Vučićev hod po geopolitičkoj žici

Pod naslovom "Vučić igra igru s EU", Parlament piše da Aleksandar Vučić javno zastupa proevropski stav, predstavljajući pristupanje EU kao nacionalni cilj, dok u praksi produbljuje odnose s globalnim rivalima: Kina u Srbiji gradi autoputeve, a Rusija je snabdeva energentima. Brisel Srbiji i dalje pruža legitimitet, uprkos sporom tempu reformi, a ta ravnoteža omogućava Vučiću da se predstavi i kao reformator i kao regionalni moćnik.

Vučićeva sposobnost da balansira između Zapada, Rusije i Kine delimično je rezultat "zamora od proširenja" u Briselu, što slabi EU. U isto vreme Srbija nastavlja da guši medijske slobode i demokratska prava što ostavlja Vučiću prostor da sarađuje sa suparničkim silama, dok nominalno ostaje na evropskom kursu.

Parlament konstatuje da je put Srbije ka članstvu u EU praktično u zastoju i podseća da je od početka pregovora 2012. Srbija formalno otvorila 22 od 35 poglavlja, a zatvorila samo dva, da demokratske reforme stagniraju, a Vučić odbija da se u potpunosti uskladi sa zajedničkom spoljnom politikom EU, posebno po pitanju Ukrajine.

Ova strategija donela mu je poene kod kuće, među desničarima i nacionalistima. Ipak, studentski protesti i dalje potresaju zemlju. Oni protestuju protiv korupcije nakon što je u novembru prošle godine krov železničke stanice u Novom Sadu pao i usmrtio 16 ljudi, dodaje se.

Dok se globalne sile nadmeću za uticaj na Zapadnom Balkanu, Srbija postaje lakmus papir za uticaj EU u sopstvenom susedstvu. Ali, bez sankcija za nazadovanje demokratije, autokrate se osećaju ohrabreno, a granice geopolitičkog uticaja Brisela postaju vidljive, ocenjuje Parlament.

U tekstu se navodi da lideri EU Srbiji i dalje daju legitimitet prihvatajući Vučića kao saveznika, nazivajući Srbiju zemljom "demokratske sudbine" i tvrdeći da EU ne može biti celovita bez Srbije.

Na papiru, Srbija je bliža članstvu nego ranije, ali se u stvarnosti sve više udaljava od evropskih standarda i pravila. U isto vreme EU se suočava sa nizom egzistencijalnih izazova uključujući povratak Donalda Trampa u Belu kuću, rat u Ukrajini - koji je prvobitno bio pokretač proširenja - i nazadovanje vladavine prava unutar samog bloka.

Iako je Vučić sklapao dogovore koji idu u prilog EU, poput slanja oružja Ukrajini, pregovora o litijumu i kupovine vojne opreme iz Francuske, to nije ublažilo njegove autoritarne tendencije, niti oslabilo zagrljaj Kremlja.

Vučiću diplomatsko manevrisanje pomaže da zadrži vlast, istovremeno unapređujući ključne ekonomske prioritete EU, posebno u vezi s bogatim prirodnim resursima Srbije, poput ogromnog nalazišta litijuma u Jadru.

On se već dugo zalaže za EU - na papiru, ali u međuvremenu, produbljuje odnose s Kinom koja je kroz Inicijativu Pojas i put uložila više od 10 milijardi dolara u Srbiju, uglavnom u infrastrukturu, a položaj je dodatno učvrstila tokom pandemije kovida, šaljući Srbiji stručnjake i zaštitnu opremu, navodi Parlament.

Još jedan važan igrač je Rusija čije energetske veze sa regionom prethode Vučiću, dodaje se u tekstu i podeća da je Srbija još 2008. prodala 51 odsto NIS-a ruskom Gaspromu za 400 miliona evra i 550 miliona evra u investicijama, a Gasprom je kasnije povećao udeo na 56,5 odsto. Međutim, uloga Rusije nadilazi ekonomiju - Moskva ostaje ključni politički i obaveštajni saveznik, posebno u zaštiti Beograda od međunarodnog pritiska oko Kosova. Ruski veto u Savetu bezbednosti UN sprečava međunarodno priznanje Kosova. To dodatno obeshrabruje Srbiju da se u potpunosti uskladi sa Zapadom po ključnim pitanjima, piše Parlament.

Istovremeno, Vučić se udvarao i SAD. Donedavno, Beograd je napredovao sa planovima koje vodi zet Donalda Trampa Džared Kušner da se na mestu bivšeg Ministarstva odbrane pogođenog u NATO bombardovanju 1999. izgradi luksuzni hotel vredan 500 miliona dolara.