Vučić pokrade izbore - Evropa ćuti. Gruzijska vlast pokrade izbore - Brisel se trese

Vladajuća stranka Gruzijski san pobedila je proevropsku opozicionu koaliciju na parlamentarnim izborima, osvojivši ukupno 54 odsto glasova. Opozicija se odmah usprotivila ishodom izbora, i naveli su da su glasovi pokradeni kao i da će to udaljiti Gruziju od EU i približiti je Rusiji.

Odmah su usledile reakcije iz Evrope, pa se tako u nedelju oglasio predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel i pozvao na hitnu istragu.

"Ova navodna kršenja moraju biti ozbiljno istražena i eliminisana“, naveo je Mišel.

Reagovala i nekadašnja poslanica Evropskog parlamenta Viola fon Kramon. Napisala je na svom X da se slična situacija dogodila u Srbiji, ali da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić "to odradio mnogo elegantnije".

"Bolje je prikrio prevaru. U Gruziji to izgleda još brutalnije. Bidzina (predsednik Gruzije) i njegovi prevaranti su znali da pod normalnim okolnostima nemaju većinu, pa su sila i brutalnost prema posmatračima i novinarima bile mnogo jače“, napisala je ona.

Sve ovo pokreće pitanje šta je bilo sa Srbijom kada se gotovo ista stvar događala u decembru. Tada smo bili svedoci više slučajeva izborne krađe - od otvorene kupovine glasača, do njihovog "preseljavanja" kako bi poboljšali izborni rezultat SNS tamo gde je potrebno. Tako je najveću pažnju javnosti imao slučaj 'Štark arena', gde su dolazili glasači iz Republike Srpske kako bi glasali u Beogradu. Ipak, od EU gotovo nikakve reakcije nije bilo.

"Za razliku od Srbije, u Gruziji nisu toliko konstruktivni u ideji za EU"

Urednik portala European Western Balkans Nemanja Todorović Štiplija rekao je za naš portal da je glavna razlika između izbora u Srbiji i Gruziji to što naša vlada više ide ka Evropi.

"Gruzijska vlada koja je sada pobedila na izborima nije konstruktivna po pitanju bilo kog procesa saradnje sa Evropskom unijom i njenim državama članicama. Dakle, za razliku od Srbije, gde su Aleksandar Vučić i ministri na neki način konstruktivni po pitanju dijaloga sa Prištinom, izvoza oružja u Ukrajinu i slično, gruzijska vlada donosi odluke koje su u potpunoj suprotnosti svemu tome. Iz tog razloga, to je možda glavna razlika zbog čega EU drugačije gleda na izborni proces u toj državi i kod nas", kazao je on.

Dalje, naveo je da je kvalitet izbora u Gruziji upitan već neko vreme, i da je to vrlo slično kao i u Srbiji.

"Mediji su im zarobljeni, a poslednjih godina u Gruziji postoje tendencije ozbiljnijeg zarobljavanja države nego kod nas - na primer, tamo je usvojen Zakon o stranima agentima koji je gruzijska vlada, bez ikakve konsultacije sa Unijom, usvojila i zbog čega su silne organizacije i fondacije koje dolaze iz Evrope prepoznate kao strani uticaj. Gruzijske vlasti, tačnije ta partija Gruzijski san, nisu u suštini proruske. U medijima postoji nerazumevanje tog načina na koji Gruzijski san funkcioniše iz razloga što oni možda imaju te tendencije slične vlastima u Rusiji, ali one nisu proruske", kazao je on za Nova.rs.

Radi se, dodaje, o jednoj ozbiljnoj tajkunskoj partiji iza koje stoji veliki kapital u toj državi.

"Gruzija je prošla kroz period tranzicije gde je došlo do toga da je veoma velika količina finansijskih sredstava u rukama malog broja ljudi u zemlji, koji su osnovali tu partiju i vode zemlju. Znači, rukovodstvo Gruzije je na tim pozicijama da bi krali još više, a ne da upravljaju državom. Inače, Gruzijski san je imao tu proevropsku komponentu u kampanji, ali mislim da je EU shvatila da je to njima samo pokriće da bi dobili podršku širokih narodnih masa a da nisu zainteresovani za evrointegracije", objasnio je on.

"Interes EU je svojevrsno političko šibicarenje u odnosu na Rusiju"

Sa druge strane, marketinški stručnjak Igor Avžner kazao je za naš portal da se na primeru gruzijskih izbora čini da možemo da vidimo u stvarnom zivotu realizaciju poslovice: “Lepota je u očima posmatrača”.

"Očigledno je isto i sa izbornom krađom. Nikako da shvatimo da je međunarodna politika isključivo sprovođenje sopstvenih ciljeva pojedine zemlje ili grupacije zemalja, kakva je na primer EU. Da li još uvek imaju interes da Vučić vlada? Sigurno. Da li imaju interes da se promeni vlast u Gruziji? Sigurno. Njihov interes je svakako i svojevrsno političko šibicarenje u odnosu na Rusiju. Da 'pecnu', gde će da zaboli više. U ovom trenutku, svedočimo njihovoj proceni. Zaboleće više ako se stvari ne odvijaju kako je protivnik zamislio u Gruziji, nego u Srbiji. Doći će i Srbija na red jednog dana", rekao je on.

"Razni dogovori 'ispod stola' o kopanju litijuma i pretvaranju Srbije u rudarsku koloniju, formalna verifikacija predaje Kosova, jer je neformalno posao vec završen, razni razgovori preko nekih 'komunikacija' o Oskaru, a nije Vajld… očigledno su karte na koje EU igra. Za sada dolazi do svega što je zacrtala, istina je, uz malo sporiji tempo od projektovanog. Sa druge strane, u Srbiji taj malo sporiji tempo znaci isključivo produžavanje agonije za one koji nemaju izbora da odavde odu, nemaju izbora da se otrgnu iz 'zagrljaja' partije, ucena, pritisaka, straha, ili jednostavno neće… Da pojednostavim, u Srbiji odavno nema izbora. Hteli mi to da priznamo ili ne, i htela EU ili međunarodna zajednica to da prizna, ili ne", rekao je Avžner za Nova.rs.

Kakva je situacija bila u Srbiji

Izbori u Srbiji 2023. protekli su u senci ogromnog broja neregularnosti. Tim povodom, stigao nam je u februaru i izveštaj ODIHR-a o izborima, gde je rečeno, između ostalog, da "vlasti treba da spreče zastrašivanje i pritisak na birače, uključujući i zaposlene u javnom sektoru i državnim institucijama

Sa druge strane, nakon naših izbora u decembru nismo čuli Mišela da poziva na hitnu istragu. Umesto najviših evropskih zvaničnika, za izborni proces u Srbiji se oglasilo svega nekoliko posmatrača izbora iz Evropskog parlamenta.

Tako je Klemen Grošelj, šef posmatračke misije EP na izborima u Srbiji u intervjuu za Novu govorio da je na svoje oči video neobične gužve na biračkim mestima i koordinaciju glasanjem. Takođe, govorio je i o onome što se dešavalo u beogradskoj Štark areni.

"O dešavanjima u Areni smo videli u medijima. To smo već pomenuli u našem izveštaju, reč je o premeštanju ljudi iz Republike Srpske, ali i iz opština i gradova u Srbiji u kojima nisu bili lokalni izbori, tako da su ti ljudi dolazili i glasali u Beogradu. To je nešto što niko od posmatrača nije očekivao i utoliko nas je više iznenadilo", rekao je on.

Osim njega, reagovao je i Andreas Šider, posmatrač na decembarskim izborima u Srbiji. On je ranije izjavio da je žalosno videti da se preporuke misije ODIHR u unapređenju izbornih uslova nisu poštovale i da nisu sprovedene, kao i da je predsednik države Aleksandar Vučić saveznik ruskog predsednika Vladimira Putina.

Isto tako, i šef posmatračke misije Parlamentarne skupštine Saveta Evrope Stefan Šenah rekao je ranije u intervjuu za Novu da su izbori u Beogradu pokradeni, a da je izveštaj ODIHR potvrdio zabrinutost posmatrača.

Inače, povodom izbornog procesa u Gruziji reagovao je i predsednik stranke Srbija centar Zdravko Ponoš. On je na svom X nalogu napisao šta bi bilo potrebno da u Gruziji budu priznati izbori kao regularni.

„Da bi i neregularni izbori bili priznati kao regularni, moraš litijum da imaš, a Kosovo da pristaneš da nemaš. I da budeš kućni ljubimac“, izjavio je on.

BONUS VIDEO: