Prisustvo predsednika Srbije Aleksandra Vučića na svečanosti povodom početka radova na izgradnji terminala za prihvat tečnog prirodnog gasa u Aleksandropolisu predstavlja signal zapadnim partnerima da Beograd traži alternativu za ruski gas iako taj projekat, iz niza razloga, za potrošače “plavog energenta” u Srbiji alternativa nikako ne može biti, smatra domaća stručna javnost.
Da tečni prirodni gas koji će se dopremati u luku kraj Soluna nije održiva alternativa za Srbiju, bar u datom trenutku, svestan je i sam predsednik Vučić, koji je izjavio da će biti potrebno godinu i po dana kako bi se izgradio gasovod između Grčke i Bugarske kojim bi se taj energent transportovao do naše zemlje, kao i da će Srbija u narednih nekoliko godina 99 odsto svojih potreba za “plavim energentom” podmirivati iz Rusije. Stručna javnost ističe da izgradnja terminala u Aleksandropolisu iziskuje vreme, ali da veći problem predstavljaju cena i količina gasa iz njega na koje bi Srbija mogla računati. Eksperti kažu da bi taj gas bio skuplji od ruskog kao i da je reč o znatno manjim količinama od onih koje nudi Moskva.
Ekspert za energetiku Velimir Gavrilović kaže za Danas da je za Srbiju dobro da obezbedi alternativu ruskom gasu, ali da je veliko pitanje u kojoj meri će tečni prirodni gas dopreman u Aleksandropolis to objektivno gledano i biti.
„Osnovni problem su količine na koje bi Srbija mogla računati. Naša zemlja ne učestvuje u izgradnji tog terminala. One države koje učestvuju u tom projektu sasvim sigurno to čine da bi mogle da imaju dovoljno gasa za svoje potrebe. Shodno tome postavlja se pitanje da li će biti viškova za ponudu drugim kupcima na tržištu i o kojim količinama je reč. Ako znamo da Rusija više ne izvozi gas u Bugarsku, te da je Sofiji neophodno snabdevanje iz nekog drugog pravca, ta zemlja će se zbog potrošnje naći u situaciji da sve količine koje dobija iz Aleksandropolisa zadrži za sebe a ne da ih prosleđuje u Srbiju. Pitanje je i da li će prihvatni kapacitet terminala biti dovoljno veliki da istovremeno apsorbuje unapred naručene količine gasa kao i dodatne koje bi kada bude izgrađen mogla da zatraži, primera radi Srbija za svoje potrebe“, objašnjava naš sagovornik.
Shodno tome Gavrilović smatra da Vučićeva podrška izgradnji terminala ima i političku dimenziju kako bi se zemljama Evropske unije i Sjedinjenim Američkim Državama pokazalo da Srbija traži alternativu ruskom gasu, što Brisel i Vašington usled sankcija koje sprovode prema Moskvi zbog ruske vojne intervencije u Ukrajini očekuju od Beograda.
„Svakako je da u nastupu predsednika Vučića po ovom pitanju ima politike, a s druge strane dobro je da Srbija ima kakvu takvu mogućnost da se gasom snabdeva i mimo Rusije. Naravno, treba naglasiti da, bar u ovom trenutku, to nije nikakva održiva alternativa. Jednostavno, izgradnja terminala u Aleksandropolisu je tek počela, potrebno je da prođe vreme da bi se projekat završio, što znači da na taj gas potrošači u Srbiji ne mogu da računaju odmah. A i kada do toga dođe, evidentno je da će zbog troškova transporta cena tečnog prirodnog gasa biti znatno veća nego ona koja se plaća za ruski gas“, navodi Gavrilović.
Opširnije čitajte na sajtu Danasa.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare