Nemački ekspert za zapadni Balkan Bodo Veber rekao je da predsednik Kosova Hašim Tači nije spreman za razgovore sa specijalnim izaslanikom EU Miroslavom Lajčakom, nego sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel i predsednikom Francuske Emanuelom Makronom i podvukao da u dijalogu sa Vučićem, "Tači nema poštene namere".
On je, u intervju za Dojče vele, rekao da je nedavni „mini samit“ u kancelariji nemačke kancelarke u Berlinu bio uspešan na dva načina.
„Prvo, jer je proces uzet iz ruku onih političkih faktora na Zapadu koji su preferirali razmenu teritorija, a drugo, on je spojio Pariz i Berlin“, kazao je Veber.
Međutim, iako je Federika Mogerini otišla sa funkcije visoke predstavnice EU za spoljnu politiku i bezbednost, opasna inicijativa za razmenu teritorija sada je ponovo stigla iz vrha institucija EU u Briselu.
„To minimiziranje evropskih principa u pregovorima Kosova i Srbije, koji su stigli direktno iz EU, već je stvar prošlosti otkad je Miroslav Lajčak postavljen za specijalnog izaslanika EU“, kaže Veber.
Prema njegovom mišljenju, ako se danas političari na Kosovu žale da su izgubili veru u EU, ukoliko imaju u vidu bivšu šeficu spoljne politike Mogerini, oni su u potpunosti u pravu.
„Zemlje EU koje je predvodila Nemačka, suprotstavile su se razmeni teritorija izmedju 2018. i 2019. godine, prvo protiv Mogerinijeve, a potom protiv Trampove administracije, koja preko Ričarda Grenela ometa napore aktera iz EU. Sa druge strane, Grenel nastavlja s Mogerinijevskim formatom, tajnim pregovorima s oba predsednika“, smatra Veber.
Ocenjuje da, na žalost, politika trenutne američke administracije, čak i na Kosovu, više ne služi ovoj tradicionalnoj američkoj spoljnoj i bezbednosnoj politici i ističe da su toga svesni i politički akteri na Kosovu.
„Predsednik Kosova svojom izjavom da nije spreman da vodi razgovore sa specijalnim izaslanikom EU, Lajčakom, već sa Merkel i Makronom, još jednom podvlači da nema pravične namere u dijalogu sa Vučićem. Prvo, predsednik Tači ne odlučuje ko će voditi pregovore sa EU. Dakle, ako ne želi da pregovara sa EU zbog Lajčaka, takođe bi trebalo da odbije da pregovara sa Merkel i Makronom, ali on to ne sme da kaže. Drugo, prošle godine Ustavni sud Kosova je presudio da je premijer, a ne predsednik, taj koji vodi pregovore, tako da Tači nije uopšte nepristrasan po ovom pitanju“, kaže Veber.
Njemu je interesantno da Tači ne želi da pregovara sa Lajčakom, jer dolazi iz zemlje koja ne priznaje Kosovo, dok je isti Lajčak prvi zvaničnik u Briselu koji se jasno pozicionirao protiv razmene teritorija, dok Grenel i američka administracija redovno izbegavaju jasno pozicioniranje protiv razmene teritorija.
Bilčik podržava Lajčaka, Vogel smatra da je pogrešan čovek za dijalog
Stalni izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimir Bilčik smatra da se kritikama iz Prištine na račun Miroslava Lajčaka, specijalnog predstavnika EU za pregovore Srbije i Kosova, ne podriva on kao ličnost, nego EU kao akter, dok Tobi Vogel iz Saveta za politiku demokratizacije i dalje misli da je Lajčak pogrešan čovek za to mesto.
Bilčik smatra da kritike na račun slovačkog diplomate treba posmatrati u kontekstu kosovske unutrašnje politike.
„Ukoliko na Kosovu ne postoji jasna i održiva vlada, dijalog sa Srbijom neće početi“, istakao je Bilčik, slovački evroposlanik iz grupe Evropska narodna stranka, prenosi Euraktiv Slovačka.
On smatra da su „pokušaji kosovske unutrašnje politike da se osveti kroz upućivanje na evropske zvaničnike veoma nesrećni“.
„Ne radi se o podrivanju Miroslava Lajčaka kao ličnosti. Radi se o podrivanju EU kao aktera“, rekao je Bilčik.
„Ako neko danas nudi jasne smernice, osobu, političku podršku koja ima jasan mandat i vremenski okvir, to je očito EU. Unija mora da radi na nastavku dijaloga. Imamo drugu šansu i ne moramo da imamo i treću“, rekao je on.
Prema Bilčiku, ideja razmene teritorije otvara „Pandorinu kutiju ne samo na Balkanu, nego i u širem međunarodnom kontekstu i ne može biti dobar početak ili kraj bilo kakvog održivog sporazuma“.
Bilčik zato ne misli da bi razmena teritorije između Kosova i Srbije mogla da doprinese održivom rešenju.
„Potreban nam je sporazum prihvatljiv za obe strane, ali i u širem regonu, i istovremeno održiv sa stanovišta međunarodnog prava i evropske perspektive za Zapadni Balkan“, rekao je taj evroposlanik.
Kada je reč o slovačkoj poziciji prema Kosovu, Bilčik predlaže da se razvoj situacije pažljivo prati.
„Kada se Beograd i Priština slože o novom uređenju odnosa, slovačka spoljna politika i nova slovačka vlada treba to jasno da odražava“, rekao je Bilčik.
On je podsetio da, uprkos činjenici da ne priznaje nezavisnost Kosova, Slovačka ima „ne samo aktivnu diplomatiju koju predstavlja Lajčak, već i aktivnu kancelariju za vezu u Prištini i duboko razumevanje praktičnih stvari“.
„Pošto je slovačka karta nepriznavanja Kosova još u igri, to nisu dobri signali za Slovačku“, upozorio je Bilčik.
Prema njegovom mišljenju, za Slovačku bi bilo važno da npr. podrži viznu liberalizaciju za Kosovo.
Istovremeno, Tobi Vogel iz Saveta za politiku demokratizacije, koautor jednog od najkritičkijih ikada napisanih tekstova o Lajčaku, smatra da je slovački diplomata pogrešan čovek da vodi pregovore Beograda i Prištine.
„Mi u Savetu za politiku demokratizacije verujemo da je EU pogrešila kada je imenovala Lajčaka za specijalnog izaslanika za pregovore Srbije i Kosova“, rekao je Vogel za EURACTIV Slovakia.
Vogel kaže da je Lajčak pogrešan čovek za taj posao jer dolazi, kao i njegov šef Žozep Borel, iz jedne od samo nekoliko članica EU koje nisu priznale Kosovo.
Kako je dodao, Lajčakovo imenovanje od početka stvara nepotrebne komplikacije u procesu dijaloga koji je i bez toga dovoljno komplikovan.
Ipak, kako je rekao, Lajčak je, kada je već postavljen, pokazao da je profesionalac odbacujući opasnu ideju da razmena teritorije odnosno etnička podela Kosova može da reši problem i donese stabilnost.
Lajčak je to rekao javno, a suprotno svom šefu Borelu, nakon što je on podržao ideju razmene teritorije.
„Pretpostavljam da je Lajčak to uradio uz podršku moćnih članica koje se takođe protive razmeni teritorije, ali takav stav svakako zaslužuje naše poštovanje“, istakao je Vogel.
„Što se pre ta ideja skloni sa stola, biće bolje jer će to omogućiti da se dve strane usredsrede na prava pitanja, a to nisu teritorijalna pitanja“, dodao je on.
Tači u međuvremenu, kaže Vogel, „igra poslednju igru“ ohrabren specijalnim izaslanikom predsednika SAD Ričardom Grenelom koji takođe „igra svoju poslednju igru“.
Prema njegovim rečima, Tači napada Lajčaka ne u interesu svoje zemlje, nego zbog ličnih razloga – kako bi ostao van domašaja specijalizovanog tužilaštva za zločine počinjene na Kosovu od 1998. do 2000.
Nakon što se na Kosovu propisno formira vlada, ponovo će premijer, a ne predsednik voditi pregovore sa Srbijom i Tačiju bi se mogle „zatvoriti“ neke mogućnosti, rekao je Vogel.
„To je pravi motiv što Tači želi sporazum sa srpskim predsednikom Aleksandrom Vučićem što pre, da taj proces donese retku spoljnopolitičku pobedu predsedniku Trampu upravo na vreme za predsedničke izbore u SAD“, zaključio je Vogel.