Više od dve decenije prošlo je od kada je Srbija ukinula smrtnu kaznu, tri od kada je ukinuta poslednja smrtna presuda, ali smo od predsednika države čuli da treba razmisliti da se ona ponovo vrati na snagu. Nakon tragedije i ubistva male Danke u Boru, a pre toga posle zločina u školi “Vladislav Ribnikar” i okolini Mladenovca predsednik Aleksandar Vučić predložio je isto. Stručnjaci ovo vide kao populistički potez, koji je protivan Ustavu, ali i praksi u većini zemalja Evrope.
Napuštanjem nasleđa devedesetih, ukidanjem sankcija i povratkom u međunarodne organizacija poput Saveta Evrope, Srbija se obavezala da će ukinuti smrtnu kaznu. Poslednja takva presuda je doneta 1992, a formalno prestala da postoji kao kaznena mera u Srbiji daleke 2002. godine, što je bio jedan u nizu koraka da bi Srbiju ponovo „prigrlili“ i prihvatili posle međunarodnih sankcija.
Više od 20 godina kasnije, Srbija se vraća na poziciju odakle je pobegla: sve češće se pominje izlazak iz Saveta Evrope, dok je predsednik države Aleksandar Vučić izjavio da će predložiti da se ponovo uvede smrtna kazna.
Komentarišući ubistvo dvogodišnje Danke Ilić izjavio je da će predložiti Vladi kada bude formirana da razmotri sva pitanja i sve preporuke Saveta Evrope u vezi sa ponovnim uvođenjem smrtne kazne.
Nije prvi put da predsednik pominje da je njegovo mišljenje da bi trebalo promeniti krivično zakonodavstvo i da bi trebalo razmisliti o uvođenju najstrože kazne. Takve najave čuli smo i posle majskih tragedija, čime se očigledno koketira sa stavom i emocijama najšire javnosti koja prirodno na taj način reaguje nakon tragičnih vesti.
Zbog toga stručnjaci ocenjuju da se predsednik igra sa emocijama i da nas takve najave vode u neželjeno društvo Belorusije i Rusije, koje jedine imaju instituciju ove kazne.
Advokat Rodoljub Šabić ocenjuje da je u pitanju očigledno populistički potez koji ima za cilj pridobijanje simpatija “emocionalizovanih i neobaveštenih” ljudi šokiranih vestima o zločinu.
„Pravno to je praktično neostvariv potez. Najava da će čim se vrati iz Pariza zatražiti to od Vlade je bespredmetna jer ‘tehnička’ Vlada, a drugu nemamo, nema pravo predlaganja bilo kakvog zakona. A mogućnost da predsednikova ideja bude realizovana kad bude izabrana nova Vlada podrazumeva da ta Vlada predloži, a Skupština usvoji zakon direktno suprotan Ustavu koji zabranjuje smrtnu kaznu a na koji su se zakleli i predsednik i Vlada i poslanici“, objašnjava Šabić za Novu.
Da bi takva odluka mogla da se sprovede u delo, Šabić kaže da mora da se realizuje čitav niz koraka.
„I uz to podrazumeva prethodnu promenu Ustava i potvrdu toga na referendumu kao i otkazivanje Evropske konvencije o ljudskim pravima koja takođe zabranjuje smrtnu kaznu, samim tim i napuštanje Saveta Evrope i odustajanje od puta u EU. Inače u Evropi u svojim pravnim porecima samo dve zemlje, Rusija i Belorusija imaju smrtnu kaznu, s tim što je Rusija još pre četvrt veka uvela moratorijum na izricanje i primenu“, zaključuje Šabić.
Eventualnom odlukom da vrati smrtnu kaznu, Srbija bi se svrstala uz još samo dve zemlje u Evropi koje imaju smrtnu kaznu, a koje nisu prepoznatljive po poštovanju ljudskih prava. Samo Rusija i Belorusija poznaju instituciju smrtne kazne, a osim toga one su i jedine dve zemlje na Starom kontinentu koje nisu članica Saveta Evrope.
Baš ovu organizaciju Srbija bi mogla da napusti ukoliko Priština postane nova članica u maju. Dakle, smrtna kazna je još jedan korak da napuštanju Saveta Evrope, što bi bio veliki udar na već poljuljanu demokratiju i stanje ljudskih prava u Srbiji.
Pravnik za ljudska prava Nikola Kovačević kaže da je ovo nesporno populistička najava koja bi mogla da se završi i definitivno uvođenjem smrtne kazne u Srbiji za eventualno pet godina. Kako ocenjuje sagovornik Nove, u tom slučaju bi svi bili na gubitku.
“Neverovatno je tužno i bolno da se posle devedesetih godina ponovo priča o uvođenju smrtne kazne. Ne znam da li je realno da se to desi, ali je poražavaju da zemlja koja je više od 20 godina u Savetu Evrope i razmišlja da uvede smrtnu kaznu. Posle tragedija u Ribnikaru i Mladenovcu, pa evo sada i nakon poslednje tragedije čuli smo da se aktivno razmišlja o uvođenju smrtne kazne gde bi na gubitku bili svi građani. Bolno je da mi o tome razmišljamo”, objašnjava sagovornik Nove.
PROČITAJTE JOŠ:
On naglašava da bi bila katastrofalna odluka da se napusti Savet Evrope ili da se posegne za odlukom oko uvođenja smrtne kazne, što bi prema njegovim rečima bio veliki korak unazad kada je reč o ljudskim pravima i demokratiji u Srbiji.
Ipak, izjava predsednika države koja se neretko ponavlja nakon velikih tragedija ima veliku podršku među građanima.
Više od polovine građana Srbije podržava smrtnu kaznu, a svaki četvrti je protiv, pokazala je anketa udruženja Srbija protiv smrtne kazne iz 2021. Godine. Među onima koji su za ovu kaznu, odlučno je podržava 35 odsto.
Za sada nije bilo šire društvene i stručne debate oko toga da li treba da se vrati smrtna kazna, osim najave predsednika da će predložiti Vladi da se ona uvede.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare