"Volim i ja vas" i Miloševićev kontramiting 1996: Sećaš li se dana kada je pala krv?

Od ranog jutra u glavni grad su iz unutrašnjosti pristizali autobusi i vozovi sa pristalicama Slobodana Miloševića. Predsednik DS-a Zoran Đindić pozvao je pristalice opozicije da ne nasedaju na provokacije, da dozvole Miloševićevim pristalicama da održe svoj kontramiting. Uz ocene da će na taj skup ljudi biti dovođeni "kao u koncentracioni logor", Đinđić je poručio: "Oni nisu krivi, oni su kao i mi, budućnost Srbije. Primite ih kao sugrađane i braću".

Međutim, tenzije je jednostavno bilo nemoguće izbeći. Sporadični sukobi između demonstranata i “kontramitingaša” počeli su već u okolini Železničke stanice, da bi se ubrzo proširili i po centru grada.

Mada se nekoliko dana pred zakazani miting pretpostavljalo da će se Miloševićeve pristalice okupiti na Ušću, režim je odlučio da skup bude na Terazijama, odmah do demonstranata koji su na tom mestu protestovali više od mesec dana.

Od ranih prepodnevnih časova na Terazijama je počelo postavljanje bine sa natpisom “Srbijom neće upravljati tuđa ruka". Iako na ulicama grada nije bilo prevelikih gužvi napetost se osećala na svakom koraku. Prvi "timovi za podršku" stigli su u centar Beograda u jutarnjim satima. Opremljeni su bili sličnim posterima Slobodana Miloševića, zastavama Srbije i transparentima “Hvala za Dejton”, “Mi smo Slobini – Sloba je naš”, “Slobo, volimo te, ti si naš ponos”, “Slobo, narod je uz tebe”, “Izdajice napolje”, “Slobo, ne daj Srbiju podanicima’, “Slobo, Obilić je s tobom i car Lazar sveti“.

#blockquote_0

Mediji su javili da dolazi do sporadičnih koškanja između Miloševićevih pristalica koje pristižu na Terazije i prolaznika.

Pucnjava u Knezu

Negde oko podne u Knez Mihailovoj došlo je do pucnjave. Tokom sukoba dve grupe, kako je izvestila “Naša borba”, u Knez Mihailovoj hicem iz vatrenog oružja u glavu je ranjen Ivica Lazović, četrdesetdvogodišnji član Srpskog pokreta obnove. Grupa od četrdesetak socijalista išla je Knez Mihailovom ka Terazijama, a okolo su stajali građani, zviždali, vikali i prozivali ih.

“Čovek iz kolone SPS-a odjednom je izvadio pištolj ‘tetejac’ i pucao čoveku u glavu”, ispričali su očevidci. Ivica Lazović ostao je invalid nakon ovog ranjavanja.

Kako je vreme odmicalo, na Terazijama su učestali sukobi i incidenti izmedu Beograđana i Miloševićevih pristalica. Građani su se okupljali oko simpatizera socijalista i gađali ih jajima, konzervama, jabukama, jogurtima, a nekima su oteli parole i pocepali ih. Obe strane neprestano su dobacivale jedna drugoj. Policije nije bilo, tako da je veće incidente sprečavalo obezbeđenja koalicije "Zajedno".

U jednom trenutku kada je došlo do više tuča, na Terazije je došao Zoran Đindic i pozvao pristalice koalicije da pređu na Trg Republike.

Oba skupa su bila planirana za 15 časova, jedan na Terazijama, drugi na Trgu. Policija, koja se pojavila tek kada su strasti prilično uzavrele, napravila je kordon na Terazijama i razdvojila dve grupe.

Da bi se izbegao susret sa učesnicima kontramitinga, lideri koalicije “Zajedno” poveli su svoje pristalice sa Trga Republike u šetnju ulicama Dorćola kao Dunavskom keju. Mitingu koalicije "Zajedno", prema tadašnjim procenama medija, prisustvovalo je preko 100.000 građana. Studenti su, prethodno, šetali izmenjenom trasom tadašnjim Bulevarom revolucije, pokraj Pravnog fakulteta.

Volim i ja vas

Slobodan Milošević pojavio se na bini kod Terazijske česme u kasnim popodnevnim satima. Sa mitinga, koji je prenosila državna televizija i radio, poručio je da neće dozvoliti moćnicima u svetu i petoj koloni u zemlji da oslabe i destabilizuju Srbiju. Na povike okupljenih: “Slobo, mi te volimo”, kratko je odgovorio, onako preko volje, rečenicom od koje će studenti i demonstranti opozicije zbijati šale danima – “Volim i ja vas”.

Kada se završio kontramiting i kada su pristalice SPS napustile prostor oko Terazijske česme, negde oko 17 casova, policija je bacila suzavac na demonstrante u centru grada, u trenutku kada su pristalice opozicije sa Trga Republike pokušale da se kroz Kolarčevu ulicu probiju prema Terazijama. Kratko je trajalo komešanje, ali se situacija na Trgu Republike ubrzo smirila.

Tužnom saldu kontramitinga od jednog teško ranjenog i desetina povređenih kasnije je, na žalost, pridodata i jedna žrtva. Predrag Starčević podlegao je povredama zadobijenim u tuči sa pristalicama SPS-a na mostu Gazela pošto je završen skup na Terazijama.

Nekoliko dana kasnije hiljade građana okupile su se na Novom groblju da isprate ovog stradalog Beograđanina.

“Ubili su te, Peđa, oni koji ne pristaju da nam Srbija bude lepa i divna kao što si ti bio. Peđa dragi, kad jednog dana dođe ta Srbija i Beograd bude onakav kakav si ga sanjao da bude, jedna od ulica u ovom gradu nosiće tvoje ime” rekao je Vuk Drašković na grobu ubijenog.

U Novu godinu u protesnoj šetnji

Koliko god da je bilo mučno i teško ono što se dešavalo na dan kontramitinga nije pokolebalo većinu građana da u 1997. godinu uđu protesnim šetnjama tražeći priznavanje svoje izborne volje.

Međutim, po svemu što će kasnije uslediti, izgleda da se tada i policija spremala za ozbiljniji izlazak na ulice. Još pre Nove godine policija je saopštila da “ubuduće neće dopustiti samovoljno blokiranje saobraćaja i upozorila organizatore demonstracija da su dužni da svoja prava na mirne demonstracije koriste samo u skladu sa propisima”.

Na protestima koji su usledili posle kontramitinga, bilo je mnogo više policajaca i mnogo češće su blokirali sporedne ulice, pa su protesne šetnje bile sve kraće i na sve suženijem prostoru. Međutim, to nije uticalo na njihovu brojnost.

Procena je da je na dočeku Nove godine na Trgu Republike bilo nekoliko stotina hiljada građana, dok je centralna proslava Badnje večeri održana pred oko pola miliona ljudi ispred Hrama Svetog Save na Vračaru. I u ostalim gradovima Srbije, gde se nedeljama protestuje na ulicama zbog poništavanja rezultata lokalnih izbora, održani su dočeci i pozdrav nadolazećoj godini.

Studenti kod ministra policije i u Generalštabu

Zbog sve većeg prisustva policije i sve češćih kordona po centralnim gradskim ulicama kojima su blokirani protesti građana, studenti su zatražili prijem i kod ministra policije Zorana Sokolovića i načelnika Generalštaba Momčila Perišića.

“General Perišić dao je čvrsta uveravanja da se neće ponoviti ono što se desilo 9. marta 1991. godine, a ministar Sokolović stavio je do znanja da povlačenje specijalaca i kordona ne dolazi u obzir” saopštili su studenti posle tih sastanaka.

Na Božić je došlo do “fizičkog kontakta” kod palate “Albanija” između kordona policije i demonstranata, ali veći sukob je ipak izbegnut.

Organizovana je i proslava tzv. srpske Nove godine, pa je stotine hiljada ljudi na ulicama Beograda dočekalo novu 1997. godinu i po Julijanskom kalendaru.

Na toj proslavi došlo je do verbalng sukoba između studenata i predsednika SPO Vuka Draškovića, koji je akademce, prema pisanju medija, nazvao “idiotima”. Drašković je kasnije sve to negirao rečima da je “u pitanju laž i nameštaljka UDBE”.

Đinđić je ocenio da je u pitanju mali incident, da nije čudno da se prilikom organizovanja velikih skupova na kojima prisustvuje stotine hiljada ljudi, tenzija malo podigne i da to neće ni u kom slučaju uticati na odnose između Koalicije ‘Zajedno’ i Studentskog protesta.

Posle skoro dva meseca protesta, demonstracija i suđenja, Gradska izborna komisija odlučila je da prizna preliminarne rezultate izbora u Beogradu i vrati ih na stanje od 17. novembra 1996, na osnovu koga je koalicija “Zajedno” imala 60, SPS i JUL 23, SRS 15, a DSS dva odbornička mesta u Skupštini grada. Opozicija je s krajnjim oprezom prihvatila ovu odluku i odlučila da nastavi proteste do priznavanja svih izbornih rezultata, što se pokazalo kao ispravno rešenje, jer je krajem januara sud opet poništio ovu odluku GIK-a.

Bitka za glasove nastavljena je i na međunarodnom planu, kada su predstavnici Koalicije “Zajedno” pozvani u Vašington na molitveni doručak.

Bukom protiv medijskog mraka

Početak 1997. godine doneo je novu akciju pod nazivom “Uhvatite ritam da bi oni uhvatili tutanj”. Ovaj vid protesta podrazumevao je da u toku emitovanja drugog dnevnika RTS-a građani stvaraju što je moguće veću buku.

Počelo je od pištaljki i truba koje su se čule sa većine prozora i terasa, a oni kreativniji dosetili su se da buku može da pojača i uključeni usisivač.

Tačno u pola osam sa terasa na Voždovcu, Dorćolu, Novom Beogradu, Banovom Brdu, Vračaru… počinje buka. Pištaljke, trube, lupanje u radijatore, lonce, šerpe… na prozore se izbacuju i zvučnici iz kojih “trešti” muzika, a svoj doprinos daju i kučići koji svojim lajanjem upotpunjuju ovaj neobičan “hor”.

Zaglušujuća buka u vreme centralne informativne emisije državne televizije bila je više nego jasan pokazatelj kakav stav građani imaju o izveštavanju RTS-a i ostalih medija pod državnom kontrolom o dešavanju na ulicama.

Rezultati izbora, nepravilnosti tokom dana glasanja, pritisci na izborne komisije, sve je to bilo “dobro čuvana državna tajna” za RTS o kojoj u njihovim emisijama nije moglo ništa da se čuje.

Ni kada su strani mediji sve više počeli da izveštavaju o postizbornoj krizi u Srbiji, u ključnim emisijama državne televizije to nije bila tema. Dešavanja na ulicama su se minimalizovala uz najčešća objašnjenja da su u pitanju instruisani i izmanipulisani građani i studenti.

Sutra: Kordon u Kolarčevoj i noć dugih pendreka