Utisak o Zoranu Đinđiću: Zašto se samo govori o njegovoj smrti, a ne i o njegovom životu - tokom cele godine

“Zoran je govorio da će učini sve, po cenu da ga proglase đavolom, da uradi ono što misli da je dobro za svoje okruženje. Zoran Đinđić su promene, on je govorio - menjajte nas ljudi dok ne dođe neko s kim ste zadovoljni”, opisao je ubijenog premijera Siniša Nikolić.Dodaje i da mu smeta što se svake godine priča o smrti Zorana Đinćića, a ne priča se o Zoranovom životu tokom cele godine i što deca, mladi ljudi od 30, 35 godina ne znaju ko je on bio.Podsećajući se kako ga je Đinđić pozvao da bude šef njegovog kabineta, iako ga uopšte nije znao, Nikolić je rekao da, kada ga je prvi put pogledao, znao je da će “taj pogled opredeliti njegov život sledećih 10 godina”.

“Počeo sam da živim njegovim tempom života. Znao sam da će taj pogled voditi stotine, hiljade, milione ljudi u tom trenutku, da tim svojim pogledom može da ubedi narod da živi bolje i da demokratija mora doći i u Srbiju”, rekao je on.Komentarišući jedan od mitova da je Đinđić brzopleto birao svoje saradnike, on je rekao da je Zoran imao osećaj za ljude iako, kako je rekao, “nije imao vremena da se bavi njima”.“Na prvom razgovoru upitao me je da li sam simpatizer SPS, SPO ili Radikalne stranke, i kada sam negativno odgovorio, rekao mi je da i da jesam njihov simpatizer ne bi me manje cenio kao čoveka, ali ne bi mogao sa mnom da radi”, rekao je Nikolić.Sa Đinđićem sam se upoznao vrlo mlad, još na fakultetu, rekao je Ivan Vujačić, dodajući da je zbog njega i ušao u Demokratsku stranku, da ih je povezala želja za istinom i vođenjem dijaloga, kao i zajednička intelektualna podloga jer su se obojica bavili društvenim naukama.

Božidar Đelić je ispričao kako ga je Đinđić, koga nije poznavao tada, pozvao sredinom novembra 2000. godine da radi na programu prelazne vlade, nakon pada Slobodana Miloševića.“Počeo sam da objašnjavam prvih pet poteza srpske vlade, Đinđić nije bio ekonomista ali je znao gde da nađe pare, pričali smo o modelima privatizacije. Na kraju razgovora, koji je trajao pet sati, i na moje zaprepašćenje rekao mi je – ti ćes da budeš u vladi, šta hoćeš da budeš. Bio sam stvarno nepripremljen, a on mi kaže – ti ćeš da vodiš finansije, to niko neće, niko ne zna i tako sam postao ministar”, ispričao je Đelić svoj prvi susret sa Đinđićem.

Na konstataciju voditeljke da Đinđić nije bio popularan, Vujačić je objasnio da je naklonost većeg broja ljudi zadobio prvi put posle demonstarcija 9. marta, ali da mu popularnost i nije bila toliko važna, jer mu je glavno bilo da se posao odradi.Jedan od razloga što nije bio popularan, kako je rekao, bilo je i to što je Đinđić bio užasno demonizovan, ali i otpor prema reformama u društvu za koje se on zalagao, kao i podele u DOS-u.Govoreći o sukobima u DOS-u, Đelić je rekao da i sam Vojislav Koštinica nije bio za to da Đinđić bude premijer.“Do hapšenja Slobodana Miloševića postojala je koalicija, a posle njegovog izručenja Hagu više je nismo imali”, rekao je on.Prema Đelićevim rečima, i pre početka rada vlade znalo se da će biti rivalstva između dva ključna čoveka koji treba da sarađuju.“Za mene najveći problem je što se nije našao način saradnje DS i DSS, trebao je da se nađe način da ta dva dela opozicije sarađuju i da izguraju Srbiju narednih godina”, naveo je Đelić.Nikolić je podsetio da je Đinđić gledajući procene odlučio da Koštinica bude protivkandidat Miloševiću, ali da su nakon izbora krenule trzavice, da su Beba Popović sa jedne a Aleksandar Tijanić i Ljilja Nedeljković s druge strane pravili spletke jedni drugima što je kulminiralo odnosom prema Hagu i izručivanjem Miloševića.“Kada je formirana prelazna vlada, kada se očekivalo da će krenuti raščišćavanje zadržali su Rada Markovića na čelu UDBE, i za to vreme dok je on bio šef tajne službe uništili su desetine, stotine hiljada dokumenta. To Zoran nije mogao da spreči i bio je jako ljut”, rekao je Nikolić.Prema Vujačićevim rečima, razlaz Đinđića i Koštunice počeo je 1992. godine kada se DS nije priključio DEPOS-u, tada je Koštunica izašao iz stranke i formirao DSS i od tada počinje nepoverenje.“To je podela na modernizaciju i tradicionalnost, DS i GSS (Građanski savez Srbije) su imali viziju da Srbija mora da se modernizuje, a drugi deo opozicije kome je pripadao Koštinica da treba da se vratimo tradicionalizmu, tu je bila razlika između njih”, rekao je on.Govoreći o Hagu i isporučivanju Miloševića, Vujačić je rekao da je Đinđić znao da mu to neće biti oprošteno, ali da je tako moralo da bude.“Mislim da to nije bila greška, to je bio samožrtvujući i hrabar akt s njegove strane, nije možda računao da će biti ubijen, ali je znao da će mu uništiti ugled u javnosti”, istakao je Vujačić.On je rekao i da bi o Đinđiću trebalo da se govori u nekoj skorijoj istoriji, ali da je žalosno da se u srednjim školama ne govori o njemu jer bi neko đacima trebalo da kaže ko je bio Zoran Đinđić.****BONUS VIDEO: Slobodan Milosavljević i Gorica Mojović: 20 godina bez Đinđića: Da li je Srbija stala ili pala? 

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=20godinabeziniadalijesrbijastalailipalagostislobodanmilosavljeviigoricamojovi-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="5548691"]