Zaokret u EU: Protesti promenili sliku o Vučiću, put u Rusiju ekser u kovčeg integracija Srbije

Prvi dokazi istanjenog odnosa mogli su se videti već prošle nedelje, kroz izjave Marte Kos koja je rekla da su “reforme u Srbiji nužne, jer je to ono što građani već pet meseci traže”.

Ne idu u prilog ni reči izvestioca za Srbiju Tonina Picule koji je rekao da je “pad nadstrešnice postao simbol sistemske korupcije i nepotizma” i čiji je predlog rezolucije Evropskog parlamenta na najnovije stanje u Srbiji prošao glasanje. Dokle je režim stigao u svojoj netrpeljivosti prema određenima delovima Evropske unije govori i činjenica da je Andreas Šider, evroparlamentarac koji je igrao veliku ulogu u stvaranju Rezolucije EP o izborima u Srbiji 2023, sveo sve probleme u Srbiji na jedno ime i prezime - Aleksandar Vučić.

Nismo sami mi žrtve "praznih obećanja"

Međutim, prema Branki Latinović, nekadašnjoj ambasadorki Srbije pri OEBS-u, ne postoje neke veće naznake da je poverenje između Srbije i najviših evropskih zvaničnika poljuljano, ali napominje da je sve to u zatvorenim krugovima i da ništa od toga nije bilo javno.

Dodaje da su pak izjave Marte Kos dale jednu drugačiju dimenziju njihovog odnosa, te da njene reči o reformi nose jednu novu težinu.

“Imajući u vidu ono što su javno objavljeni planovi Evropske unije vezane za države, kandidate koji imaju perspektivu da do 2027. ili 2028. godine postanu članice, a da među njima nema Srbije, to znači da jeste poljuljano, pre svega zbog toga što Srbija kasni i zato što je vrlo spora u ispunjavanju reformskih obaveza u odnosu na ono što je najavila kao kalendar za ispunjavanje tih obaveza”, objašnjava Latinović.

Potom kaže da se te obaveze vrlo sporo “ili nikako ne ostvaruju”, imajući u vidu da je Vučić u svom poslednjem obraćanju u Briselu obećao još krajem marta da će ispuniti obaveze, od kojih je samo jednu delimično ispunio, a to je pitanje Saveta REM-a. Pored neispunjavanja obećanja, deluje da aktuelna vlast nastoji da čak i provocira Evropsku uniju, Vučićevim odlaskom u Moskvu.

Drskost pred ulazak

Prema Latinović, Vučićev odlazak u Moskvu je možda i najveći udarac integracijama, jer on ne šteti samo otvaranju klastera tri, već i svakog drugog poglavlja.

Ona objašnjava da prema novoj metodologiji, postoje neki opšti uslovi koje države članice, i one koje nastoje to da budu, moraju da poštuju. To su neki osnovni principi usko povezani sa evropskim vrednostima poput vladavine prava, ali prema Latinovićki, ključno je usaglašavanje spoljnopolitičkih vrednosti i ciljeva sa Evropskom unijom, u ovom slučaju pitanje (ne)uvođenja sankcija Rusiji.

“Tako da je to jedan veliki problem koji je dugogodišni i sa najavljenim odlaskom u Moskvu taj problem se samo produbljuje, a sve su manje mogućnosti da bi se klaster 3 u što skorijoj budućnosti otvorio, jer je to vrlo komplikovano poglavlje, kao i klaster 2 čije otvaranje se najavljuje. Ono se ne tiče samo pitanja uvođenja sankcija, pitanja usaglašavanja sa izjavama Evropskih unije, što ovako oslikava taj stepen naše neusaglašenosti sa obavezama koje proističu iz tog poglavlja. Tu ima i drugih pitanja, ono koje se pre svega odnosi sa susedima, jer to je ona alfa i omega u vezi sa poglavljem 31, koji polazi od suseda i regionalnih saradnja, pa onda ide dalje”, objašnjava Latinović.

Prema njenim, Srbija ne samo da nije usaglašena sa opštim stavovima EU, već pokazuje jednu dozu odbojnosti prema istim. Ona objašnjava da se Srbija trudi da bude “problematična država” jer srpski zvaničnici već najavljuju unapred da će zauzimati jedan oprečan stav vrednostima Evropske unije.

“Znači, vi morate da ostavite utisak, što se trude sve zemlje iz regiona i to ne slučajno, da svoju spoljnu bezbednosnu politiku usaglasite 100% sa izjavama Evropske unije, odnosno, sa onim što je tekuća politika Evropske unije. To ostale države rade upravo da bi pokazale tu svoju sposobnost, privrženost tim opštim vrednostim, tako da mi na taj način sebe odmažemo”, zaključuje naša sagovornica..