20
Pomoćnica državnog sekretara SAD Karen Donfrid bila je u poseti Beogradu, ali nakon sastanka sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i premijerkom Anom Brnabić nije bilo njihovog obraćanja javnosti, niti su novinari mogli da postavljaju pitanja. O detaljima sastanka javnost je obaveštena saopštenjima iz kabineta predsednika i premijerke, a sudeći prema onome što u njima piše o ratu u Ukrajini i odnosu Srbije prema Rusiji gotovo da i nije bilo reči. Sagovornici portala Nova.rs kažu da je to praktično nemoguće.
Za razliku od posete Prištini kada se tamošnjoj javnosti Donfrid obratila dva puta, jednom nakon sastanka sa predsednicom Kosova Vjosom Osmani, a zatim i posle razgovora sa kosovskim premijerom Aljbinom Kurtijem, dan kasnije u Beogradu nije bilo moguće postaviti pitanja.
U najavi događaja redakcijama je poslato saopštenje u kojem je pisalo da će snimateljima i fotoreporterima biti omogućeno snimanje početka sastanka, a da će nakon njega medijima biti prosleđeno saopštenje.
Sudeći prema tim saopštenjima Aleksandra Vučića i Ane Brnabić glavne teme su bile Kosovo i “Otvoreni Balkan”.
Ono što je top tema celog sveta unazad dva meseca – rat u Ukrajini, bila je skrajnuta. Makar u saopštenju.
Jutro kasnije premijerka je rekla da joj je od sastanka zujalo u glavi.
“Posle mog sastanka sam se čula sa predsednikom i rekla sam mu da mi zuji u glavi od napetosti da nekako kažete i branite sve svoje stavove, da ne kažete nijednu pogrešnu reč, da bude kristalno jasno šta su naši stavovi i da ih u svakom trenutku branimo, a da napravite prostor za dalje jačanje odnosa između nas i SAD. A to je važno za nas i za Srbe na KiM. Samo po sebi je to veliki pritisak, zato što je to čini se potpuno nepomirljivo. To je politika Aleksandra Vučića, da branite svoje stavove a da ne rušite mostove. To je skoro pa nemoguće“, opisala je Brnabić.
Premijerkino “zujanje u glavi” mogla je izazvati priča o Kosovu, ali i ono na čemu je što je Karen Donfrid prethodnog dana insistirala u Prištini, a to je proterivanje Rusije sa Zapadnog Balkana.
“Jedini način da se Rusiji ne ostavi prostor na Zapadnom Balkanu je privođenje kraju dijaloga Beograda i Prištine”, rekla je Donfrid u Prištini i dodala:
„Rusija želi da uništi svako jedinstvo i demokratsku konsolidaciju u zemljama Zapadnog Balkana, da osigura da se vi i susedne zemlje ne integrišete u evropske i evroatlantske institucije. Rusija veruje da će jači Balkan sa stabilnijim demokratskim prosperitetom predstavljati pretnju njenom uticaju“, kazala je Donfrid.
Kako je ocenila, ovakvom uticaju Kremlja lako se suprotstaviti.
„Kosovo i Srbija moraju da se udruže i hitno da se ponovo uključe u dijalog uz podršku EU, uz snažnu podršku SAD. Naš cilj je i vaš cilj, sporazum koji unapređuje vaš odnos, fokusiran na uzajamno priznanje. Želim da vas uverim da posvećenost Sjedinjenih Država i naših saveznika i partnera ostaje snažna. Kosovo ima NATO sa svojom misijom KFOR“, zaključila je Donfrid.
Govoreći o razlozima zbog kojih je srpska javnost ostala uskraćena za detalje sastanka, ali i mogućnosti da postavlja pitanja učesnicima razgovora, predsednik Centra za spoljnu politiku i profesor na Fakultetu političkih nauka Dragan Đukanović za Nova.rs kaže da protokol nužno ne nalaže da mora biti javnog obraćanja.
“O tome odlučuju sami učesnici razgovora, oni procenjuju da li treba govoriti nakon sastanka. Što se tema tiče, Kosovo jeste tema koja je aktuelna dugi niz godina, ali sasvim je sigurno da se govorilo i o pozicioniranju Srbije u odnosu na Ukrajinu”, navodi Đukanović.
Sličnog mišljenja je i predsednica Evropskog pokreta Jelica Minić.
“Kao prvu tačku u svojoj agendi pre dolaska Karen Donfrid, američka administracija navela je požurivanje Srbije da unapredi reforme kako bi napredovala na putu ka EU. Druga tačka bila je regionalna stabilnost i napredak, u kojem se očekuje konstruktivna uloga Srbije. Zatim, je trebalo razgovarati o diversifikaciji i stoprocentnoj zavisnosti Srbije od ruskog gasa. Sledeću temu predstavljali su bilateralni odnosi SAD i Srbije i na posletku odnosi naše zemlje i Kosova. Međutim, saopštenja predsednika i premijerke nakon sastanka sa Donfrid ne daju previše informacija o samom toku razgovora, a sigurna sam da se pričalo i o odnosu naše zemlje prema rusko-ukrajinskoj krizi. To je u ovom trenutku tema svih tema, sve ostale se samo preklapaju preko rata u Ukrajini”, kaže Minić.
Međutim, u šturim saopštenjima predsednika Vučića i premijerke Brnabić nakon sastanka, može se zaključiti da se o Rusiji i Ukrajini govorilo tek usputno. Na pitanje da li misli da su srpski zvaničnici želeli da izbegnu pitanja na ovu temu, te da zato nije bilo ni njihovih obraćanja nakon sastanka, Minić kaže:
“Teško je na osnovu hipoteza donositi zaključke. Mislim da je to sasvim sigurno bila tema sastanka, ali moram da napomenem i da vreme poklapanja ovog razgovora sa onim što je rekao ruski predsednik Vladimir Putin nakon razgovora sa generalnim sekretarom UN Antonijom Guterešom bilo krajnje nepovoljno za srpske sagovornike. Putin je, naime, praktično priznao nezavisnost Kosova. On je postavio pitanje zašto se odvajanje Donjecka i Luganska tretira drugačije nego Kosovo, koje je nazvao presedanom. On poređenjem sa Kosovom praktično obezbeđuje pravno pokriće za ono što se dešava u Donjecku i Lugansku, ali i ono što se može desiti na Krimom, u Južnoj Osetiji, Abhaziji… Vrlo snažnu poruku Putin je poslao i zatvaranjem gasovoda preko Bugarske, tako da je sve to došlo u vrlo nezgodnom trenutku za srpske sagovornike u razgovoru sa Donfrid”, zaključuje Minić.
BONUS VIDEO: Poruke SAD i Rusije upućene Srbiji
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
