Za samo četiri dana Vučićeva politika prodaje srpskog oružja doživela je potpuni krah

Idemo redom. Vučić je pre 20 dana u intervjuu za izraelski mediji Jerusalem Post rekao da je on jedini u Evropi koji trguje municijom sa Izraelom i da ga zbog toga "kolege često kritikuju". Jerusalem post je tada pisao da je Srbija u Izrael izvezla vojnu robu vrednu 42,3 miliona evra u 2024. godini. Ovo je značajni skok u odnosu na 2023. godinu, kada smo izvezli “samo” 1,4 miliona evra.

U međuvremenu je Izrael ušao u otvoreni sukob sa Iranom i stvari su se promenile. Tada je Teheran oštro pripretio, rekavši da svako ko pomaže Izraelu, postaje i njihova legitimna meta. Samim time je Vučić doveo građane Srbije u neposrednu opasnost da se umeša u buktajući konflikt na Bliskom Istoku.

“Oštro upozoravamo da će slanje bilo kakve vojne ili radarske opreme, bilo brodom ili avionom, u svrhu podrške cionističkom režimu biti smatrano učešćem u agresiji protiv Irana i automatski postati legitimna meta naših oružanih snaga,” poručio je visoki iranski zvaničnik u obraćanju emitiranom na državnoj televiziji, prenosi agencija AFP.

Dan kasnije, predsednik je prisustvovao kolegijumu načelnika Generalštaba Vojske Srbije, nakon čega je javnosti saopštio da Srbija prestaje sa izvozom municije.

"Sad ne izvozimo ništa. Sad smo zaustavili sve i moraju da budu posebne i specijalne odluke, ukoliko će nešto da ide. Pa ćemo da vidimo dalje kako ćemo i šta, u skladu sa interesima Srbije. O tome će biti obavešteni najvažniji državni organi", rekao je Vučić.

Ipak, da biznis ne sme stane i da nije pametno verovati rečima predsednika govori i to što je istog dana na beogradski aerodrom sleteo avion iz Tel Aviva, Boing 747. Za sada ostaje nepoznato da li je ovaj avion prevozio civile ili je došao po municiju, ali ono što se zna od ranije i što su stručnjaci za avijaciju govorili za britansku štampu, jeste da se upravo ova vrsta aviona često koristi za prevoz vojne opreme i oružja.

Objavljene su i fotografije ovog aviona na beogradskom aerodromu, na koji je prema informacijama sa sajta FlightRadar sleteo u 19 sati i 46 minuta. Prema informacijama sa ovog sajta, u planu je da iz Beograda za Tel Aviv 26. juna poleti manji avion marke ABF, ali i veći avion Boing 737, 1. jula.

Kako bez Izraela

Govoreći o svemu što smo videli i čuli u prethodnih nekoliko dana, Vuk Vuksanović iz Beogradskog centra za bezbedonosnu politiku (BCBP) kaže da su trenutno sve oči uprte u Izrael, koji je postao vruća tema kako zbog sukoba sa Iranom, tako i zbog humanitarne krize u Gazi. Vuksanović navodi da je srpski izvoz municije ovde korišten strateški, u dve svrhe.

“Ono što je do sada bilo pravilo kada je u pitanju izvoz municije, to je da se ona koristila za dve stvari, prvo kao izvor profita, a drugo kao izvor manevrisanja, gde su se "kupovali politički poeni". U ovom slučaju izvoz municije za Ukrajinu i za Izrael, čime se kupuje naklonost Vašingtona. Veliko je sada pitanje da li će doći do izvoza municije Izraelu, to se radilo prevashodno kako bi se obezbedio pristup izraelskim lobi grupama u Vašingtonu. Znači kao sporedna vrata Trampovoj administraciji”, kaže član BCBP za Novu.

S druge strane, general Momir Stojanović podršku Izraelu gleda isključivo kroz političku prizmu i navodi da ova vlast nikada “neće smeti da im kaže ne”.

“Što se tiče Izraela, s obzirom na jak izraelsko-britanski lobi koji godinama obezbeđuje vlast Aleksandra Vučića u Srbiji, mislim da on nikad neće smeti u svojoj političkoj karijeri da kaže ne Izraelu i da će on nastaviti i dalje sa iznošenjem vojne opreme i municije Izraelu”, kaže Stojanović za Novu.

Stižu oblaci sa Istoka

Da je i sa druge strane Istoka “tmurno”, govori i saopštenje press službe ruske spoljne obaveštajne službe (SVR), koje je stiglo istog dana. Oni navode da se municija proizvedena u odbrambenim preduzećima u Srbiji, prvenstveno za teške sisteme dugog dometa, šalje zemljama NATO-a u interesu Ukrajine, u obliku kompletnih setova delova za montažu. Bili smo svedoci izjave SVR-a da “Srpska vojna industrija puca u leđa Rusiji” pre mesec dana, a to su 23. juna ponovili.

„Ovo omogućava Kijevu da formalno prima vojne proizvode koji više nisu srpski, već se sklapaju u fabrikama oružja zapadnih zemalja. Montaža i punjenje municije se obavlja prvenstveno u Češkoj Republici i Bugarskoj. Istovremeno, proizvođači u Srbiji su dobro svesni stvarnih potrošača svojih proizvoda i činjenice da će njihove rakete i granate ubijati rusko vojno osoblje i stanovnike ruskih naselja“, stoji u saopštenju.

Prema dobijenim podacima, dodaje se, nedavno je fabrika Krušik iz Valjeva prodala češkoj kompaniji Poličske strojirni nekoliko velikih serija kompleta za sklapanje raketa kalibra 122 mm za sistem vazdušno-raketnog sistema Grad.

„Lozničko odbrambeno preduzeće „Eling“ poslalo je bugarskoj kompaniji „EMKO“ komplete za proizvodnju istih raketa, kao i mine kalibra 120 mm. Vekovima je zajednička vera spajala srpski i ruski narod i uzdizala ih da se zajedno bore protiv naših neprijatelja. Žalosno je što ove tradicije prijateljstva i uzajamne pomoći sada bivaju precrtane žeđom za profitom i kukavičkim multivektorizmom“, navodi se u saopštenju.

Ova izjava je, prema mišljenju Momira Stojajnovića čudna, jer na jedan način čak i potvrđuje ranije navode Ruske spoljne obaveštajne službe.

“U pitanju je prevarantska politika jednog predsednika. Biće da je ta izjava data samo deklarativno, a da se naš Yugoimport i neke privatne firme koje se debelo tale i zarađuju na izvozu naoružanja mimo svih međunarodnih propisa, ali i morala. To se dešava najverovatnije preko trećih zemalja, da je naše naoružanje stizalo do Ukrajine”, kaže Stojanović.

Sa druge strane, Vuksanović tvrdi da se ovo znalo još od samog početka rata. On navodi primere pada aviona iznad Grčke 2022. koji je prenosio srpsko oružje do Ukrajine, ali i Rojtersove nalaze iz 2023. godine kada je Srbija pristala da isporuči oružje Kijevu ili ga je već poslala, kako se navodi iz poverljivih dokumenata Pentagona. Vuksanović takođe napominje i da je Vučić za “Financial times” pričao kako Srbija izvozi naoružanje Ukrajini, ali je pravdao da je to isključivo komercijalna transakcija. Do sada je Rusija, prema Vuksanoviću, to ignorisala, ali su od nedavno počeli da se šalju drugačiji signali.

“Do sada su Rusi ignorisali zato što je Srbija jedina zemlja zapadno od Belorusije koja nije uvela sankcije, jedina zemlja koja je pružala optiku da nije ceo Zapad presekao veze sa Rusima. Sada u ovom stadijumu, moguće je da je Rusija iritirana, jer Vučić previše pokušava da se približi Trampovoj administraciji i koriste priliku što je ranjen iznutra, sa protestima i blokadama koje se dešavaju od novembra, samim tim pokušavaju da ga disciplinuju time što to javno objavljuju i sramote ga pred proruskim delom birača”, kaže Vuksanović.

Stojanović, pak, upozorava na poseban aspekt cele priče - da Srbija ima puno prostora za izvoz naoružanja, a da smo odlučili da ga dajemo zemljama koje su trenutno u sukobu. A to, smatra on, pogotovo kada je u pitanju Bliski Istok, ozbiljno narušava reputaciju i diskredituje Srbiju.

“Kod nas izvoz vojnog naoružanja i opreme nije neki preki ekonomski interes koji zemlja, već se u tim transakcijama preko ključne firme Yugoimport SDPR i privatnih trgovaca naoružanja, godinama peru silni novci i bogato zarađuje. Na toj bogatoj zaradi se urušava ugled naše zemlje, a čak se izlažemo nekim nepredvidim dodatnim bezbednosnim izazovima i pretnjama”, kaže Stojanović.