Veliki svetski mediji uglas o najvećem problemu Srbije: On se zove Aleksandar Vučić

Dok vlast u Srbiji nasiljem pokušava da uguši talas građanskog bunta, slike brutalnih scena na ulicama širom zemlje odavno su prešle sve granice. Najuticajniji svetski mediji danima izveštavaju o masovnim protestima i prekomernoj sili koju policija sprovodi nad građanima, ukazujući da se u Srbiji odvija scenario nedostojan demokratskog društva. Ton njihovih izveštaja jasno osuđuje nasilje i upozorava da Srbija sve dublje tone u autoritarizam.

Režim Aleksandra Vučića godinama gradi sistem zasnovan na strahu, represiji i potpunom urušavanju institucija. U zemlji u kojoj se sudovi pretvaraju u “produženu ruku” izvršne vlasti, a parlament u pozornicu jednoumlja, građanima je uskraćeno osnovno pravo, a to je da slobodno izraze nezadovoljstvo.

Policija, koja bi trebalo da štiti građane, pretvorena je u batinaški aparat režima. Istovremeno, sam predsednik pokušava da predstavi sebe kao jedinog garanta stabilnosti. Njegova retorika svedena je na pretnje, zastrašivanja i manipulaciju, dok realnost jasno pokazuje da je upravo on taj koji Srbiju gura u sukobe.

Činjenica da uticajni zapadni mediji pišu o represiji Aleksandra Vučića, a da te tekstove upravo potpisuju urednički kolegijumi, govori o tome da bes koji građani Srbije osećaju mesecima, prelazi granice naše zemlje.

Osuda svetskih medija na eskalacije na ulicama Srbije

Srpska Vlada ekstremnom žestinom suzbija proteste u zemlji. Predsednik Vučić tako pokazuje svoje pravo lice, smatra Zilke Hane, novinarka informativnog portala Tagesšau.

„Ovih dana predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokazuje svoje pravo lice. Prošle nedelje je napujdao maskirane batinaše na – dosad miran – protestni pokret. I dok su stranački lojalisti nasrtali na demonstrante šipkama i raketama za vatromet, policija je samo stajala ne čineći ništa. Premlaćivanje pod policijskom zaštitom. Otada nasilje na srpskim ulicama svake noći nanovo eskalira. Tome je doprineo i deo protestnog pokreta. Kancelarije vladajuće stranke, koje su dosad gađane jajima, sada se demoliraju i pale. Policija interveniše – ali ne hapsi samo te ljude. Svako ko u Srbiji noću izlazi na ulice da bi demonstrirao protiv vlade – mirno ili ne – mora računati s hapšenjem. Ovo civilno društvo traži pravdu – za žrtve nesreće u Novom Sadu, gde je aljkavo renovirana nadstrešnica železničke stanice odnela 16 života. Civilno društvo hoće i pravdu za žrtve policijskog nasilja. Ono traži slobodne izbore i da predsednik ima samo onoliku moć koliku mu propisuje Ustav”, tvrdi novinarka portala Tagesšau, a prenosi Dojče vele.

Posle decenije na vlasti, veterani autoritarne vlasti neizbežno se suočavaju sa pitanjem hoće li pojačati represiju, učvrstiti svoj krug kapitalističkih prijatelja i istisnuti ostatke nezavisnih medija ili će se prikloniti opozicionim pozivima na reforme, a pred tim izborom je sada i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, piše Fajnenšel tajms.

To se, dodaje urednički kolegijum, mnogo puta ponavljalo širom sveta u decenijama nakon Hladnog rata.

“Autokrate gotovo uvek biraju prvi pristup i postaju još tvrđi. Sada, dok antivladini demonstranti izlaze na ulice prestonice Srbije, Beograda, Aleksandar Vučić suočava se sa ovim izborom“, piše „Fajnenšel tajms“. „Osam godina, koliko je predsednik Srbije, a pre toga i premijer, vladao je sve intervencionističkijom rukom, ali i dalje vodi više neku vrstu kontrolisane demokratije nego punokrvne autokratije.“

Sa druge strane, francuski list “Mond” piše da je Vučić usvojio „strategiju straha”, tako što je izveo huligane i privatno obezbeđenje na ulice tokom protesta.

Prema navodima lista, u više gradova izbili sukobi između pristalica vlasti i demonstranata. Maskirani napadači demolirali su prostorije Srpske napredne stranke, dok su na društvenim mrežama objavljeni snimci nasilnih hapšenja, a vlasti optužuju opoziciju da pokušava da „uništi Srbiju” i izazove „građanski rat”.

"Evropska unija pokazuje saučesništvo u svemu što se događa u Srbiji"

Spoljnopolitički komentator Boško Jakšić za “Novu” kaže da je važno da svetski mediji izveštavaju o dešavanjima u Srbiji, jer se Evropa drži stava “čekaj i vidi”.

“To što je Srbija ušla u svetske vesti u vreme pokušaja rešavanja ukrajinskog rata je svedočanstvo o ozbiljnosti krize. Što mi mnogo bolje znamo nego zapadni mediji, a posebno zapadni političari. Evropa se jako dugo drži stava “čekaj i vidi” i njihove reakcije i saopštenja o zabrinutosti zbog eskalacije nasilja su apsolutno nešto što je nedovoljno kao pritisak na Aleksandra Vučića da odustane od političke represije. Tu ulogu preuzimaju mediji, jer će oni evropsku javnost upoznati sa onim što se događa. Da li će biti efekta, to ne znamo. Ja moram da priznam da sam svojevremeno bio ljubomoran koliko su isti ti mediji na zapadu pisali o Gruziji, a ignorisali ono što se događa u Srbiji. Ali nesumnjivo je dobro jer javnost može da pritisne svoje funkcionere”, kaže Jakšić.

Jakšić dodaje i da evropski funkcioneri treba da razmisle o svojim postupcima i tome kako će objasniti javnosti da su Vučić i njegov režim prihvatljivi.

“Ursula fon der Lajen koja je nesumnjivo vrlo sklona Vučiću mora da razmisli o svojoj biračkoj bazi. Drugi evropski funkcioneri, ukoliko se animira evropska javnost, a mediji tome pomažu, će morati da razmisle da li i dalje mogu da tolerišu Vučića i kako će svojoj javnosti objasniti da je Vučić potpuno u redu, dok prihvata iskopavanje i uredno plaća rate kredita za rafale”,navodi Jakšić i dodaje:

“To je taj hladni pragmatizam evropljana koji u krajnjoj liniji može kao bumerang da se vrati njima. Oni se ponašaju po principu “bolje bure baruta na Balkanu van Evropske unije, nego bure baruta unutar Evropske unije”, što ima određeni rezon. Ono što upadljivo nedostaje je zašto se evropljani više ne angažuju da zapadni Balkan ne bude bure baruta, a da Srbija ne bude zabrana autokratije koju je od zemlje napravio Vučić. To ćutanje EU može sutra da se pokaže da je to saučesništvo u svemu što se događa, a građani Srbije bi bili najveće žrtve te cinične politike”.

Međutim, koliko svetski mediji šire svest o ozbiljnosti situacije u Srbiji, toliko Evropska unija ostaje upadljivo suzdržana. Brisel se zadovoljava mlakim saopštenjima u kojima poziva na “uzdržanost obe strane” i “dijalog”, izbegavajući da otvoreno prozove odgovorne za brutalne akcije policije nad građanima.

Ovim narativom poslužio se šef delegacije EU u Srbiji Andreas fon Bekerat osudivši sve oblike mržnje i nasilja, pozivajući na smanjenje tenzija i poštovanje osnovnih prava.

„Šef delegacije EU je osudio sve oblike mržnje i nasilja i pozvao sve strane da smanje tenzije. Dijalog među akterima širom političkog spektra je istaknut kao jedini način za dalje kretanje napred, uz uzdržavanje od zapaljive retorike i dezinformacija o aktuelnim protestima“, saopštila je delegacija EU posle sastanka sa predsednicom srpskog parlamenta Anom Brnabić.