Ana Brnabić Foto:TANJUG/ SAVA RADOVANOVIC

Usvajanje rezolucije Evropskog parlamenta koja poziva Evropsku komisiju da pošalje misiju koja će ispitati izborne nepravilnosti tokom decembarskih izbora, pokrenuo je novi talas antievropske retorike vladinih zvaničnika.

“Rezolucije dođu i prođu – nije ova prva, neće biti ni poslednja, ali će večno ostati zapisano da su u Srbiji postojale političke stranke i ljudi koji su sami tražili ukidanje suvereniteta sopstvene zemlje”, izjava je premijerke Srbije u tehničkom mandatu Ane Brnabić nakon usvajanja rezolucije 8. februara.

Od tada je dominantan narativ predstavnika vlasti u Srbiji da je rezolucija Evropskog parlamenta ultimatum, koji liči na onaj austrougarski iz 1914, da je zahtev za međunarodnom istragom poslanika EP, a koji su podržale opozicione partije u Srbiji, ravan okupacij, piše European Western Balkans.

“To je jednako okupaciji i to onda brzo i klizi u potpuno gubljenje suvereniteta i okupaciju. Srbija nikada neće pristati na to, jer je slobodarska zemlja”, rekla je Ana Brnabić u sredu i istakla da će Vlada Srbije nastaviti da ima “odličnu saradnju” sa međunarodnim partnerima i “dati sve od sebe” da implementira sve preporuke ODIHR-a.

Foto: TANJUG/ JADRANKA ILIĆ

Miloš Pavković, istraživač Centra za evropske politike, podseća da poziv Evropskog parlamenta za međunarodnom istragom ne podrazumeva sudsku ili policijsku istragu spolja, već ekspertsku misiju koja će istražiti činjenice i nepravilnosti. To prema njegovim rečima, ne narušava suverenitet Srbije.

On navodi razlog za to što se odlazeća premijerka protivi direktno takvoj vrsti misije i saradnje sa Evropskom komisijom, može bi strah od onoga što bi ta komisija mogla da utvrdi.

“Kršenje suvereniteta se koristi samo kao izgovor da bi se odbila bilo kakva saradnja na ovom planu. Ovde nije suštinsko pitanje suvereniteta, već je suštinsko pitanje šta bi ta misija ukoliko bi bila poslata zaista otkrila o izbornom procesu u Srbiji”, smatra Pavković.

Foto: Nova

U oštrim reakcijama na rezoluciju Evropskog parlament, predsednik Srbije Aleksandar Vučić gostujući na TV Prva, izjavio je da je zbog rezolucija Evropskog parlamenta “u jednom danu” opala podrška građana članstvu Srbije u EU za 10%.

“U jednom danu izgubili su 10%, sa nekih 47 odsto, od onih koji bi verovatno ili sigurno bili za ulazak, to je palo na 40. To je deset odsto njihovih glasova u jednom danu. Inače oni koji su sigurno za, samo 24,2 procenata, a sigurno protiv 26. A šta ste to radili, slušajući one koji ne vole svoju zemlju. To ste vi uradili, a ja ću da se borim da vam podignemo popularnost – rekao je Vučić bez preciziranja o izvoru statističkih podataka o kojima govori. Dodao je još i da većina onih koji nisu jasno opredeljeni “za” ili “protiv” podržavaju njega i Srpsku naprednu stranku.

Miloš Pavković smatra da je moguće da je jedna od poruka koje je predsednik želeo da pošalje Evropskoj uniji da od njega i SNS-a zavisi sama podrška članstva u Evropskoj uniji. On ipak smatra da je upitno koliko SNS može ključno da utiče na obaranje podrške članstvu jer u Srbiji postoji konstantna podrška članstvu koja se kreće između 40 i 50 odsto.

“Bez obzira na stav SNS-a prema članstvu uvek biti dovoljnog nivoa podrške u Srbiji jer to ne određuje nužno stranačka opredeljenosti. Ima dosta ljudi koji podržavaju članstvo u EU i među biračima Srpske napredne stranke i među biračima drugih stranaka. Ko god bio na vlasti u Srbiji postoji jedna stabilna podrška članstvu, a naravno da brojke variraju u zavisnosti od same komunikacije vlade, njene privrženosti članstvu u EU”, smatra Pavković.

PROČITAJTE JOŠ:

Prema njegovim rečima, manja podrška članstvu poslednjih godina rezultat je stagnacije i nedostatka reformi koje vlada Srbije u prethodnih nekoliko godina nije uspela da isporuči.

Oštar rečnik prema Evropskoj uniji, pojedinim državama članicama ili poslanicima Evropskog parlamenta konstantan je nakon 18. decembra, kada je objavljen preliminarni izveštaj međunarodnih posmatrača, a koji je ukazao na ozbiljne izborne nepravilnosti, piše European Western Balkans.

Sve je počelo verbalnim obračunima predsednika i premijerke sa poslanikom EP Andreasom Šiderom nakon njegove izjave da bi izbore u Beogradu trebalo ponoviti i da nigde nije video ono što je video tokom decembarskih izbora u Srbiji. Premijerka mu je odgovorila da laže, a predsednik da je Šider krao izbore u svojoj stranci.

Nakon protesta na kojima je uhapšene preko 30 demonstranata uključujući i studente zbog incidenta ispred gradske supštine, premijerka Srbije zahvalila se ruskim službama jer su dostavili informacije o pokušajima Majdana u Srbiji.

Narativ državnih zvaničnika bio je široko podržan u provladinim medijima, ali i u ruskim držanvim medijima koji rade u Srbiji, kao što je RT Balkan. Tih dana se široko optuživala Nemačka za destabilizaciju, predsednik Srbije najavio je da će Srbija “do Božića” vlasti u Sribiji poslati “važno pismeno o uplivu strane zemlje u izbore”. Javnosti do danas nije saopšteno o kojoj se zemlji radi, kao ni da li je takvo pismo ikad poslato, zaključuje se u tekstu European Western Balkans.

BONUS VIDEO:

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare