0
Danas je ključno pitanje kako ćemo da ubrzamo proces usklađivanja sa evropskom spoljnom i bezbednosnom politikom i pridružiti se stavu Evropske unije (EU) o Ukrajini, izjavila je FoNetu izvršna direktorka Fondacije Centar za demokratiju Nataša Vučković, uverena da je Srbija na putu ka odluci o uvođenju sankcija Rusiji.
Ona je u serijalu razgovora Agreman o spoljnoj politici naglasila da je teško pretpostaviti da bi Srbija odluku o sankcijama Rusiji mogla doneti “preko noći”, ali može da pretpostavi da smo na putu priprema ka toj odluci.
“Ona će možda biti delimična u početku, a onda će se progresivno približavati u potpunosti stavu, politici i obimu sankcija koje je EU uvela. Tako se čini, jer ono što mi nemamo je dovoljno transparentna rasprava o spoljnoj politici”, ukazala je Vučković.
O spoljnoj politici ne razgovaramo dovoljno u parlamentu, napomenula je ona, ne samo zato što još nije konstituisan, već i zato što ni u prethodnim sazivima takvih razgovora nije bilo.
U velikoj meri razgovaramo u mraku, samo na osnovu informacija iz saopštenja Vlade Srbije, EU i SAD, ocenila je Vučković.
Ona veruje da je zahtev EU o usaglašavanju sa njenom spoljnom i bezbednosnom politikom rezultat rata u Ukrajini, ali podseća da je obaveza Srbije o postepenom usaglašavaju uspostavljena još Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju.
“Mora se, međutim, reći da se po tom pitanju veoma malo uradilo. Još nemamo ni skrining za pregovaračko Poglavlje 31″, konstatovala je Vučković.
Kada je reč o spoljnopolitičkim deklaracijama EU, ona je primetila da se Srbija nekada više, a nekada manje prilagođavala, u zavisnosti od toga na koga su se one odnosile.
Kako je objasnila, “ako su se deklaracije EU više odnosile na Rusiju, mi smo se manje usaglašavali i obrnuto – lakše smo se usaglašavali ukoliko su se manje odnosile na Rusiju“.
„Pitanje je sad kako ćemo da ubrzamo taj proces usklađivanja sa evropskom spoljnom i bezbednosnom politikom, što u ovom konkretnom slučaju znači kako ćemo se pridružiti stavu EU prema ratu u Ukrajini”, predočila je Vučković.
Upitana da li je definitivno došao kraj konceptima „četiri stuba” ili „dve stolice“ spoljne politike, ona je odgovorila da moramo da odredimo gde su naši prioriteti i gde želimo da stignemo.
Prema njenim rečima, “najbolje bi bilo da Srbija u ovom trenutku ne mora da odlučuje, ali nije takva situacija, već mi želimo da postanemo članica EU, a oni traže od svih potencijalnih i aktuelnih članica da imaju jedinstvenu spoljnu i bezbednosnu politiku”.
Pročitajte još:
Naše je da sagledamo šta su nam prioriteti, ponovila je Vučković i obrazložila da “to ne znači da treba da odustanemo od saradnje sa Kinom ili Rusijom“.
Kako je naglasila, potrebno je, medjutim, da vidimo kako najbolje da zaštitimo naše nacionalne, državne i ekonomske interese, vodeći računa o tome da će sve što uradimo da se odrazi na živote građana i njihov standard, kao i na privredu, ali “stvari, na žalost, izgledaju binarno”.
Kada je reč o inicijativi predsednika Francuske Emanuela Makrona o stvaranju „Evropske političke zajednice“, Vučković je stava da danas nije pitanje da li će EU održati perspektivu evropskih integracija Zapadnog Balkana, već kako će revitalizovati perspektivu članstva.
Srbija je, kako je podsetila, već dugo na putu pridruživanja, pa joj je razumljiv zamor građana, koji prestaju da veruju da će se to članstvo dogoditi, što onda usporava reforme, a tako slabi i “transformaciona moć” članstva u EU.
“Ne dopada mi se mnogo ideja predsednika Francuske o paralelnoj političkoj zajednici, jer mi se čini da nas to udaljava u drugom pravcu, usporava perspektivu evropskih integracija, a članstvo odlaže na neki period ad calendas Graecas”, rekla je Vučković.
Osvrćući se na politiku SAD i stav Vašingtona prema Zapadnom Balkanu i Srbiji, ona ih je nazvala “izuetno pozitivnim” i procenila da bi to moglo da odigra odlučujuću ulogu na planu evrointegracija.
“Čini mi se da je poruka SAD da EU treba da počne da posmatra Zapadni Balkan kao region koji nudi šanse i perspektivu, pa bi Srbija trebalo da se ‘zakači’ za taj dobar trend, koji može da joj bude od velike pomoći u ovom trenutku”, protumačila je Vučković.
Odgovarajući na pitanje da li je Srbija u celoj situaciji sa Ukrajinom zaboravila na Kinu, ona je ponovila da danas sve deluje “binarno”.
“Deluje kao da je zapadni svet u kofliktu sa Rusijom, pa zato izgleda kao da Kina nije u prvom planu. Naravno, Kina ostaje važan akter za ceo region ali i za EU”, rekla je Vučković.
Ona je podsetila i na glasove koji se u poslednje vreme čuju iz EU kada je reč o saradnji Srbije sa Kinom, precizirajući da se radi o kritikama tenderskih procedura koje se primenjuju kada su u pitanju kineske investicije.
U suštini radi se o porukama da zemlja kandidat mora da teži da primenjuje evropske standarde u tim procedurama, što je važno pitanje, jer i na taj način potvrđujemo posvećenost evropskim standardima u ekonomskoj i investicionoj politici, objasnila je Vučković.
Ona spoljnu politiku Srbije vidi kao nedovoljno određenu, do mere da je nejasna i građanima.
Vučković smatra da “naša spoljna politika već duže vreme pati od nedostatka ‘multidimenzione’ aktivnosti, koja bi išla van kruga Ministarstva spoljnih poslova, Vlade i Predsednika”.
Kako je poručila, spoljna politika mora da uključi i parlamentarnu i javnu i kulturnu diplomatiju.
“Naš zadatak je da rušimo loše slike koje po nekoj inerciji postoje o Srbiji u svetu. To je nasleđe koje imamo iz devedesetih i koje nismo prevazišli”, zaključila je Vučković.
BONUS VIDEO: Nataša Vučković o foto-robotu predsedničkog kandidata i političkoj nedoslednosti
Pratite nas i na društvenim mrežama:
