Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je, povodom naloga za hapšenje ruskog predsednika Vladimira Putina zbog ratnih zločina koji je izdao Međunarodni krivični sud, da misli da je to odluka koja će imati politički loše posledice, koja će imati u ljudskim životima loše posledice i koja govori da postoji velika nespremnost da se razgovara o miru.
„Moje pitanje je ‘sad ste ga optužili za najveće ratne zločine, s kim ćete sad da razgovarate’“, poručio je Vučić novinarima u predsedništvu, gde se obratio naciji povodom jučerašnje runde razgovora između Beograda i Prištine, u kojoj su obe strane prihvatile Aneks Sporazuma o normalizaciji međusobnih odnosa, prenosi N1.
Upitao je da li Zapad čeka poraz Putina i koliko će još da čeka.
„Je l’ stvarno mislite da je Rusiju moguće poraziti za mesec dana, tri meseca ili godinu dana“, dodao je.
Kazao je da je „nesumnjivo da je cilj onih koji su to uradili da Putinu otežaju komunikaciju, da svako ko razgovara sa njim ima u svesti da je on optužen za ratne zločine, da dodatno oteža ekonomsku situaciju Rusije, da napravi od nje svetsku pariju“.
Na pitanje šta bi Srbija učinila kao potpisnica Rimskog statuta kojim je osnovan Međunarodni krivični sud, u slučaju da Putin dođe u Srbiju, odnosno da li bi ga uhapsila i izručila on je kazao da je to „bezveze pitanje, jer je jasno da dok traju sukobi Putin nema kuda da dođe“.
Dodao je da on nije hapsio ni one koje je tražio ad hok Tribunal, „a to nije Međunarodni krivični sud“.
„Imamo pametnija posla u ovom trenutku, osim ako Rade Basta ne misli drugačije“, poručio je Vučić, aludirajući na izjavu ministra privrede da bi Srbija trebalo da uvede sankcije Rusiji.
Međunarodni krivični sud izdao je u petak nalog za hapšenje ruskog predsednika Vladimira Putina zbog ratnih zločina.
Kako su rekli iz MKS, Putin je navodno odgovoran za ratni zločin nezakonite deportacije i transfera stanovništva (dece) iz okupiranih područja Ukrajine u Rusku Federaciju.
Zločini su navodno počinjeni na okupiranoj teritoriji Ukrajine najranije od 24. februara 2022. godine, navodi MKS na sajtu.
„Postoji osnov za sumnju da g. Putin snosi individualnu krivičnu odgovornost za pomenute zločine, zato što je počinio ova dela direktno, zajedno sa drugima i preko drugih, i zato što nije uspeo da vrši kontrolu nad civilnim i vojnim potčinjenima koji su počinili dela, ili je dozvolili da ona budu naređena, a bili su pod njegovom kontrolom“, navodi MKS.