Vučić vozi Šešeljevim putem i to punom brzinom: Prevazišao je svog političkog oca i unapredio njegove metode

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić nekoliko dana boravio je u susednoj Bosni i Hercegovini, gde je obišao i okolinu Bugojna, odakle potiče njegova porodica. Mada je ključni moment posete trebalo da bude skup u Mrkonjić Gradu kojim je obeležena godišnjica hrvatske vojne akcije “Oluja”, koja je 1995. godine dovela do progona više stotina hiljada Srba iz Hrvatske, sećanje na te žrtve palo je u drugi plan u odnosu na više incidenta čija je centralna figura bio upravo Vučić.

Lokalna policija upozorila je da naoružani muškaraci u kvadovima, koji su se stanovništvu predstavili kao Vučićevo obezbeđenje, krstare Bugojnom bez ovlašćenja nadležnih organa Bosne i Hercegovine, da bi Vučić potom ministra BiH Zukana Heleza koji mu je poručio da takvo ponašanje neprihvatljivo otvoreno nazvao lažovom.

Zatim je govor na centralnoj manifestaciji sećanja na žrtve Oluje iskoristio da napadne Crnu Goru optužujući tamošnje državno rukovodstvo da konstantno rade protiv Srbije i Srba da bi, kako je rekao, “u pregovorima sa Evropskom unijom otvorili koji klaster više.

Vučić prevazišao svog učitelja

U izjavama koje su skoro celodnevno prenosili pojedini prorežimski mediji, predsednik Srbije nije birao reči u vrlo žučnima napadima i optužbama na račun susednih zemalja, a u pauzama od uvreda je poručio da je on za mir u regionu i dobre odnose sa svim susedima.

Zoran Stojiljković, profesor Fakulteta političkih nauka u penziji, ocenjuje za Nova.rs da su i najnoviji događaji tokom Vučićeva posete BiH pokazali da je “njegova trajna politika u regionu izazivačka i u navijačkom maniru, po principu kvari odnose da bi ih posle kao popravljao”.

“To je vrsta spinovanja u kome i tamo gde nema problema pravite isti, da biste prekrili ozbiljnije probleme koje kod kuće imate sa korupcijom, kriminalom, kriminalizacijom politike i to sve u vreme izborne kampanje, kada vam te teme ne odgovaraju. To bildovanje srpstva obeležava sve ove incidente, pri čemu, što se on više gura, ispada sve smešniji i jadniji sa tim sitnim incidentima”, naglašava Stojiljković.

Teškim rečima, svađom i optužbama bez pardona Vučić se, po svemu sudeći, u potpunosti vratio na matricu ponašanja, koja je još od devedesetih godina prošlog veka manir Vojislava Šešelja i Srpske radikalne stranke, u kojoj je i sam Vučić politički stasao.

“Šešelj je Aleksandru Vučiću učitelj i sada već možemo da kažemo da je prevazišao svog učitelja. Vučić je ta kombinacija starog radikalizma i medijskih manipulacija putem društvenih mreža, proizvodnje publiciteta, makar on bio i negativan. Šešelj sada izgleda kao bedni amater u odnosu na njega”, smatra Zoran Stojiljković.

Vučić se razlikuje u odnosu na svog učitelja, kako primećuje profesor FPN, jer pokušava da radikalizam kombinuje “sa nekom vrstom modernosti i da se priklanja spoljnim vetrovima od kojih zavisi prodajući svima po nešto”.

“Međutim, mislim da mu ta populistička priča više ne prolazi i da mu ni to ništa neće pomoći. Više niko sa njim kao takvim ne računa ozbiljno”, zaključuje Stojiljković.

Bojan Pajtić, profesor Pravnog fakulteta i nekadašnji predsednik Demokratske stranke, saglasan je da i ako je neko gajio iluziju da je Vučić napustio Šešeljevu političku matricu, poslednji dani su je definitivno razbili.

Svaki susret u regionu prilika za svađu

“Njegovi nastupi pokazuju da se tom putu ne vraća – već njime ide punom brzinom. Gde god se pojavi u regionu, umesto da predstavlja Srbiju kao odgovornu i pouzdanu državu, ostavlja za sobom novu političku krizu. Kao da je svaki susret sa susedima prilika za novu svađu, a ne za rešavanje problema”, ocenjuje Pajtić za Nova.rs.

Podseća da u ozbiljnim državama predsednici pažljivo biraju reči, jer znaju da svaka izgovorena rečenica utiče na odnose među državama. Kod Vučića je, međutim, kako dodaje naš sagovornik, upravo izazivanje političkih potresa postalo način komunikacije.

“To nije slučajnost, već politički metod. Kada u zemlji ne možete da ponudite odgovore na korupciju, pad institucija, urušeno pravosuđe i nezadovoljstvo građana, pokušavate da pažnju preusmerite na spoljne sukobe. To je najstariji politički trik na Balkanu – proizvodnja neprijatelja kada ponestane rezultata. Razlika je samo u tome što je nekada tu politiku zastupao kao radikalski funkcioner, a danas je vodi sa funkcije predsednika Republike”, primećuje Pajtić.

Upozorava da se zbog ovakvog ponašanja predsednika, Srbija sve manje doživljava kao faktor stabilnosti, a sve više kao izvor političkih tenzija, što je udaljava od evropskih partnera i otežava položaj svakom građaninu koji želi normalne odnose sa susedima.

“Zato danas više nije najvažnije pitanje da li se Vučić vratio Šešeljevoj politici. Važnije je pitanje da li je od nje ikada suštinski odustao ili je evropsko lice bilo samo politički kostim, koji se nosio dok je bio koristan. Jer kada sa političke scene nestanu scenografija i marketing, ostane ono što je čovek naučio u svojoj političkoj mladosti. A upravo se tome danas, nažalost, vraćamo”

Vučić ništa ne radi slučajno

I novinar Igor Božić veruje da Aleksandar Vučić nikada nije skrenuo sa Šešeljevog puta, već je svojevremeno napravio “jednu mimikriju kako bi uspeo da dobije one birače koju nisu hteli da glasaju isključivo za Šešeljevu politiku”.

“Vučić je dolaskom na vlast i nedugo posle toga napravio jednu catch-all politiku. Odjednom je nudio i Evropsku uniju i evropske vrednosti, ali je ostao veran i dosledan Šešeljevoj politici”, primećuje Božić u izjavi za Nova.rs.

Vučić je, prema Božićevim rečima, našao u svom modelu vladavine način kako da pomiri blaže nacionaliste sa tvrđim nacionalističkim biračkim telom.

“On ne radi ništa slučajno. Pretpostavljam da ima vrlo dobru sondažu u istraživanju javnog mnjenja i da tačno vidi kod kojih birača je krenuo da gubi podršku. Možda iz ovoga možemo da čitamo da pokušava da vrati podršku svojih tvrdokornih radikalskih birača”, naglašava.

Podvlači takođe da Aleksandar Vučić uvek nastoji da se pokaže jakim nad zemljama koje su manje u regionu i koje za njega ne predstavljaju opasnost u smislu političkog tereta.

“Nećete čuti njega da se tako izražava o rukovodećim ljudima neke zapadnoevropske zemlje. Pažljivo bira kome će tako da se obrati. Ako neko dolazi iz Evropske narodne partije (EPP), vi od Vučića nećete čuti takvu vrstu komentara. On zna da u ovom odnosu snaga u Evropi ne može da ima posledice iz Evrope ako napada nekog socijaldemokratu ili političara koji nije desno-populistički orijentisan. Pokušava da nađe u Evropi saveznike upravo u tim političarima koji dobijaju na popularnosti zbog sve većeg antimigrantskog osećaja kod glasača u EU”, ističe Igor Božić.

U ovom kontekstu Aleksandar Popov iz Centra za regionalizam napominje da Aleksandar Vučić koristi dešavanja na globalnom planu da sve dublje prelazi “crvene linije relativno nekažnjeno, jer ukori koji stižu iz Evrope ili su suviše blagi, ili čak i kada su oštri ostaju efikasni”.

Ne može da se vrati u normalu

Primećuje da predsednik Srbije sve manje obzira i diplomatskog tona ima u odnosu prema komšijama, posebno Crnoj Gori, jer ga “Vučića izbacuje iz koloseka to što je Crna Gora na pragu Evropske unije”.

Navodi da je i na unutrašnjem planu Vučić postao krajnje beskrupulozan.

“On jednostavno ide putem za koji zna da je put bez povratka.Više ne može u rikverc, ne može da se vrati u normalu, da, kako Evropa traži uspostavi demokratske odnose, da institucije funkcionišu, da zakoni važe jednako za sve. Vučić to više ne može da obezbedi i on to zna i Evropa to zna. Sada je to pat-pozicija koja čeka da se rasplete, ovaj globalni Gordijev čvor”, zaključuje Popov.