Iako je Srbija u više navrata kategorički odbila mogućnost da Priština aplicira za članstvo u Ujedinjenim nacijama (UN), predsednik Srbije Aleksandar Vučić otvorio je mogućnost za kompromis kada je reč o drugim međunarodnim organizacijama. Profesor Marko Milanović objašnjava za Novu da to može biti Unesko ili Interpol, organizacije gde je Priština već pokušala da uđe, ali nije uspela. Ovoga puta, napori Prištine možda i urode plodom, dok bi istovremeno Beograd "zažmureo" na ovu inicijativu Kosova, te ne bi sputavao da postane članica pomenutih organizacija.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je nedavno da je Srbija uvek spremna na razgovor i na brojne kompromise kada je reč o sporazumu sa Prištinom. Ipak, ponovio je da je „crvena linija“ Srbije članstvo Kosovo u Ujedinjenim nacijama (UN), o čemu je već u nekoliko navrata jasno i javno govorio.
Osim UN, prema rečima Vučića, postoji dosta prostora za razna kompromisna rešenja koje uključuju da se i „zažmuri“ na jedno oko (možda i dva) kada je reč o članstvu Kosova u određenim međunarodnim organizacijama.
Odgovarajući na pitanje da li to znači da postoji otvorenost, odnosno da se ne zatvaraju vrata za mogućnost da Srbija kaže „da“ članstvu Kosova, on je poručio:
„U nekim organizacijama da. Ne govorim o Savetu Evrope, to su već pokrenuli bez nas““, rekao je nedavno Vučić gostujući na Euronews televiziji.
Na koje organizacije je Vučić mislio, a nije na UN?
Profesor međunarodnog prava na Univerzitetu u Redingu Marko Milanović navodi da ne može u potpunosti biti siguran o kojim se organizacijama radi, ali da to svakako mogu biti Unesko i Interpol, organizacije za koje je Priština ranije aplicirala.
„Naravno ne mogu da budem u potpunosti siguran jer ne znam o čemu su razgovarale dve strane u tajnosti. Ali postoje barem dve međunarodne organizacije u koje je Kosovo je prethodno pokušalo da se učlani. To su Unesko i Interpol“, ističe Milanović za Novu.
Naš sagovornik napominje da obe organizacije mogu da prime države koje nisu članice Ujedinjenih nacija (UN), što Priština, kao što je poznato, nije.
„I u slučaju Uneska i Interpola možete da postane članica sa dvotrećinskom većinom glasova država članica. Srbija ne mora da kaže da, odnosno da glasa za tu aplikaciju. Ona po novom sporazumu ima obavezu da ne kaže ne. Da li je to dovoljno da bi Kosovo dobilo dovoljan broj glasova – ne znam“, poručuje profesor Milanović.
Podsetimo, upravo su ove dve organizacije u nekoliko navrata pominjanje kao veliki ciljevi prištinske diplomatije. Iako je u više navrata navođeno da će Priština aplicirati za članstvo u Interpolu, ali se u oktobru odustalo od toga jer nije mogla da obezbedi dovoljnu podršku na Generalnoj skupštini ove organizacije.
Pročitajte još...
Kako su mediji tada pisali, premijeru Kosova Aljbinu Kurtiju „sugerisano je da će u slučaju da podnesu članstvo ponovo doživeti debakl“, te da sada nije trenutak za to.
Četiri godine ranije, Kosovo je apliciralo, ali nije postalo član.
Pored ove organizacije, Kosovo je apliciralo i u Unesko, ali nije primljeno. Pre godinu dana, premijerka Srbije Ana Brnabić poručila je da je ne čudi ova inicijativa.
„To je ono čemu oni teže i nastoje da se uključe u Unesko, mi tu borbu svakodnevno vodimo i za jasnu smo depolitizaciju Uneska, a pritom imamo u ovom trenutku punu podršku i razumevanje da privremene institucije u Prištini ne mogu biti član Uneska, tako da, bez obzira na lobiranja, verujem da ćemo uspeti da zadržimo status u tom smislu i da se odbranimo od napada“, rekla je premijerka.
Kada je reč o članstvu u NATO, Vučić je već istakao da su Srbiji tu ruke vezane, dok je članstvo u EU još uvek na „dugom štapu“.
Bonus video: Da li Srbija uopšte ima prostor da kaže ne evro-američkom predlogu za Kosovo
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare