Foto: Nenad Mihajlović/Nova.rs; shutterstock

Građani Srbije koji žive u inostranstvu mogu da glasaju u državi u kojoj se nalaze 17. decembra. Potrebno je da se prijave u diplomatsko-konzularnom predstavništvu da će glasati, ali i da broj građana Srbije bude minimalno 100 kako bi se otvorilo to biračko mesto. Srpska dijaspora sa pravom glasa broji više od 1,5 miliona građana, ali broj onih koji su glasali bio je višestruko manji. Zato opozicija i insistira na tome da se angažuje dijaspora i podrži promene u Srbiji koje će početi već posle 17. decembra.

Opozicija je u prethodnim danima pokrenula ospežnu akciju pozivanja građana Srbije u inostranstvu da se prijave i glasaju na decembarskim izborima. Time žele da podstaknu više od 1,5 miliona građana koji su napustili Srbiju da, ipak, podrže promene koje uprave opozicija priželjkuje.

Dijaspora nije mala, naprotiv. Prema podacima iz 2020. godine, broj građana koji imaju pravo glasa i žive u inostranstvu, i imaju prebivalište u Srbiji iznosi 1,7 miliona. To je sasvim dovoljan broj ljudi da umnogome promene ishod decembarskih izbora. Ipak, ne treba smetnuti s ume da je broj od 1,7 miliona samo idealan scenario jer u praksi mnogo manje birača glasa.

Foto:BETAPHOTO/DRAGAN GOJIC

Na prošlim izborima pravo glasa imalo je svega 38.876 birača koji su se prijavili da glasaju u 34 države, na 77 biračkih mesta. Mnogo manje od broja od 1,7 miliona građana Srbije koji imaju prebivalište na teritoriji države, ali žive u dijaspori.

Zašto premalo dijaspora glasa i kako možete da izađete izbore u bilo kojoj zemlji na svetu?

Glavni problem zbog malog broja građana koji glasaju u inostranstvu vezan je i za proceduralne stvari. Naime, u inostranstvu možete da glasate u diplomatsko-konzularnim predstavništvima. To je konzulati i ambasade. Neretko se dešava da građani žive i po nekoliko stotina kilometara udaljeni od gradova u kojima se glasa, pa se samim tim i ne prijavljuju.

Pored toga, da bi se otvorilo biračko mesto u inostranstvu potrebno je da bude ispunjen minimalan uslov od 100 prijavljenih da bi se otvorilo biračko mesto.

Foto:BETAPHOTO/MILAN OBRADOVIC

To je bio i glavni problem prethodnih godina jer pored manjeg interesovanja, na pojedinim biračkim mestima nije mogla da se ispuni kvota od 100 prijavljenih. Tako je na primer na izborima izborima 2020. godine u Solunu i Atini bilo prijavljeno samo po 50 građana Srbije. Zbog toga biračka mesta nisu bila otvorena u Grčkoj.

Do kada važe prijave?

Da bi građani u dijaspori glasali na izborima 17. decembra potrebno je da se prijave do 25. novembra u diplomatsko-konzularnim predstavništvima.

U evidenciji do tada mora da bude zavedeno koliko će birača glasati, a sve kasnije prijave neće biti usvojene.

Ipak, podsećamo, ukoliko se i prijave na vreme neće moći da glasaju ako se prijavi manje od 100 građana.

„Zamolite svoje prijatelje, kolege i rođake da glasaju“: Opozicija poziva građane da se prijave i glasaju

Jedna od akcija opozicije u toku predizborne kampanje je borba da se njihov glas čuje do što većeg broja birača u dijaspora. Nedavno je potpredsednica Stranke slobode i pravde (SSP) Marinika Tepić pozvala građane u inostranstvu da glasaju i poslala poruku da je milion ljudi napustilo Srbiju u prethodnih 10 godina.

Marinika Tepić Foto:Amir Hamzagić/Nova.rs

„Zato pozivam sve njih, ali i sve ljude u Srbiji da zamole svoje prijatelje i rođake u inostranstvu da se prijave za glasanje. I da zajedno 17. decembra glasamo za Srbiju bez nasilja, u kojoj se zna red, poštuju zakoni, u kojoj su svi jednaki, iako različiti, sa dekriminalizovanim pravosuđem i policijom. Da ljudi budu bezbedni i pravda dostižna! Da vratimo normalnost“, istakla je Tepić.

U ovoj akciji poruke su slali i potpredsednik Stranke slobode i pravde Borko Stefanović, ali i doskorašnja šefica odborničke grupe „Pravac Evropa“ Mila Popović.