Savo Manojlović: Protesti neće stati ako ne promene i Zakon o referendumu

Savo Manojlović je rekao da su povlačenje Zakona o eksproprijaciji i izmena Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi uslovi za prekid protesta."Sve vreme se postavlja pitanje kao da se taj zakon ruši, kako bi se stvari vratile na prethodni koji nije u saglasnosti sa Ustavom, što nije tačno. To što je Zakon u određenom segmentu usaglašen sa Ustavom, ne znači da su sve njegove odredbe Sveto pismo. Protesti neće prestati, ako se ne poboljšaju, pored Zakona o eksproprijaciji, i odredbe Zakona o referendumu. Osnovni zahtev je vezan za narodnu inicijativu. Građani su ti koji su suvereni i imaju pravo da predlažu zakone kada skupe potpise. Ovim zakonom se uvode takse i potrebno je za oko 30.000 potpisa 1,2 miliona dinara", naveo je Manojlović.On je naveo da je jedan od ultimativnih zahteva da se ta odredba o taksama promeni."Tačno je da postoje elektronski potpisi, koji se ne plaćaju, ali to uopšte nije razrađeno uredbom. Mi smatramo da se ovim ograničava pravo građana na pravo predlaganja zakona i ukida vrsta građanske suverenosti, koja je zajamčena Ustavom", rekao je Manojlović.On je izjavio da su druga dva uslova vezana za biračke odbore - ide se na paritet prema izbornim zakonima."Ako imamo referendum koji je pokrenut potpisima građana u biračke odbore koji će kontrolisati kako se glasa biće samo predstavnici stranaka. Mi tražimo da se ovo izmeni i ako građani narodnom inicijativom pokrenu referendum, da oni imaju predstavnike koji će kontrolisati kako se glasa. Treći uslov vezan je za rok važenja referenduma. Stavljeno da je se posle godinu dana može da se ponovi referendum, što je i Venecijanska komisija stavila kao primedbu", izjavio je Manojlović.Katarina Golubović je navela da taj zakon treba da omogući građanima da prikažu svoju stvarnu volju, povodom određenih pitanja, i da pokrenu određene akcije."Zato je bitno da u proces izrade ovog propisa uključe građani. To se nije desilo. Od jula meseca ove godine do novembra je tekao rad na ovom zakonu. Mi smo krajem juna dobili nacrt, nismo bili uključeni kao civilni sektor. On se zbog pandemije usred leta našao na sajtu Ministarstva državne uprave. Ko je to video, mogao je samo u roku od 20 dana da da svoje komentare", rekla je Golubović.Ona je izjavila da je Nacrta koji je bio objavljen na sajtu Ministarstva upućen Venecijanskoj komisiji na hitno mišljenje."U obrazloženju je pisalo da je hitno potrebno promeniti Ustav.  I samo Ministarstvo se deklarisalo jasno da se ovaj zakon menja ne da bi se uskladio sa Ustavom, ne da bi građani dobili rešenja, nego da bi se sprovela promena Ustava u kratkom roku. Zašto? Zato što je pogodan trenutak, jer postoji jaka većina za glasanje o Aktu o promeni Ustava", rekla je Golubović.Ona je izjavila da je civilni sektor bio pitan od strane Venecijanske komisije, a ne od strane države."Bilo je odmah primedbi upravo da se odredba kojom se predviđa plaćanje overe potpisa. Iznos je bio i veći. Ono što je naša država uradila je smanjenje takse sa 50 dinara na 40. Toliko je bila uvažena Venecijanska komisija. Ovo što se desilo je takođe smanjivanje ljudski prava, što je suprotno Ustavu. Po prethodnom Zakonu, koji nije bio dobar i morao je da se menja, ova odredba nije postojala. Nismo morali da plaćamo potpise niti da organizujemo overu. Nije tu samo pitanje novca, već je i organizovanje - 30.000 potpisa koje mora da overi javni beležnik", istakla je Golubović.Ona je rekla da ne znaju odakle ta sredstva uopšte mogu da prikupe."Mi se pitamo ko će narodu obezbediti novac? Država ne može. Bilo kakve strane donacije su apsolutno zabranjen. Ne možete čak ni od privrednih subjekata, ukoliko nisu platili poreze i doprinose. Kao da govorimo o javnim nabavkama, a ne o pravu građana da utiču na oređene politike, a to je ustavno pravo građana. To nije nešto što je jedna vlast sada dala građanima, a to je u Ustavu. Zato član sedam mora da bude izbrisan, jer ograničava pravo na narodnu inicijativu", navela je Golubović.Ona je izjavila da su moguće dodatne popravke zakona."Ovi zahtevi su apsolutno realni i oni nikako ne utiču na promenu Ustava. Nijednog trenutka ni građani ni stručanjaci nisu smatrali da ovaj zakon ne treba da bude usklađen sa Ustavom. Kada je u pitanju cenzus o kome se mnogo pričalo, cenzus za supešnost referenduma ne postoji niti treba da postoji kada je u pitanju promena Ustava. zašto? Zato što su se naši građani u velikom broju opredelili 20006. za takav sistem. Ovo rešenje zapisano u Ustava. Sa druge strane, mi već imamo jedan komplikovan proces promene Ustava gde dve trećine poslanika treba da donese taj akt o promeni, a pre toga da usvoji predlog Vlade. Ne postoji prepreka da se već ovog trenutka krene u izmenu Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi", rekla je Golubović.Ona je navela da u slučaju da se Vlada opredeli za promenu ovog zakona ne mora ponovo da traži mišljenje Venecijanske komisije."Nijedan naš propis koji reguliše donošenje zakona i izmene zakona ne zahteva da se ovaj preldog naće pred tom komisijom. Čak i Akcioni plan za poglavlje 23 nije zahteva da ovaj nacrt tada ide pred Venecijansku komisiju. Neke stvari su popravljene  dobro je da je išao", rekla je Manojlović.Ona je upitala zašto da samo ova naredna Republička izborna komisija u svom sastavu ima stručnjake, a ostale ne."Ne postoji nijedan razlog za to. Referendum i narodna inicijativa su instrumenti za građane... Prirodno je da stručnajci i predstavnici udruženja građana se nađu u izbornim komisijama. Prvi put imamo situaciju da je moguće prekrajanje izbornih jedincia kada je u pitanju referendum. Može da se desi da u suštini vlast koja želi da određenu odluku, propis, zakon... iznese pred građane da odredi površinu teritoriju za glasanje za koju je sigurna da će dati pozitivnu ocenu o toj odluci, tom propisu, tom zakonu. To je nedopustivo", istakla je Golubović.Upitan šta će poručiti građanima da li izađu na referendum, ukoliko ovaj zakon ne bude promenjen, Manojlović je rekao da se u tom slučaju  neće baviti referendumskim pitanjem, već će ući u dalju radikalizaciju protesta."Mi se nalazimo u situaciji da građani, da im u 21. veku ne bi otimali imovinu u roku od pet dana, izlaze na autoput da ista ta policija koja je dužna da štiti javni red i mir odbija da se izvrše kontrolisane blokade i povlači se, dok na građane nasrću ljudi šipkama ili navijači sa bakljama. Mi ćemo u tom slučaju ući u radikalizaciju protesta. Najviši državni zvaničnici iznose neistine da je Rio Tinto otkupio svu zemlju", odgovorio je on i istakao da je otkupljeno 140 hektara od ukupno 600 koliko je potrebno Rio Tintu.Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram