Protest studenata zbog iseljenja iz domova, julski protesti ispred Skupštine, blokada mostova i autoputa zbog Zakona o eksproprijaciji i iskopavanja litijuma, štrajk radnika Fijata, te protest frilensera i pijačnih prodavaca – svi ovi protesti i blokade različiti su po sadržaju, ali imaju zajednički sadržalac: građani koji se nisu povinovali odlukama vlasti, izašli su na ulice i dobili ono štu su želeli. Upravo zbog toga se nameće pitanje – da li vlast reaguje tek kada narod pokaže otpor i izađe na ulice?
Od dolaska na vlast SNS 2012. godine, aktuelno državno rukovodstvo suočilo se sa velikim brojem masovnih i veoma „šarenolikih“ protesta po svom sadržaju.
Protestovali su vaspitači, radnici, frilenseri, građani različitih ideologija, studenti, nacionalisti ili levičari i većina je ostvarivala svoja prava tek kada su se odlučili na masovne proteste, gde su blokirali važne saobraćajnice i lokacije u zemlji.
Većina protesta imala je svoju istoriju koja je ličila jedna na drugu, ali je svaka bila drugačija na svoj način, da parafraziramo Tolstoja. Elem, vlast se tokom donošenja odluka ne obazire previše na ono što građani misle, ne otvara široke javne rasprave, već odluke donosi isljučivo na osnovu vlastitih ubeđenja. Ukoliko građani „prespavaju“, odnosno ne suprotstave se tim rešenjima, biće onako kako je odlučio vrh države. Ali, ukoliko se odluče za masovne proteste, sanše za izmena odluka dramatično rastu.
Studenti blokirali Beograd nakon odluke Vučića da isprazni domove
Početkom jula 2020. godine, zbog pogoršanja situacije u vezi sa pandemijom koronavirusa, predsednik Srbije Aleksandar Vučić rešio je da isprazni studentske domove i tako prekine lanac zaražavanja u glavnom gradu. Odmah nakon ove odluke, studenti, najpre iz domova „4. april“ i „Studentski grad“ blokirali su ulice u gradu i stigli do Skupštine gde su jasno stavili do znanja da ne žele da napuštaju domove, dok su nekoliko nedelja ranije naprednjaci igrali kolo u stranci kada su slavili izbornu pobedu, kršeći sve propisane epidemiološke mere.
Protesti su urodili plodom, a država je odlučila da neće biti zatvaranja domova. Samo nekoliko dana kasnije, desili su se masovni i nasilni protesti u centru Beograda nakon odluke Kriznog štaba da se ponovo zatvore građani zbog aktuelne epidemiološke situacije.
Spontani i ideološki „šareni“ protesti doveli su građane pred Skupštinu, dok su neki od njih pokušali da razvale vrata i uđu zdanje Narodne skupštine. Intervenisala je policija, bilo je suzavaca i nasilne reakcije policije, ali epilog je bio kao i slučaju studenata – nije bilo zatvaranja.
„Noćimo na Gazeli ako treba, ali ne pomeramo se dok nam ne usvoje zahteve“
Svoja prava na ulici potražili su i frilenseri zbog retroaktivnog oporezivanja, radnici Fijata kojima su pretili otkazi uz mizerne otpremnine, ali svi građani koji su se usprotivili predloženom Zakonu o eksproprijaciji i istraživanju litijuma na teritoriji Jadra i cele države. Novembarske i decembarske blokade autoputa, mostova i saobraćajnica u celoj zemlji natereli su vlast da odustane od iskopavanja, zbog čega je i predsednik u nekoliko navrata očajavao i rekao da je pod pritiskom odustao.
Kao jasan signal da vlast, ali i građani uglavnom reaguje tek kada oseti da postoji kritična masa potvrđuje situacija tokom blokade Gazele kada su je blokirali pijačni prodavci zbog uvođenja fiskalnih kasa. Oni nisu želeli da se sklone dok im ne stigne garancija da će njihovi zahtevi biti ispunjeni. Poručili su da će noćiti ako treba, ali da za prekid protesta nema prostora, jer vlast to i želi – kada se raziđu, manevarski prostor vlasti se uvećava.
Svi su vrlo brzo shvatili „šemu“ kako da ostvare svoje zahteve i na šta je vlast osetljiva – blokada na ulicama, građanski odgovor i masovnost . To je u nekoliko navrata donelo pozitivne rezultate, budući da je vlast na kraju ipak bila naterana da sedne za pregovarački sto i napravi kompromis.
Nedostatak institucija i demokratije dovode do odgovora građana na ulicama
Politikolog Boban Stojanović napominje da Srbija nije demokratija. pa nema ni institucionalnog ogranicenja vlasti, zbog čega je rešenje – ulica.
“Svaka vlast bi trebalo i moralo da bude institucionalno ograničena. U svim demokratskim sistemima je ograničenje vlasti osnovna pretpostavka, ali Srbija nije demokratija, pa nema ni institucionalnog ograničenja vlasti. I onda građanima preostaje da vlast ograničavaju samo na ulici i to se zaista dešava u Srbiji”, priča za Novu Stojanović i dodaje:
“Ne žele da dozvole da se vidi masa ljudi, ne žele velike proteste u velikim sistemima, a posebno ne žele proteste koji imaju potencijal da izvedu reke ljudi na ulice. Tada, po brzom postupku, ispunjavaju zahteve, kao što je bio slucaj sa studentskim domovima ili litijumom. Ali, to je jedini nacin da se vlast ograniči ili da se na nju utiče u nedemokratskom sistemu”, napominje Stojanović.
Sa druge strane, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu Jovo Bakić naglašava da među građanima nema dovoljno energije i svesti da se interes brani do kraja.
„Iskreno, ne primećujem dovoljan broj građana. Vlast reaguje kao zmija koja lagano davi kreketavu i u suštini bezopasnu žabu. Ovde nema ni dovoljno svesti ni dovoljno energije da se opšti interes brani do kraja, a primeri su tragedija s helikopterom i reakcija na rušenje u Hercegovačkoj u izbornoj noći. Drugim rečima, vlast radi šta joj se prohte, samo u nekim slučajevima mora malo da odugovlači“, zaključuje on.
Bonus video: Blokada protest tužiteljke
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare