Pola miliona Srba pobeglo od Vučićevog "zlatnog doba" glavom bez obzira: Upravo su objavljeni podaci koji razbijaju možda i najveću laž vlasti

Kada se ovaj broj upari sa negativnim prirodnim priraštajem, koji u periodu od 2012-2022 iznosi 468 hiljada, dobićemo da nas je za poslednjih 10 godina oko milion manje, kaže ovim povodom profesor Filozofskog fakulteta Ognjen Radonjić.Podaci Eurostata pokazuju da je u toku prošle godine blizu 70.000 građana Srbije prvi put zatražilo i dobilo boravišnju dozvolu samo u zemljama EU.

Broj onih koji su je napustili je značajno veći, kaže Radonjić za novine “Nova”.

“Demografsko krvoliptanje”

“Sećam se, kada je baš te 2022. krajem marta, početkom aprila, premijerka Ana Brnabić izjavila da mladi ne odlaze već se vraćaju u Srbiju. Dakle, na prvom mestu, ovi podaci govore da premijerka govori neistinu. Dobro, to je već deo naše svakodnevice. Ali nažalost, deo naše svakodnevice je i da ljudi odavde masovno odlaze, što se vremenom pretvorilo u pravo demografsko krvoliptanje”, kaže Radonjić i dalje objašnjava:“Ako uporedite 2013. i 2022. godinu, broj građana Srbije koji je prvi put tražio i dobio boravišnu dozvolu u EU se povećao sa 23,8 na 69,4 hiljade. Dakle, od prve godine naprednjačke vlasti do 2022. ovaj broj se na godišnjem nivou utrostručio. Kumulativno, u periodu 2013-2022. je ukupno 413 hiljada građana Srbije prvi put tražilo i dobilo boravišnu dozvolu u EU. Naravno ovaj broj je značajno veći jer postoji i neregistrovana emigracija, a takođe ovde su dati podaci samo za EU u koju, po nekim procenama, odlazi 80% srpske emigracije. Kada se ovaj broj upari sa negativnim prirodnim priraštajem, odnosno podatkom da je u periodu od 2012. do 2022. umrlih više nego rođenih za čak 468 hiljada, dobićemo da nas je za poslednjih 10 godina oko milion manje”, navodi Radonjić.

Na pitanje ko su ljudi koji odlaze iz Srbije i gde vidi glavne razloge, Radonjić odgovara:“Odlaze ljudi koji ne žele da budu siromašni i da žive u korumpiranom i kriminogenom sistemu. Mladi ljudi donose odluku o tome da li da zasnuju porodicu ili emigriraju na osnovu svoje percepcije perspektive dobrog života u rodnoj zemlji. Porazno je istraživanje Ministarstva prosvete i Republičkog zavoda za statistiku iz 2018. na uzorku od 11.013 srpskih akademaca, kojim je utvrđeno da njih trećina želi da napusti zemlju zbog nemogućnosti nalaženja posla u struci, slabo plaćenog posla i niskog životnog standarda. Pri tome, njih 70 odsto očekuje pomoć rodbine i prijatelja koji već žive u inostranstvu”.Takođe, prema istraživanju Krovne organizacije mladih Srbije sprovedenom u periodu od aprila do jula 2023, čak 49,2 odsto mladih planira da se odseli iz Srbije. Njih 32,2 odsto želi da se odseli zbog lošeg životnog standarda i 27,7 odsto jer želi dostojanstveniji život. Pritom je primetan rast u isticanju važnosti boljih javnih usluga.“Dakle, važan je životni standard, ali isto toliko je važna želja da se živi u uređenom, bezbednom i izvesnom sistemu sa kvalitetnim javnim uslugama”, ističe Radonjić.

Opsena zlatnog doba

On smatra da je ovaj trend vrlo zabrinjavajuć.“Kada je odlazak masovan, to je jasan znak da ljudi odlaze iz zemlje u kojoj su loši životni uslovi. Demografske posledice su katastrofalne i verovatno nepopravljive. Na primer, od 1990. do 2022. prosečna starost stanovništva je porasla sa 35,7 na 43,9 godina. Takođe, u posmatranom periodu je porastao i koeficijent zavisnosti, koji nam govori koliki je udeo zavisnog stanovništva (do 14 i preko 64 godina starosti) u radno sposobnom stanovništvu (stanovništvo 15-64 godina starosti). U posmatranom periodu je ovaj udeo porastao sa 43 na 53,8% i ono što je važno naglasiti je da je, upravo zbog niske stope rađanja i masivne emigracije pretežno mladog stanovništva, koeficijent zavisnosti starijeg stanovništva (udeo starijih od 64 godine u radno sposobnom stanovništvu) porastao sa 14,9 na 31,6 odsto, dok se koeficijent zavisnosti mlađeg stanovništva (udeo starih do 14 godina u radno sposobnom stanovništvu) smanjio sa 28 na 22,2 odsto”, navodi Radonjić i zaključuje:“Dakle, mi smo nacija koja odumire. Jedno je opsena zlatnog doba i ekonomskog tigra, a sasvim je nešto drugo realnost”.

Ovako je rastao broj onih koji su želeli da napuste Srbiju

Prema podacima Eurostata, u periodu od 2014. do 2022. godine ovako je rastao broj ljudi koji su tražili i dobili boravišnu dozvolu u zemljama EU. Malo usporavanje broja ljudi koji su poželeli da napuste Srbiju zabeleženo je tokom 2020. i 2021. godine, za vreme epidemije kovida.2014. godina: 24.3672015. godina: 26.6032016. godina: 30.5722017. godina: 39.7072018. godina: 51.056BONUS VIDEO: Trend se nastavlja, polovina mladih bi da ode iz zemlje