"Vučić, Vulin, Šešelj, Vučelić, Karić": Beograđani ispred TOK-a pročitali imena onih koji bi trebalo da budu lustrirani

Na prvom mestu ljudi koji je, prema mišljenju beogradskih zborova, trebalo da budu lustrirani 6. oktobra 2000. godine. našao se Milorad Vučelić.

"Milorad Vučelić, '90-ih je bio generalni direktor RTS-a. Od 1992. bio je jedan od glavnih promotera nacionalističke propagande tokom ratova. Posle 2000. godine bio je urednik Novosti i predsednik Partizana. Ostao je u medijima i u sportu kao simbol režimske propagande", kazali su zborovi, a prenosi N1.

Potom se na listi našao Bogoljub Karić.

"Devedesetih je bio blizak Miloševiću. Vlasnik kompanije BK i finansijer režima. Obogatio se kroz monopole i veze s vlašću. Posle 2000. je bio politički aktivan kao osnivač pokreta Snaga Srbije. Poslovno je prisutan u regionu i u Rusiji. U više navrata javno je podržavao Srpsku naprednu stranku", rekli su zborovi.

Dušan Bajatović je '90-ih je bio pokrajinski funkcioner SPS-a u Vojvodini.

"Mlada nada i jedan od čelnih ljudi Miloševićevog režima. Posle 2000-ih je bio generalni direktor Srbija gasa. Postaje ključna figura u energetici i mrežama državnog i političkog uticaja. A poznat je i po milionskim zaradama", naveli su.

Potom su naveli Jorgovanku Tabaković.

"Ona je '90-ih je bila funkcionerka Srpske radikalne stranke i narodna poslanica. Zastupala je ekstremno nacionalističku i anti-zapadnu politiku. Posle 2000. godine pridružila se Srpskoj naprednoj stranci. Od 2012. je guverner Narodne banke Srbije. Optuživana je da podređuje Centralnu banku interesima vlasti", kazali su.

Miroslav Mišković je sledeće ime koje su naveli.

"On je '90-ih je bio blizak Miloševiću. Stekao je bogatstvo kroz privatizaciju i režimske monopole. Kao vlasnik Delta Holdinga posle 2000. godine ostao je najjači tajkun i ključni finansijski igrač. Koristio je političke veze za održavanje moći", rekli su.

Ivica Dačić je '90-ih bio portparol SPS-a, opravdavao politiku Slobodana Miloševića, podsetili su zborovi.

"Opravdavao je njegovu represiju tokom ratova. Održao je kontinuitet Miloševićevih kadrova u vlasti", kazali su.

Dragoslav Bokan je sledeće ime na listi.

"On je '90-ih bio uticajan u kulturnim institucijama, a bio je povezan sa paravojnim grupama bliskim Miloševićevom režimu. Učestvovao je u mobilizaciji i organizaciji propagande povezane sa ratnim događajima u regionu. Posle 2000. godine nastavio je da obavlja uticajne funkcije u kulturi, pozorištima i projektima. A odnedavno je predsednik Upravnog odbora narodnog pozorišta, gde vrši represiju nad glumcima", rekli su.

Aleksandar Vulin je, podsetili su, '90-ih je bio generalni sekretar JUL-a i blizak saradnik Mire Marković.

"Posle 2000. godine bio je ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, ministar odbrane, ministar unutrašnjih poslova i direktor BIA. Promoter je proruskog i antizapadnog kursa i jačanja bezbednosne represije", kazali su.

Dalje:

"Milovan Bojić - '90-ih je bio direktor Kliničkog centra Srbije, ministar zdravlja, član SPS-a i blizak saradnik Miloševića. Optuživan je za zloupotrebe i politizaciju zdravstva. Posle 2000. godine ostao je u zdravstvenom sistemu, a od 2017. je direktor Instituta za kardiovaskularne bolesti Dedinje. Simbol je neizvršene lustracije u medicini."

Pokojni Dragan Marković Palma je sledeće ime za koje smatraju da je pre četvrt veka trebalo da bude lustriran.

"On je '90-ih je bio lokalni moćnik u Jagodini. Bio je poznat po privatnom biznisu i kontroli određenih lokalnih firmi i preduzeća u Jagodini, često u vezi sa partijskim zapošljavanjem. Posle 2000. godine bio je osnivač i lider Jedinstvene Srbije, gradonačelnik i narodni poslanik, koalicioni partner svake vlasti. Bio je poznat po homofobiji i kontroverznoj propagandi", kazali su.

Naveli su političku karijeru Maje Gojković.

"Ona je '90-ih bila visoka funkcionerka Srpske radikalne stranke i ministarka u vladi Srbije od 1999. do 2000. godine. Bila je lojalna Šešelju i režimu Miloševića. Posle 2000. godine, kao član Srpske napredne stranke, bila je predsednica Skupštine i ministarka kulture. Trenutno je predsednica Izvršnog veća AP Vojvodine. Poznata je po gušenju parlamentarne debate", rekli su.

Vojislav Šešelj je sledeće ime.

"On je '90-ih je bio lider Srpske radikalne stranke, potpredsednikom vlade Srbije od 1998. do 2000. godine. Ratni huškač i promoter etničkog čišćenja. Nakon TV duela na televiziji BK, advokat Barović je pretučen od strane Šešeljevih saradnika. Šešelj je kasnije izjavio da se Barović okliznuo na koru od banane. Tokom protesta 1992. godine, Šešelj je ispred Skuštine Srbije izvadio pištolj na studente koji su učestvovali u demonstracijama. Otvoreno je pozivao na proterivanje Hrvata iz Vojvodine, zbog čega je pravosnažno osuđen po osnovu zločina protiv čovečnosti. Posle 2000. godine je zadržao politički uticaj, širio mržnju i ekstremizam i podržavao Srpsku naprednu stranku iz senke", nabrojali su.

Šešeljev nekadašnji bliski saradnik Tomislav Nikolić je takođe naveden.

"On je '90-ih je bio potpredsednik Srpske radikalne stranke, potpredsednik Vlade Srbije od 1999. do 2000. godine, politički saveznik Miloševića i Šešelja. Odgovoran je za ratnohuškačku politiku. Posle 2000. godine, kao predsednik Srbije od 2012. do 2017. godine, dao je legitimitet vlasti Srpske napredne stranke i omogućio Vučiću da preuzme potpunu kontrolu nad institucijama i državom", kazali su.

Zaključili su imenom koje je od svih izazvalo najglasnije negodovanje okupljenih.

"Aleksandar Vučić - '90. je bio generalni sekretar Srpske radikalne stranke i ministar informisanja od 1998. do 2000. godine. Odgovoran je za drakonski zakon o informisanju, gašenje nezavisnih medija i represiju nad novinarima, kao i ratnohuškačku politiku. Poznat je po izjavi sa Skupštinske sedmice 1995. godine: 'Pa vi bombardujte, ubijte jednog Srbina, mi ćemo stotinu muslimana. Pa da vidimo sme li međunarodna zajednica ili bilo ko da udari na srpske položaje, može li se tako ponašati sa srpskim narodom'. Za vreme njegovog mandata kao ministra informisanja, a nakon medijske kampanje i stigmatizacije na državnim medijima, ubijen je novinar Slavko Ćuruvija. Posle 2000. godine, kao lider SNS-a, uspostavio je autoritarni režim, kontrolu medija i institucija, primenjujući iste metode represije i svakodnevno kršeći Ustav Republike Srbije", zaključili su.

Okupljeni su na to vikali "Aco, lopove".