0
Gotovo sve evropske institucije i nevladine organizacije godinama unazad ukazuju na korupciju u Srbiji na najvišem nivou, organizovani kriminal, ugrožene medije, zarobljene institucije, pravosuđe pod pritiskom vlasti… Iako ozbiljno kaska i već dugo gotovo da ne beleži napredak u evrointegracijama, predsednik Aleksandar Vučić i drugi predstavnici vlasti ovih dana upadljivo glasno najavljuju da će Srbija snažnije i brže ići na putu ka EU. Sve to u trenutku velikih pritisaka da uvede sankcije Rusiji i prizna Kosovo.
Posle skoro tri godine bez otvorenog poglavlja, Srbija je u decembru 2021. po novoj metodologiji pristupanja EU otvorila prvi klaster. Reč je o klasteru koji obuhvata četiri poglavlja – transportna politika, energetika, trans-evropske mreže i životna sredina i klimatske promene.
Ozbiljan zastoj na evropskom putu zemlje koja je osam godina u procesu pregovora posledica je ne samo nedostatka reformi, već i ozbiljnih problema u zemlji – od korupcije i organizovanog kriminala, preko zarobljenih institucija, do političkih pritisaka na pravosuđe, ugrožene slobode izražavanja i medija…
Sve ove stavke pominju se u gotovo svakom izveštaju Evropskog parlamenta, ali i nevladinih organizacija. Tako, na primer, organizacija Fridom Haus Srbiju već neko vreme ne svrstava u kategoriju demokratskih država – već među hibridne režime u kojima je “vlast zasnovana na autoritarizmu kao posledici nepotpune demokratske promene”.
Čak i poslednji izborni proces od 3. aprila, koji dolazi nakon međustranačkog dijaloga uz posredovanje EU, prema oceni OEBS-a, obeležen je nejednakim uslovima za učesnike izbora, koji su posledica favorizovanja predstavnika vlasti od većine medija, pritiska na zaposlene u javnim preduzećima i zloupotrebe administrativnih resursa.
U jeku rata u Ukrajini, pritisaka na Srbiju da se pridržu sankcijama protiv Rusije i prizna Kosovo, Aleksandar Vučić obećava još snažniji put ka EU i nabraja sve koristi koje Srbija ima od evrointegracija, sve ono što nije činio godinama.
„Uprkos tome što je to nepopularno u Srbiji, i što prema poslednjih istraživanjima koja su nedvosmislena, prvi put imamo jasnu većinu građana koji su protiv ulaska Srbije u EU, nije naš posao da podilazimo javnom mnjenju, naše je da ga čujemo i razumemo, ali da radimo šta je najbolje za državu“, rekao je Vučić u obraćanju u Predsedništvu Srbije.
Naim Leo Beširi, izvršni direktor Instituta za evropske poslove, navodi za “Novu” da ga iznenađuje “povampireni” entuzijazam predsednika da ćemo brže u EU i kaže da postoji niz preduslova da Srbija bude uopšte razmatrana za članstvo u Uniji.
“To su uvođenje sankcija Rusiji, Belorusiji i drugim zemljama u skladu sa zajedničkom spoljnom, bezbednosnom i odbrambenom politikom EU, garantovanje integriteta BiH, priznavanje genocida u Srebrenici, rešavanje ratnih zločina i bilateralnih pitanja sa svim zemljama EU u okruženju, kao i potpisivanje i dosledna primena pravno-obavezujućeg sporazuma sa Prištinom. Međutim, da ovih izazova nema, ostaju državno pomognut organizovani kriminal, rasprostranjena korupcija, od političara zavisno sudstvo i izrazito nizak standard građana kao posledica. Ako se posle 10 godina kontrole svih delova društva i sve tri grane vlasti, predsednik odlučio da odseče ruke korupciji, prekine lukrativni odnos s kriminalom, obezbedi nezavisno sudstvo, slobodu medija…, onda se možda i odlučio da promeni spoljnopolitički kurs i usmeri ga tamo gde razum nalaže”,ističe Beširi.
On kaže da je EU poklonila građanima Srbije četiri milijarde evra bespovratne pomoći, te da su najveći investitori i poslodavci upravo firme iz EU.
“Kardiovaskularni problem i veštački stvorene empatije prema Rusiji i njenoj politici mora se rešiti hirurškim rezom. To će otvoriti priliku za rešavanje kosovskog pitanja i dati samo mogućnost da Srbija postane otvorena, moderna i demokratska evropska zemlja. Da li je došao trenutak i predsednik je spreman za drugo istorijsko njet, iskreno sumnjam. Ne vidim nikakvu nagradu za njega i vladajuću većinu da Srbiju približe članstvu EU jer bi to značilo poštovanje pravila, zakona i konačno slobodu i pravdu”, navodi Beširi.
On kaže da u slučaju da je Vučić ipak prelomio da obećanja Zapadu iz 2008. sprovede u delo, to će značiti kraj SNS-u ovakvog kakvog ga poznajemo, a unutrašnji ratovi će biti sve vidljivi.
“Za stratešku i istorijsku odluku okretanje Zapadu, što nužno ne znači loše odnose s Istokom, potrebna je vizija i hrabrost na vrhu, ali i cela mašinerija koja će novovaspostavljenu putanju odvozati do kraja. Deluje mi da predsednik nije niti vizionar niti hrabar, a da je ogromnom emigracijom iz zemlje, Srbija ostala s malo ljudi sposobnih da neophodne reforme iznesu. Ako je ikada bilo prilike u poslednjih 20 godina da budemo odlučni, to je sada. I predsednika, ako je to odlučio i ima podršku parlamenta i vlade, treba podržati snažno jer je hiljadu puta bolje biti siromašna i nerazvijena članica EU nego ruska gubernija”, ističe Beširi.
BONUS VIDEO Vučić, šta smo čuli za 114 minuta
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
