0
Panelisti na debati "EU integracije – između reči i dela", koju organizuje Evropski pokret u Srbiji, istakli su da u našoj državi vlada negativan narativ prema Evropskoj uniji, te da je zaključak da država Srbija sponzoriše negativnu kampanju o najvećoj zajednici u Evropi.
Pročitajte još...
Pratite debatu uživo:
Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju, Vladimir Bilčik je rekao da se pomno prati napredak Srbije ka Evropskoj uniji i da je ta zajednica u potpunosti posvećena integracijama Srbije.
“Bilo je veoma teških godina za sve nas, što zbog epidemije, što zbog političkih okolnosti u Srbiji. Ipak dobro je što je država, nakon izbora u junu, pokazala posvećenost EU integracijama”, naveo je on.
Govoreći o reakciji predstavnika vlasti na njegov izveštaj o napretku Srbije ka EU, Bilčik je rekao da ima utisak da su Vlada i Skupština Srbije posvećeni evropskom putu.
“Ipak, važne su reforme koje podrazumevaju poštovanje vladivine zakona i demokratije, političkog dijaloga. Postoje brojna otvorena pitanja, ali mi smo spremni da pomognemo da se ona reše“, objašnjava Bilčik.
Prema rečima Vladimira Međaka, potpredsednika Evropskog pokreta u Srbiji, preoces proširenja EU je postao mnogo kompleksniji i postoji značajan broj faktora na osnovu kojih se prati kako jedna država napreduje.
“U Evropskoj uniji se vidi jasno da žele proširenje, ali se ne vidi jasna vizija kako ga privesti kraju. S druge strane, kod nas, kad analizirate medije pre kovida, vi jasno možete videti da Evropska unija nije tema. Na pet televizija sa nacionalnim frekvencija, plus N1, se uglavnom govori neutralno ili pozitivno o EU. Međutim, zbirno se veoma malo govorilo o ovoj zajednici. S druge strane, najveći deo naslova u štampanim medijima je protiv Evropske unije. Kod nas o EU veoma često govori negativno, a što je najgore, to sponzoriše država Srbija”, navodi Međak.
On kaže da je pogrešno ići u pravcu EU samo zbog novca.
“Nije suština ući u Evropsku uniju kako bi se samo prikačili na fondove. Suština je da mi postanemo sastavni deo jedinstvenog tržišta EU”, navodi on.
S druge strane, Srđan Majstorović, predsednik upravnog odbora u Centaru za evropsku politiku, navodi da javnost u Srbiji ne zna zašto je naš cilj članstvo u EU.
“Ono što je zabrinjavajuće jeste što negativan narativ dobija svoj bumerang efekat u javnom mnjenju i jača evroskepticizam, posebno među mladima. Suština ovog procesa jeste da napravimo pristojnu i uređenu sredinu, gde ćemo svi biti jednaki pred zakonom. Od nas ne traži ništa do da se držimo slova zakona”, poručuje on.
„Srbija sporo otvara poglavlja“
Međak kaže da Srbija nije ostvarila napredak u većini pristupnih poglavlja.
“Mi pričamo o periodu od sedam godina. Srbija uopšte nije značajno napredovala, izuzev na polju ekonomije”, navodi on.
S druge strane, Majstorović ističe da Srbiji preti urušavanje sistema institucija.
„On je već sada veoma urušen. Mi ne znamo gde su granice podele vlasti u Srbiji. Mi nemamo jasnu predstavu šta su nadležnosti izvršnih vlasti. Ovakvo stanje na duži rok je prosto neodrživo i šalje veoma negativnu sliku svim onima koji su zainteresovani da Srbija brže napreduje ka EU. Kad imate pretnje i napade iz Skupštine, to šalje veoma lošu poruku. Ja nisam optimista kad je u pitanju dinamika nastavka pregovora tokom ove godine“, kaže Majstorović.
U decembru 2009. godine, Republika Srbija podnela je zahtev za članstvo u Evropskoj uniji. U svom mišljenju povodom kandidature Republike Srbije za članstvo u EU, objavljenom 2011. godine, Evropska komisija zaključila je da bi “Srbija bila u stanju da preuzme obaveze članstva u srednjem roku (pet godina), u skoro svim oblastima pravne tekovine EU, pod uslovom da se proces usklađivanja nastavi kao i da se čine dalji napori kako bi se osigurala primena zakona”. Srbija je zvanično postala kandidat za članstvo u EU u martu 2012. godine i započela pristupne pregovore u januaru 2014. godine. Povodom otvaranja pregovora na prvoj međuvladinoj konferenciji održanoj 2014. godine, Srbija je izjavila da planira da bude spremna za članstvo do kraja 2018. godine, što je podrazumevalo potpunu harmonizaciju njenog zakonodavstva. Do kraja 2020. godine, Srbija je otvorila 18, a privremeno zatvorila 2 poglavlja. 2020. godine, prvi put od početka pristupnih pregovora, Srbija nije otvorila ni jedno pregovaračko poglavlje.
Odbor EP za spoljne poslove (AFET) je 23. februara 2021. godine usvojio izveštaj Vladimira Bilčika (izvestilac za Srbiju), koji jasno poziva Srbiju da se nedvosmisleno obaveže da će ispuniti svoje obaveze prema pristupanju EU na vidljiv i proverljiv način.
Da li su evropske integracije zaista strateški cilj Srbije, odgovaraju panelisti analizirajući ovaj proces od 2014. do 2020. godine.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
