0
Izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije ka EU jeste prilično realan prikaz situacije kada su u pitanju obaveze Srbije, kaže u emisiji Newsnight koordinatorka Nacionalnog konventa za EU Bojana Selaković. Profesor sa Fakulteta političkih nauka Slobodan Samardžić kaže da "situacija u zemlji ne zaslužuje nikakvu pohvalu", kao i da "treba ispitati zašto EU gleda kroz prste Aleksandru Vučiću i njegovom diktatorskom režimu".
Iako kandidatkinja za članstvo u Evropskoj uniji, Srbija dve godine nije otvorila niti jedan klaster. Brisel nije pokretao ova pitanja zbog, kako su govorili, neuvođenja sankcija Rusiji. Starim zamerkama dodate su nove – vidi se u izveštaju o napretku koji je danas objavljen.
„Ono što smo imali da vidimo ponovo ove godine jeste da sve ono što su negativni nalazi se ponavljaju iz godine u godinu. Iz godine u godinu ono što je preporučivalo civilno društvo, vidi se da je i dalje na istoj liniji. Kao da vlast nije želela da to čuje na srpskom jeziku, pa imamo ponavljanje i nalaze u izveštaju EK“, kaže Selaković za N1.
Prema njenoj oceni, izveštaj sadrži određene pozitivne ocene.
„U najvećem broju poglavlja. Ali, s druge strane, u svakoj od tih oblasti, čak i tamo gde je navedeno da postoji neki pozitivan pomak, postoji čitava lista negativnih ocena koje moraju da se prevaziđu. Da li smo zadovoljni time što 1 posto u poglavljima jeste pozitivno, a ostalo je negativno, a znamo da je to godinama unazad, ako smo zadovoljni tim tempom, onda je pitanje kada možemo očekivati kraj ovog evropskog puta“, upitala je Selaković.
Profesor Samardžić kaže da je ovogodišnji izveštaj sličan prethodnim.
„Postoji stil kako se piše, on se tiče realnosti, ali ima i neki diplomatski jezik. Taj jezik je mekan i sav je upakovan u neke pozitivne impute. Imate figuru koja se ponavlja uvek – ograničeni napredak je ostvaren ali teba da se uradi ovo i ovo. I to traje godinama, pa bogami i decenijama. A situacija u zemlji ne zaslužuje nikakvu pohvalu. Ako neko hoće rentgetski snimak toga, onda tu aparaturu treba da napravi tako da on odražava stvarnost što više“, naglasio je.
A, za pohvalu, ponavlja, mesta nema.
„Mi znamo kakva je situacija i u oblasti demokratije i vladavine prava, borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije – svuda su upletene ruke ljudi iz vlasti. I to se čuje ne samo u Skupštini, nego se vidi i u medijima i u komunikaciji među ljudima. Imate režim koji ima najviše diktatorska obeležja, imate zatvorene medije, a u tim medijima se propagira vlast i ta politika iz dana u dan besomučno. Imate parlament koji ne radi ustvari, tamo se ne raspravlja, oni se maltene tuku“, kazao je Samardžić.
Prema njegovim rečima, treba ispitati „zašto je Evropska komisija blagonaklona prema režimu koji nema demokratske elemente uopšte“.
„Koji je izgubio ono što je nekada bilo. Od 2000. do 2012. godine je bio režim koji je imao slabosti, ali je on bio demokratski u osnovi. Sada je to jedan poredak lične vlasti i celokupni sistem je u funkciji te lične vlasti“, rekao je Samardžić.
Selaković je, govoreći o rečniku koji se upotrebljava u izveštaju, rekla da je takva metodologija od samog početka.
„I sam proces pregovara jeste drugačiji od onoga što bismo mi kao građani voleli da vidimo. On je vrlo tehnokratski, vrlo određen na neke standarde… Ali sama formulacija koja se koristi – ograničeni napredak – otvara prostore za različite interpretacije. Izveštaj daje kvalitativne ocene, ali kad govorimo o samim obavezama koje treba ispunjavati, ne može da se svedu reformski procesi koji su trebali da budu suština, samo na neko čekiranje boksova, a da onda to pokušava da se prikaže sumarno na jedan drugi način“, pojašnjava.
O tome da je ostvaren pomak u medijskoj sferi usvajanjem dva ključna medijska zakona u Skupštini Srbije, Samardžić kaže:
„Naprotiv, ali taj izveštaj je omogućio Vučiću da se tako postavi, on je nerealan. On je dobro prošao u tom izveštaju kakav mu je režim. Tako da ima razloga za zadovoljstvo. Tu postoji dublji problem – zašto EU gleda kroz prste jednom diktatorskom režimu“.
Samardžić podseća i da u EU postoji problem sa proširenjem.
„To je samo dodatni problem. Mi nismo spremni za pristupanje, to je jasno, posebno poslednjih 10 godina, sve je išlo kontra. Ali, vidite da u EU i nema neke reakcije, naprotov, režim se podržava, ima neki razlog“, kazao je.
N1: Koji je to razlog?
„Taj što je režim spreman da isporuči glavni zahtev Zapada, a to je priznanje Kosova. I to je u verbalistici prethodnih izveštaja bilo izražavano kao ključni prioritet cele stvari – normalizacija odnosa, čitajte – predaja Kosova. Kad je EU prihvatila tu logoku, ona je zapala u svoj ćorsokak, gde nije prioritet da li će Srbija da se reformiše, nego da li će se prihvatiti taj zahtev“, odgovorio je Samardžić.
Prema njegovim rečima, Vučić je „uradio sve u ispunjenju tog zahteva“.
„On je dao sve što je mogao, sada je ostalo de jure priznanje nezavisnosti. Vučić je napravio 99 koraka ka tome, ne mogu da kažem da će tako da se završi, ali kažem da je to jako verovatno. Ali, čak i da priznamo Kosovo, ne mozemo ući u EU jer ona nema više kapacitet proširenja, ona se bori sa sopstvenim problemima. Ono što radi je da ‘drži šape’ na Balkan, kupuje se vreme“, ocenio je Samardžić.
A on smatra da treba drugačije.
„Moj stav je da mora drugi modus odnosa da se uspostavi. Pošto je članstvo nemoguće, vlada i čitavo javno mnjenje treba da angažuje pamet šta bi bila alternativna politika sa EU… i tu postoji nekoliko ideja. Da se stane sa ovim i da se kreće na drugi način, da se omoguće reforme bez pristupanja“, mišljenja je gost N1.
Selaković je potvrdila da postoje alternative.
„Poput tog faznog pristupanja, što je realističnije, ali ja uvek postavljam pitanje šta nam je alternativa. Čak i da dođemo u situaciju da mi uradimo sve što je do nas i da EU onda kaže – ne, ne možete da uđete, mislim da ovaj proces vredi, jer je to jedini način da mi nekakve reforme sprovedemo ovde, jer samo nismo sposobni“, kazala je.
BONUS VIDEO – Izveštaj Evropske komisije, premalo pomaka Srbije ka EU
