173
Neformalni lider Srpske napredne stranke (SNS) Aleksandar Vučić do nedavno je imao verovatno dva najveća problema na unutrašnjem planu: snažnu i brojnu koaliciju "Srbija protiv nasilja" koja je dobila skoro milion glasova na decembarskih izborima i mogućnost formiranja jakog saveza na desnici. Zahvaljujući tome što se desnica nije dogovorila i nesebičnom "doprinosu" čoveka koji je stavio klip u motor, Vučićeva jedna briga rešena je pre izbora. Druga je rešena nekoliko meseci posle izbora - SPN se raspala i dovela u stanje da se dojučerašnji partneri svađaju i javno prozivaju. Takav politički ambijent otvara prostor vlastima da grade EXPO praktično bez kontrole ili da po ubrzanoj proceduri dogovaraju i planiraju otvaranje rudnika u dolini Jadra.
Kroz pomenuta dva raskola, Aleksandar Vučić je napravio veliki korak u napred ka tome da nema široki otpor protiv njegove vlasti, a pomenuti događaji sigurno su mu „vetar u leđa“ da lakše podnese pritiske koji dolaze spolja.
Osim pritisaka i vetrova koji duvaju spolja, predsedniku i njegovoj stranci otvoren je put ka kopanju litijuma, izgradnji izložbe EXPO bez bilo kakve kontrore, „prepumpavanju“ cene nacionalnog stadiona i nizu drugih projekata u kojima je snažna opozicija do sada bila bila veliki korektivni faktor. Kroz njeno razbijanje i raslojavanje na manje partije i pokrete, Vučić je dobio lakši zadatak nego što je imao krajem 2023. godine.
Godinama predsednik države i bivši lider SNS Aleksandar Vučić uvlači na svoj „brod“ razne aktiviste, pojedince, pokrete ili stranke, čime naprednjaci šire svoju bazu i uništavaju opozicioni potencijal. U tom usisavanju gotovo da je „progutao“ kompletnu desnicu, koja je pre toga Vučića nazivala izdajnikom i kritikovala njegovu nacionalnu politiku.
Lista onih koji su „progledali“ je nepregledna: od Milana Stamatovića, Aleksandra Šapića, pa do Milice Đurđević Stamenkovski.
Iako formalno opoziciona stranka, nedavno je i Narodna stranka podržala SNS na Vračaru, zbog čega je dosadašnja potpredsednica Ivana Parlić napustila stranku.
Prethodno pomenuta imena lidera stranaka i pokreta Vučić je usisao ranije, izuzev Zavetnika i MIlice Đurđević Stamenkovski sa kojima je saradnju ostvario nakon izbora.
Prema izjavama lidera stranaka desnice, koji su prisustvovali sastanku na kojem je trebalo da dođe do jedne kolone desnice, upravo je suprug Milice Đurđević Stamenkovski stopirao tu saradnju.
Kako su tvrdili prisutni na sastanku, on nije želeo saradnju sa strankama proevropske opozicije, posle čega se i raspala bilo kakva mogućnost saradnje. Epilog je bio da su Zavetnici izašli sa Dverima u koaliciji, nisu prešli cenzus, da bi nakon toga zavetnici ušli u vlast sa SNS.
Ispod cenzusa na izborima ostala je i Narodna stranka, a jedino je koalicija NADA zadržava parlamentarni status.
Da su zavetnici imali duboke veze sa naprednjacima potvrđuje i slučaj Dragana Nikolića, bivšeg poslanika zavetnika koji je dva puta bio i član SNS. Okarakterisan kao poslanik na “pozajmici”, koji se vratio u redove naprednjaka, Nikolić je bacio sumnju da zavetnici nisu u velikom ideološkom i političkom sukobu sa naprednjacima.
Konačno, ne treba zaboraviti da je politički uspon Đurđević Stamenkovski počeo zahvaljujući gostovanjima na televizijama sa nacionalnom frekvencijom, konkretno Hepi televizije.
Time je zavetnicima dat medijski „vetar u leđa“ i otvoren put ka glašačkom telu, što drugi opozicionari imaju retko ili nikada.
Iako vlast formalno nije učestvovala u raspadu koalicije Srbija protiv nasilja, nestajanje ove organizacije koja je brojala devet stranaka i osvojila gotovo milion glasova na decembarskim izborima umnogome je olakšala naprednjacima da lakše sprovode upravljanje državom.
Uoči redovnih lokalnih izbora 2. juna došlo je podela unutar SPN, usled čega je jedan deo opozicije predvođen Strankom slobode i pravde (SSP) odlučio da bojkotuje beogradske izbore. Zeleno-levi front, DS, Narodnih pokret Srbije i PSG odlučili su da izađu na izbore, a međuvremenu su slate kritičke poruke iz oba tabora opozicije.
Rezultat je bio da je koalicija nestala, iako je više od 900.000 glasova bio respektabilan rezultat i odlična osnova da se organizacija pozicionira kao kompaktna alternativa opoziciji.
PROČITAJTE JOŠ:
173
3
7
Sada je više nego jasno da nisu mali antagonizmi između onih koji su izašli i onih koji nisu na izbore, što ne znači da neće doći do saradnje u budućnosti, iako su trenutno mali izgledi za tako nešto.
Javnost i analitičari procenjuju da bi zaustavljanje i otpor projektu “Jadar” mogao biti taj kohezioni faktor oko eventualne koordinacije pomenutih stranaka, iako je to još uvek u magli. Šteta je već napravljena, što je vlast oberučke prihvatila.
Politički analitičar Aleksandar Ivković naglašava da je utisak da vlada velika letargija u opozicionoj javnosti i da je to svakako prouzrokovano raspadom koalicije “Srbija protiv nasilja” i načinom na koji se to odrazilo na izborne rezultate u junu.
“Mislim da pristalice opozicije smatraju da je došlo do totalnog poraza i da je posle svega što se desilo od protesta „Srbija protiv nasilja“ 2023. i velike energije koja je uložena, vlast na kraju uspela da se „izvuče“ bez ikakvih političkih gubitaka (što nije potpuno tačno, imajući u vidu recimo, Niš i Čačak, ali većina opozicije je pre svega fokusirana na Beograd). Takva percepcija, onda, vodi ka pasivizaciji i odustajanju od političke borbe jer se ne veruje u uspeh, i stvara se brisani prostor za vlast”, objašnjava Ivković za Nova.rs.
On dodaje da se sada nastavljaju rasprave unutar opozicije što prema njegovi rečima šteti opozicionoj celini.
“Te rasprave služe samo da se pojedinačne stranke pozicioniraju unutar opozicije, ali te pojedinačne stranke su individualno preslabe da bilo šta postignu”, naglašava Ivković i podseća da je vlast uspešno kooptirala Zavetnike, radikale i mnoge druge grupe koje su mogle da privuku desne opozicione glasače.
BONUS VIDEO: „Oni će da se bore za mandate, a mi za izborne uslove“: Kakvi su sada odnosi u opoziciji
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare