Vučićev put do dna: Od borca protiv korupcije do autokrate koji stvara svoje tajkune

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić na vlast je došao na talasu obećanja “nulte tolerancije prema korupciji”. Najavio je rešavanje 24 sporne privatizacije i da neće biti zaštićenih, zatim je usledilo hapšenje vlasnika Delte Miroslava Miškovića i to bi otprilike bilo to. Kad se 10 godina kasnije podvuče crta, Srbija Miškoviću treba da plati odštetu od 30 miliona evra, a samo se može nagađati kolika je šteta od afera Krušik, kupovine stana ministra Aleksandra Vulina ili ona 24 koja je ministar Siniša Mali pazario u Bugarskoj, od projekata Beograd na vodi, Er Srbija, Fijat, Železara, RTB Bor, Galenika ili od prodaje državnog poljoprivrednog zemljišta u Vojvodini….

Pred Međunarodnim centrom za rešavanje investicionih sporova Svetske banke (ICSID), poznatim kao Vašingtonska arbitraža, država Srbija izgubila je ranije ove godine izgubila spor od firme „Mera invest“, u vlasništvu Marka Miškovića, sina poznatog biznismena Miroslava Miškovića. Prema presudi, na koju optužena strana ima pravo prigovora, Srbija je dužna da isplati Miškovićima 30 miliona evra.

Do kraja godine očekuje se da se sud izjasni o zahtevu Srbije o poništenju ove odluke, a ukoliko na snazi ostane odluka ICSID, građani će morati da plate iz svog džepa Vučićev pokušaj da izigrava borca protiv korupcije. Prostom računicom – svaki građanin će morati da izdvoji po 4 evra kako bi se isplatio dug koji je šef srpske države proizveo.

Od kad je došao na vlast i postao prvi potpredsednik vlade, Aleksandar Vučić je radio na tome da svu moć u zemlji koncentriše kod sebe. Danas, deset godina od promene režima, Srbija je postala država u kojoj jedan čovek odlučuje o svakom segmentu života, preuzima ulogu institucija, presuđuje “krivcima” i oslobađa “nevine”.

Te 2012. godine, uoči formiranja Vlade Ivice Dačića, ministar odbrane Aleksandar Vučić je rekao:

“Kada je o korupciji reč, neće biti zaštićenih, ili neće biti Vlade Srbije. Ovo je važna poruka koju moraju da razumeju i naši članovi, ali i naši koalicioni partneri. Ne budite iznenađeni kad neko za mesec-dva od naših ljudi bude procesuiran. Na našim primerima ćemo da pokažemo da se sa državom nećemo igrati i da smo svi jednaki, a ne da neki imaju političku zaštitu zato što pripadaju našoj ili bilo kojoj vladajućoj stranci“.

To je bilo u julu, u decembru je uhapšen Miroslav Mišković. Sudilo se za utaju poreza preko firme “Mera Investment Fund Limited”, koja se vodila na Marka Miškovića. Vlasniku „Delte“ se na teret stavljalo da je podsticao svog sina Marka da preko ove kompanije obavlja protivzakonite radnje.

Krajem februara 2022. Apelacioni sud u Beogradu je Miškovića i njegovog sina pravosnažno oslobodio krivice, dok je odlukom Arbitražnog suda u Vašingtonu Srbiji naloženo da isplati Miškovićevoj firmi 30 miliona evra. Na ovu odluku podneta je žalba i čeka se epilog.

U svakom slučaju, ovo je prvi veliki “rezultat” Vučićeve borbe protiv korupcije.

Krušik, stanovi, Beograd na vodi…

Tokom 10 godina u međuvremenu, dešavalo se svašta što se može dovesti u vezu sa korupcijom u samom vrhu države. Od obećanog rešavanja 24 sporne privatizacije – ništa.

Među najvećim korupcijskim aferama ove vlasti bilo je otkriće da ministar Siniša Mali ima 24 stana u zgradi u Bugarskoj. Zatim se pod veliki znak pitanja stavljala i kupovina stana ministra Aleksandra Vulina, koji je nekretninu u vrednosti od gotovo 250.000 evra, navodno kupio tako što je pozajmio novac od suprugine tetke iz Kanade. I to tako što je, kako je sam Vulin objasnio, novac u gotovini u više navrata uneo u Srbiju.

Ministri za ovo nisu odgovarali, kao ni drugi članovi SNS kojima su se na teret stavljale slične malverzacije.

Niko nije odgovarao za poslove sa „Krušikom“ i umešanost pokojnog oca ministra Nebojše Stefanovića i firme GIM u trgovinu oružjem, u kojoj je „Krušik“ oštećen za desetine miliona dolara. Niko se nije bavio ni sukobom interesa u kojem se našla premijerka Ana Brnabić, kada je otkriveno da je u poslovima sa državom firma Aseko u kojoj je tada njen brat Igor bio na mestu direktora zaradila nekoliko desetina miliona evra. I firma brata ministarke Darije Kisić Tepavčević, Bojana Kisića, sklopila je više milionskih poslova sa državom.

Ne znamo ni šta se krije iza projekta Beograd na vodi, Er Srbija, ali ni brojnih međudržavnih ugovora koje Srbija sklapa sa Kinom, Rusijom, Turskom… Ti poslovi pokriveni su velom tajne, a sklapaju se bez tendera, konkurencije i nadzora.

Ali zato znamo da su ljudi bliski vlasti, Milan Radoičić i Zvonko Veselinović, od dolaska naprednjaka na vlast, prihodovali više i od pomenutog Miškovića.

Rast imperije dvojca s Kosova

Kada neka kompanija za dve godine, od koje je jednu obeležila pandemija i pad privredne aktivnosti većine firmi, pa i zemalja sveta, uspe da poveća neto dobit za 57 odsto to svakako predstavlja poslovni uspeh vredan pažnje šire javnosti. Šta tek reći za preduzeće koje u takvom ambijentu neto dobit poveća ne 57 odsto, već 57 puta, a da to u javnosti prođe gotovo neprimetno, jer se o tim uspesima glasno ne govori. Njima se ne hvale ni vlasnici, čak ni najviši državni zvaničnici, koji po pravilu ne propuštaju priliku da istaknu u prvi plan kada srpski BDP raste brže nego u drugim zemljama.

Ovakav uspeh, koji mnogi srpski biznismeni mogu samo da sanjaju, java je za vlasnike firme Novi Pazar put, koja je 2019. imala neto dobit 20,9 miliona dinara, a prošle godine skoro 1,2 milijarde dinara. Bolje od toga moglo bi samo da postoji perpetuum mobile za pravljenje profita. Usput je, i to uglavnom asfaltirajući puteve širom Srbije, čija se izgradnja finansira javnim novcem – manjim delom iz republičkog i lokalnih budžeta, a uglavnom stranim kreditima koje će sa kamatama vraćati svi poreski obveznici – Novi Pazar put utabao stazu uspeha, povećanjem poslovnih prihoda sa dve na pet milijardi dinara, pisao je NIN.

O tome kako je izgledala Vučićeva borba protiv korupcije i kriminala, govorio je u svojevremeno u intervju za nedeljnik NIN inspektor u penziji Siniša Janković, nekadašnji član Radne grupa za 24 sporne privatizacije.

Kako je rekao, pomenuta radna grupa je tada proširila svoje istrage na druge koruptivne poslove, ali da se u međuvremenu ispostavilo da se dobar rad u MUP-u plaća kaznama i degradacijom.

“Ova vlast nikada nije imala iskrenu nameru da se upusti u iole ozbiljniju borbu protiv političke korupcije, kako su najavljivali kada su dolazili. Sada smo došli do toga da neko brani narkodilere i ubice, što je ranije bilo nezamislivo. Ni jedna politička vlast pre ove nije to radila”, rekao Janković.

NIN je preneo da je Janković, kao rukovodilac jednog tima koji je imao najviše uspeha, ispričao kako su radili i kako su zustavljeni kad su došli do moćnih ljudi povezanih sa vlastima.

“Кada smo došli do ljudi koji imaju veću moć i koji su se već povezali sa novom vlašću onda su počela opstrukcija na razne načine. U jesen 2012, kada je Radna grupa počela da radi i kada je trebala da se prikažu rezulatati onda je Vučić izlazio u Skupštinu sa našim nedeljnim prikazima i mahao najavljujući nova hapšenja. Svi oni koji su značajnije učestvovali u kriminalu i korupciji, a u početku su se povezali sa novim vlastima ostali su netaknuti”, ispričao je on.

Janković je objasnio da su uhapšeni “neki bivši ministri i Miroslav Mišković”, ali da oni tada nisu imali najveću moć. Dodao je da je Radna grupa raspuštena nakon dve godine uz obrazloženje da mnogo košta – navodno dva miliona.

“Mi smo kroz krivične prijave, ono što nam je priznato, došli do sume od 800 miliona evra. Ono što nam nije dato da realizujemo, a vodili smo istrage do samog kraja je oko 1,2 milijarde evra. Nismo vodili samo istrage zbog privatizacije, već, na primer, zbog korupcije sa đubrivom. Ušli smo duboku u istragu, na primer, u Srbijagas, ali je Radna grupa ukinuta i nismo mogli da realizujemo. Zvali su nas Vučićeva grupa, a onda smo doživeli ono što je Кafka napisao u Procesu. Pokrenuta je kampanja protiv nas sa namerom da se stavi celo društvo pod kontrolu, pa i kriminal. To sada vidmo posle ovoliko godina. Nikada nije poostojala iskerena volja ove političke vlasti da se obrčuna sa kriminalom. Imali smo samo, kako sam nazvao u mojoj knjizi, pritvorsko meso, jer su hapšenja bila samo informacija za režimske medije. To su bili marginalci, a sve je prekinuto kada je vlast zaštitila glavne krivce koji su se povezali sa njom” rekao je, između ostalog, Janković.

Rezultat Vučićevog igrokaza – ustoličenje

Bez obzira na epilog hapšenja i obećanja politički profit je bio višestruka.

SNS je, zahavaljujući priči njenog lidera, da se bori protiv najveće društvene pošasti savremenog doba, na parlamentarnim izborima 2014. godine osvojila 48,35 odsto podrške, što je bio duplo bolji rezultat u odnosu na maj 2012. godine, kad su pod vođstvom Tomislava Nikolića došli sa 24,04 procenta glasova.

Nakon okončanja parlamentarnih izbora, Vučić je preuzeo funkciju premijera Srbije, a nakon toga i predsedničku.

Istovremeno, dok je rasla moć lidera naprednjaka, priča o borbi protiv korupcije i kriminala je postepeno odlazila u zaborav i samo se sporadično pominjala u momentima kad su istraživanja javnog mnjenja ukazivala da je dobro reći nešto na tu temu.

Da je borba protiv korupcije i kriminala daleko ispod agende vlasti i prvog čoveka države, pokazalo se u međuvremenu i na primerima poput rušenja u Savamali, aferama “Krušik” i “Jovajica” i stvaranju klana Veljka Belivuka.

Ni u jednom od pomenutih slučajeva država, odnosno vladajuća stranka i njen lider, nisu sprečili širenje kriminala i korupcije. Štaviše, otkriveno je da su upravo predstavnici vlasti, direktno ili indirektno, bili učesnici ovih afera.

BONUS VIDEO: Vučić o Belivuku