglašena za kulturno-istorijsko dobro, mi bismo dobijali novac da je održavamo. Ovako, dolazimo u rizik da budemo skinuti sa tog spiska. Evropska institucija koja se zove Evropa Nostra, sa sedištem u Hagu i Briselu, upozorila je beogradsku vlasti stavljajući zbog gondole Beogradsku tvrđavu na listu sedam najugroženijih kulturno-istorijskih spomenika. To je upozorenje – ako vi to istrajavate da uradite, verovatno ćete biti isključeni sa Uneskovog projekta”, objasnio je Bakić.
Istoričarka Ljubinka Trgovičević za Nova.rs napominje da je na teritoriji prestonice Beogradska tvrđava jedinstven kulturni spomenik i nešto najvrednije što najveći grad u Srbiji poseduje.
“Zbog toga mislim da bi svako narušavanje celine te tvrđave i njene autentičnosti ugrozilo to kulturno dobro. Pošto je reč o izuzetnom spomeniku kulture, za bilo kakvu intervenciju na njemu su potrebne dozvole, ne samo gradskih urbanista, već i Zavoda za očuvanje spomenika kulture. Do sada je većina stručnjaka bila protiv izgradnje gondole na tom mestu, a ukoliko bi se otpočela njena gradnja, uprkos apelima struke, to bi predstavljalo negiranje svih zakona i propisa koji se odnose na zaštitu kulturnog dobra”, objašnjava ona.
“Kroz istoriju se vrednost Beograda oslikavala kroz njegovu neverovatnu panoramu na ušću dveju reka. To se sada sa kulama Beograda na vodi potpuno narušilo, a tek će se narušiti u slučaju da se izgradi gondola. Krah ovog sistema se ogleda u tome što se ne slušaju ljudi koji bi trebalo da slušaju. Katastrofa je to što nama jedan Vesić, koji se u to ne razume, određuje kako će da nam izgleda grad”, podvlači naša sagovornica.
Trgovčević ističe da projekat izgradnje gondole u prestonici, pre svega, politički projekat, a ne urbanistički, jer nema nikakvu svrhu. Ona se osvrnula i na komentar da je i Beograd na vodi izgrađen uprkos apelima struke da se ne kreće u taj projekat, navodeći da je time uništena panorama.
“Zašto se pored postojećih mostova postavlja skalamerija koja će da naruši tvrđavu? Što se tiče Beograda na vodi, on je takođe jedan od primera kako se panorama jednog grada narušava. Veoma sam razočarana što se sve odluke donose politički i što se ne slušaju stručnjaci. Političkim intervencijama na tlu Beograda se trajno uništava izgled prestonice”, napominje Trgovčević.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare